br. 4
OSVETLJENJA


KNJIGA PETORICE


(Dusko Trifunovic, Dobrica Eric, Ljubivoje Rsumovic, Moso Odalovic, Dragan Radulovic:
PETORICA IZ SRPSKOG, "Draganic" - "Rsum", Beograd 1999)


Posle zajednicke knjige Lirski poker (1994), Dusko Trifunovic, LJubivoje Rsumovic, Moso Odalovic i Dragan Radulovic nastavljaju sa slicnim poduhvatima, a ovoga puta pesnickom bratstvu pridruzuje se jos jedno veliko ime - Dobrica Eric. Njihov poetski projekat Petorica iz srpskog (216 str) objavljen je u suizdavastvu Draganica i Rsuma iz Beograda 1999. godine. Knjiga je tehnicki i likovno izvanredno opremljena i stampana je u visokom tirazu od 10.000 primeraka, sto predstavlja pravi uspeh za nase izdavacke (ne)prilike. Ilustracije cine deciji crtezi sa prvog likovnog konkursa "Radost Evrope" (1998), a knjiga je snabdevena pojedinacnim i zajednickim fotografijama zastupljenih pesnika. Pocetna slova prezimena autora, "kad se poredjaju po starjestvu", daju rep "teror", sto se kao jezicka igra moze prihvatiti mada, kao i predjasnji "poker", radi se o stranoj reci i nesvojstvenoj decijem senzibilitetu.

U uvodnoj reci, odnosno u svojevrsnom pismu, inicijator i organizator ovog projekta, ili "pesnicke mobe", LJubivoje Rsumovic govori o "ozbiljnim razlozima i novoj pesnickoj igri", sa dvadeset i jednom temom, o kojoj je svaki pesnik napisao po jednu pesmu sa kratkim propratnim komentarom. Teme su podsticajne i inspirativne, a ticu se svakodnevnog ljudskog zivota i decijeg sveta: dete, roditelji, igra, kuca, ja, drugarstvo, sunce, otadzbina, ljubav, tajna, junastvo, hleb, strah, skola, bog, rad, zivot, narod, bol, smrt i uspomena. Na taj nacin citaoci su u prilici da uvide kako o istim temama pisu nasi istaknuti pesnici, svako iz svog ugla vidjenja i dozivljavanja svega postojeceg.

Ova dragocena citanka, a zasto ne reci i svojevrsna antologija, sadrzi mnostvo lepih i uspelih pesama, mada, istini za volju, ima i nekoliko pesama koje su improvizovane i bez pravog nadahnuca. Buduci da razmatra i opeva vrlo znacajne i zahvalne teme, knjiga petorice ovih pesnika slavi, pre svega, i velica dete i njegov zivot, detinjstvo, ljubav i zivot uopste. Ali i pored veselih ditiramba i himni, pojedine pesme predocavaju deci postojanje principa zla, tiranije, rata, otudjenja i dehumanizacije, sto cini sastavni deo svakodnevnog zivota. Pisane u razlicitim oblicima i ritmovima, u razlicitim vremenskim razmacima i uslovima, sve pesme poseduju obrise modernog pesnickog govora i stila izrazavanja.

Petorica iz srpskog je naslovna sintagma (a u opticaju za aktuelni naslov bilo je jos dobrih i intrigantnih predloga), koja ne oznacava samo pet pesnika iz savremene srpske knjizevnosti za decu i mlade, vec aludira na teme pismenih zadataka i na ljubav prema maternjem jeziku. Kako i sami autori naglasavaju, ova kniga doprinosi deci "razumevanju sveta, u osposobljavanju dece za veliku pustolovinu koju zovemo zivotom". Poput kakve enciklopedije ili korisnog leksikona, knjiga nudi dosta duhovitih i mastovitih odgovora na mnoga i krupna pitanja iz domena decije znatizelje i uobrazilje. Obrazlazuci pesme i pisuci sazete beleske o njima, pesnici su pri tom stvorili i posebnu proznu paletu zanimljivih, mudrih i humornih zapazanja, koja se medjusobno dopunjuju i cine logicku celinu. Redosled pesnika u knjizi sacinjen je po principu od najstarijeg (Trifunovic, 1933) do najmladjeg (Radulovic 1951).

U celini posmatrano, sve pesme imaju drazi novine, dozu sugestivnosti, poucnosti i atraktivnosti, te kao takve, uz svoju razumljivost i pristupacnost, lako uspostavljaju komunikaciju sa decom. Moze se primetiti, takodje, da su ovom stvaralackom cinu svi pesnici prisli profesionalno i ozbiljno, ulazuci puno napora i umeca da pesme budu sto kompaktnije i prihvatljivije. Za razliku od Lirskog pokera, ova je knjiga znatno bogatija, osmisljenija i potpunija po svojoj originalnoj koncepciji i strukturi. Svi su pesnici pokazali prava lirska majstorstva i odvec poznata poeticko‡stilisticka dostignuca, koja ih cine osobenim i prepoznatljivim po individualnim glasovima.

Knjiga "Petorica iz srpskog" je znalacki komponovana u idejno-metodoloskom smislu, kao i u hronolosko-asocijativnom nizanju tema i obradjenih pojmova. Kroz lirsko govorenje o detetu, u prvom i drugom licu jednine, dominira pretezno teorija (metod) igre, koji najmladjima omogucava da tako spoznaju svet oko sebe, njegove prednosti i nedostatke, njegove tokove i promene. Duhovitim jezickim kalamburima i bravurama, narocito kod Rsumovica i Odalovica, postignuti su veliki umetnicko-estetski efekti i raznovrsna znacenja.

Trifunoviceve pesme, pisane bez upotrebe interpunkcijskih znakova, obiluju efikasnim i zvonkim rimama, karakteristicnim za njegov estradni manir. Stihovi su ostvareni u formi distiha i katrena, sa povremenim regrenima. Nekoliko pesama napisno je u sonetnom obliku. Povremena upotreba stranih reci (sukcesivno, tranzicija, operativci, ergo, finese, rapidno, primarno) ponekad deluje neskladno, ali bitnije ne remeti ukupno znacenje i smisao pesme. Rsumovic je, naravno, standardno dobar i neponovljiv, uvek na visini svog pesnickog zadatka. Njegova pesma Moje igracke pisana je u formi tzv. "limerika", strofi od pet stihova, u kojima se rimuju prvi i drugi sa petim, a treci sa cetvrtim, nazvanim po engleskom pesniku Edvardu Liru. Vesto rimovane i versifikatorski izvedene, Rsumoviceve pesme daju poseban ton ovoj knjizi, prilicno ujednacenoj po lirskom raznoglasju.

Ericeve pesme su tople i nadahnute, raspevane i snazne u izrazu i emocijama. Moze se reci da mnoge od ovih pesama predstavljaju same vrhove njegovog stvaralastva. Eric je jos jednom dokazao svoju razigranost i dionizijsko odusevljenje lepotama prirode i sveta. Pojedine pesme zastupio je i u svojoj najnovijoj knjizi Kuca je nasa kruna (1999). Iz niza uspelih pesama izdvajaju se naslovi: Svako ima svoje uspomene, Dve pesme o junastvu, Prva ljubav, Otadzbina je nasa ocevina i druge.

Odalovic je pesnik izvornog, samoniklog glasa, koji unosi nove akcente i autenticna opazanja o zivotu i svetu, o vremenu u coveku i coveku u vremenu. Leksicki razbarusen, sa preplitanjima ekavice i ijekavice, ovaj pesnik pravi uspele graficke eksperimente, na primer, u pesmi Roditeljica i roditelj, Krov nad glavom, JA pa JA, Kako je Zvijuk slomio Slomivrata itd. On je pesnik igre i nestasluka, vedrine i smeha, kome je detinjstvo vecita i neiscrpna inspiracija. Duhovitost, dopadljivost i senzacionalnost cine glavna obelezja njegove poetike i poezije za decu i mlade.

Radulovic je i u ovim pesmama ispoljio zavidnu dozu mastovitosti i oneobicavanja poretka stvari, sa naglasenim aluzijama, kontrastima i paradoksima oksimoronskog tipa. Sav u nonsensu i neocekivanim obrtima, ovaj pesnik stvara lepezu jarkih boja i tonova, koja deluje upecatljivo i ubedljivo. Na momente, okrnjene reci i neuspeli ijekavizmi (ic, stic, rjeka, osmeh, djete) deluju nezgrapno, pa samim tim zasluzuju angazovanje lektora. Radulovicu se, ipak, ne moze osporiti pesnicko umece, plodnost i motivska raznovrsnost u obradi zadatog materijala.

Petorica iz srpskog je vredan izdavacki poduhvat i po svojoj umetnicko-knjizevnoj i vaspitno-obrazovnoj funkciji zasluzuje punu paznju dece, nastavnika, roditelja i vaspitaca. Knjiga je radjena ambiciozno i sistematicno, sa jasno naznacenim idejama, postupcima i moralnom porukama.

Milutin Djurickovic


DETINJSTVO 1/99

design by: INternetClub