br. 4
|
Dragana Abramovic: TELEVIZIJE SRBIJE (1958 - 2000.) Prva televizijska drama Kraljicin glasnik emitovana je septembra 1928. god. u Njujorku, a prva TV drama u Engleskoj u trajanju od 10 minuta. Podzemno misteriozno ubistvo, J. B. Thomasa prikazana je uzivo na BBC-ju, 21. januara 1937. godine. Oba naslova na neki nacin nagovestavaju fantastiku u TV dramama, medjutim kasnije se pokazalo da je ona bila najmanje zastupljena bas na televiziji ako se uslovno ne prihvati da je sam zivot najveca fantastika. Televizija u svojim igranim programima trudila se da bude veristicka, bliska gledaocima iz vise razloga. Osnovni je taj sto je televizija kao medij omedjena cvrstim pravilima tehnike, ali i polozaja u odnosu na gledaoca. Tehnika joj ne omogucuje veci broj ucesnika, pirotehnike, scenografije i boja koju nude film i pozoriste. Polozaj u kuci gde se ona gleda uz upaljeno svetlo, veceru, posete, razgovor i ostale radnje, ne dozvoljava uzivljavanje i mastanje vezano za fantastiku. Na zalost, uz mnoge prednosti koje televizija danas nudi deci gledaocima, to nije fantastika, nadnaravno i podsticaj da se uleti u svet maste kao u zemlju Nedodjiju sa Petrom Panom. Ta njena uloga je ostala na pocetku razvijanja ovog medija, kada je on i sam po sebi bio fantastican. Prva emisija Televizije Beograd bio je Igrani program za decu. Kako u Beogradu jos nije bilo tehnike koja bi ga omogucila, studio na Sajmistu tek se gradio, televizijske kamere jos nisu bile kupljene, a montaza emisionih postrojenja tek je pocinjala, dogovoreno je sa zagrebackom televizijom da se u njihovom studiju i uz izvesnu pomoc njihovog osoblja, izvede nekoliko beogradskih emisija. I prva je bila komedija za decu April i detektivi koju je napisala Dusica Manojlovic, a rezirala Mirjana Samardzic, aprila 1958. godine. U vedroj prici o nestanku meseca aprila, odnosno o njegovom premestanju sa cetvrtog na sedmo mesto u godini, (sto je ucinio nestasan decak da bi skratio skolsku godinu, a produzio raspust), nastupili su: Severin Bjelic, Milan Srdoc, decak Ivo Venturin i dr. Na zalost ne postoji scenario ove drame, ali sadrzaj nagovestava fantastiku, kao i americka i engleska drama. Prvi urednik Redakcije programa za decu televizije Beograd Dusica Manojlovic, napisala je u svojim secanjima: "Prvi program Televizije Beograd je bio namerno za decu, jer je postavljen kao poligon Televizije za obuku kadrova i eksperimente. Mnogi reditelji su televizijski zanat izucili radeci programe za decu, pisci su se privikavali na specificnosti pisanja za ovaj, tada nov medij, pisuci za decu. Vecina novih tehnickih uredjaja oprobana je i osvojena radom na programima za decu."1 Od 1964. g. na mestu urednika Redakcije programa za decu je Dusan Radovic. O tom vremenu on kaze: "Kod nas ni u redakciji ni u siroj okolini, nije odavno vidjen ni pedagog ni psiholog. U nasoj diverzantskoj grupi nije bilo mesta za njihovog coveka. Mi smo verovali pre svega u pesnike, za njima smo tragali i sa naporom ih okupljali, pretpostavljajuci da ce pesnici spontano i jednostavno ostvariti pravi humanisticki i demokratski decji program. Kad kazemo pesnik - mislimo na svakog umetnika i svaku licnost koja obogacuje objektivan svet mastom, inteligencijom, humanizmom i profesionalnim znanjem". 2 To se nastavlja i dolaskom Olge Vlatkovic za urednika i mada program vise nije toliko autonoman, osniva se Savet i odredjuju teme i saradnici van Redakcije, jos uvek se odrzava visok poetski i intelektualni nivo programa. Ti programi su nagradjivani na festivalima i TV smotrama u celom svetu, i predstavljali su tadasnju zemlju na najbolji moguc nacin-preko dece (serije: Poletarac, Neven, Sa vanglom u svet, Babino unuce, Divlje godine, Secam se, Vaga za tacno merenje itd.). Od 1981. godine razbija se koncepcija programa za decu, za urednika (uz veliki pritisak Olga Vlatkovic mora da ode) dolazi donka Spicek, dodaju imenu Redakcije - za mlade i sledecih deset godina snima seriju i nekoliko igranih filmova za mlade - o delikventima. (Zemlja u kojoj smo ziveli predstavlja se mladima kroz najgori moguc nacin - kriminal i beznadje. Srecom serije nisu naisle ninakakav odjek u svetu ali kao da nas je pripremala na drustvo u kome danas zivimo). Decji program je bacen na marginu i sveden na veselu decicu koja razdragano pevaju u raznim emisijama tipa: Kolibri, Radost Evrope, Deco pevajte sa nama i sl. Igrani program je sveden na slucajne projekte, koji se sa malim sredstvima i bez ambicija prave (serija Rodjaci iz Lazina, drame: Plavi, plavi, Velika mala matura, Decak sa crvenim ocima itd.) Na to ukazuju i pojedini TV kriticari, pa npr. u osvrtu na XXVII medjunarodni televizijski festival u Monte Karlu Branislava DZunov je napisala: "U kategoriji decjih emisija posebno su trazene kratke price poucnog sadrzaja, opste humane intonacije. Iz (ne) razumljivih razloga mnogi veruju da upravo takvu vrstu programa mogu da pronadju na jugoslovenskom standu. Medjutim, decja dramska produkcija je kod nas skoro zamrla. Ukratko, potraznja je veca od ponude". 3 Proglasenjem novog Ustava (aprila 1992.) skoro istog datuma kada je emitovan prvi program beogradske televizije - decja Tv drama (aprila 1958.) Televizija Beograd ulazi u sistem Televizija Srbije (RTS) i Redakcija programa za decu i mlade prestaje da postoji. Od godine 1992. stvaraoci za decu na TV Beograd tavore skrajnuti na marginu Igranog programa, nista znacajno se ne snima, a emituju se reprizni i strani programi preostali iz prethodnih godina. Za urednika programa (ne vise Redakcije) dolazi Slobodan Stanisic, uz minimalna sredstva koja ima, decji program svoji na studijski kolazni i informativni program. Fantastika je konacno i potpuno nestala. Precizne podatke o likovima dece u prvom - eksperimentalnom programu Televizije Beograd, tesko je pronaci. Emitovanje je islo u zivo, a tetkstovi nisu sacuvani u arhivi Decje redakcije. Moze se pretpostaviti, po naslovima da su to bile u glavnom komedije, i adaptacije klasicnih prica i romana za decu. Iz druge faze - sazrevanja i rasta programa, kada su napravljeni antologijski TV programi za decu i dostigli najvisi nivo afirmacije tog zanra (serije: Na slovo, na slovo, Hiljadu zasto, Laku noc, deco, Ime i prezime, Slike sveta itd.), ostali su tekstovi. Na osnovu njih moze da se potvrdi stav Dusana Radovica: Televizija jeste u sustini skola i ne bi smela biti ista drugo. I u ovoj skoli, oni koji znaju upucuju one koji ne znaju, oni koji vide - one koji ne vide, oni koji umeju obracaju se onima koji ne umeju (. . .) Ono sto, na zalost, ne moze biti svaki roditelj, ucitelj i pedgog, mora biti odabrani autor televizijskog programa. Mi i ne shvatamo drukcije televizijskog radnika i autora, nego kao izuzetnu, strogo selekcionisanu vrednost. Neko ko se obraca stotinama hiljada dece mora biti znatno kvalifikovaniji od naseg konfekcijskog prosvetnog radnika. Kao uzorak za lik deteta iz ovog perioda najbolje je uzeti seriju Ime i prezime. Snimana je i emitovana izmedju 1964. i 1967. godine. Za to vreme snimljeno je 42 TV drame za decu. Duzina trajanja TV drama nije bila ogranicena, i to je bila jos jedna olaksica za pisce scenarija. Mogli su da se bave svojim temama i likovima onoliko koliko im je bilo u glavi, a ne u programskoj semi. Serija Ime i prezime je radjena u studiju, osnovni su: prica, likovi i dijalog, i zato moze da se analizira samo na osnovu tekstova. Dusan Radovic je zamislio da ime budu deca, a prezime odrasli. Likovi odraslih medjutim, ono sto otkrivaju deci, replike kojima im se obracaju, price koje im pricaju, i povodi koji ih na to navode, nisu vezani samo za svet odraslih. Oni pruzaju: specificnu poetiku, brilijantne odnose sa likovima dece, duhovito, blago ironicne primedbe u priblizavanju sveta odraslih i sveta dece; demistifikaciju sveta odraslih; tumacenje i pripremanje dece za svet odraslihi; pokusaj da se ta dva sveta sto vise i tacnije priblize - da bi se deca i odrasli razumeli i olaksali shvatanja zivota jedni drugima. Da bi sve to uspeli pisci ovih TV drama (Aleksandar Antic, LJubivoje Rsumovic, Slobodan Stojanovic, Matija Beckovic, Bora Cosic, Nebojsa Nikolic, Mirko Kovac, Branimir Scepanovic, Milovan Danojlic, Dragan Babic, Aleksandar Popovic, Filip David i mnogi drugi), su se trudili da gledaocima jasno i likventno osvetle likove, odredjene teme i ideje. Na osnovu nacina na koji se dolazi do odgovora i resenja osnovnog pitanja ili problema u svakoj TV drami, serija je podeljena na: TV drame u kojima likovi dece postavljaju pitanja i dobijaju odgovore. TV drame u kojima likovi dece odredjenim aktivnostima dolaze do odgovora. TV drame u kojima se likovi odraslih ne snalaze u odnosima sa likovima dece. TV drame u kojima se poetskim izvrtanjem stvarnosti i fantastike dolazi i do pitanja, a i do odgovora. Klasifikacija scenarija bi mogla da se izvrsi po internim sadrzajnim problemima na relaciji dete - stvarnost, i ostvarenjem njegovih teznji i ocekivanja. Zbog toga nije bitna cinjenica da je broj likova decaka u odnosu na devojcice dva puta veci. Preovladjujuce teme - prva zivotna iskustva i ulazak u svet odraslih, koje ukljucuju probleme odrastanja, obradjene su poetski tako da je dramatika izazvana unutrasnjim sukobima likova, a ne socijalnim ili drustvenim. Zajednicko obelezje likova je da su: zdravi, normalnog rasta i fizicke snage, smesteni su u porodice sa jednim ili oba roditelja, sa po jednim bratom ili sestrom, ili kao jedino dete u porodici. Likovi dece najvece probleme resavaju u porodici: kako prihvatiti oca koji je bio u zatvoru (Vreme tvista), kako dokazati nevinost i razresiti problem kradje (Kozna jakna), kako se suociti sa zapostavljenoscu od strane oca (Obicno posle podne, Baninin brat), kako se odbraniti od preterano zastitnicke i nametljive majke (Alergija i HM), kako prihvatiti cinjenicu da si usvojen (Devojcica) itd. Prema jakima, tj. odraslima likovi dece imaju promenljiv stav u odnosu na ono sto od njih ocekuju i zele. Najcesce su: radoznali, zbunjeni, borbeni, nadmeni ili se brane. U odnosu na novo, nepoznato likovi dece pokazuju: zainteresovanost, strah, sumnju, razumevanje itd. Materijalnim dobrima, kao osnovnim problemom bavi se mali broj TV drama (Kozna jakna, Mali koncert za suze i gitaru, Fifti-fifti). Razlozi povremenog ili trajnog neuspeha su: objektivne (nesavladive) okolnosti (Devojcica, Partija saha sa ocem), neverica u sebe (Mama, vaseg sina nesto divno boli), pojava novog, privlacnijeg cilja (Alergija), strah od posledica (Baninin brat, Trgovac na vesem tavanu), nepouzdanost (Obicno posle podne, Kozna jakna, Vrlo stara prica) itd. Uloge likova i njihove socijalne potrebe su: sigurnost (Mali lonac, a velika supa), druzenje (Poseta mlade dame), ambicija (Primer za ugled), agresivnost (Postajem covek), ljubav (Mama, vaseg sina nesto divno boli), saznanje (Covek bez granica I, II) itd. Uloge likova i njihove psihicke odlike su: pamet (Hm, Moja klupa), nespretnost (Mali lonac, a velika supa), duhovitost (Limburgovci, Mladi Dolgouhovi) itd. Moralne vrednosti likova su: samostalnost, sigurnost, znanje, hrabrost, odlucnost, snalazljivost, vernost, pravicnost itd., mane: filozofiranje, nadmenost, tvrdoglavost, kukavicluk, nerazumnost, samozivost, lenjost itd. Serija Ime i prezime je uspela da obuhvati najrelevantnije realne probleme, fantaziju, igru i sav zivot. Iz skoro svakog sukoba sa odraslima deca izlaze kao pobednici, a ako to nisu u tom trenutku, ostavlja im se mogucnost da to postanu. Likovi dece su cvrsto postavljeni, dosledno idu ka postavljenom cilju, i ako ne uspeju ‡ to nije njihova greska. Odredjenost sa kojom postavljaju pitanja i stavljaju probleme na pravo mesto, nazivajuci ih pravim imenima, likove odraslih najcesce zbunjuje, ali ih i vraca u svet dece u kome ne sme da bude lazi i prevare. TV serije i TV drame nastale u periodu sazrevanja i rasta programa (1961 - 1971) i diferencijacije programa (1972 - 1992) pisane su po najcvrscim zakonima klasicne dramaturgije, ali postujuci specificnost pisanja za televiziju. Svaka od ovih drama je potvrdila vrednost ovog zandra, i u stvari pokazala sta je to prava TV drama za decu. Svaka drama je imala jasnu ideju, likovi su izvrsili svoju funkciju da se izgrade u karaktere, a mnogi su prerasli u junake; svi su se odredili u odnosima. Sve price su jasno ispricane dijalogom primerenim likovima-njihovom uzrastu, psiholoskom profilu i socijalnom okruzenju. TV drame su se bavile temama koje remete decju emocionalnu stabilnost: usvajanje, napustanje, surovost, nezeljenost, trvenje odraslih, patnja, borba za goli zivot, bolest najdrazih. Bile su pune situacija u kojima deca dobijaju utisak da ulaze u svet u kome ne mogu da racunaju ni na sta sigurno i sa ljubavlju, u kome moraju da se probijaju na racun drugih, i uz pomoc drugih, ma kolika je cena. Medjutim, sve te teme su obradjene sa toliko vestine i suptilnosti, da su kod gledalaca izazivale samo pozitivan efekat. Pisanje za televiziju nije uopste lako. To je pravi zanat, a kada je TV drama za decu u pitanju, to je i najveci izazov za pisce, jer je i odgovornost veca. Televizijski pisac, osim sto mora da razmislja o tehnickim i materijalnim mogucnostima atelevizije, koje mu odredjuju broj uloga, objekata i njihov izgled (scenografija, kostimografija, sminka i maska), mora da razmislja i kreativno, a ta kreativnost je cvrsto postavljena unutar velicine ekrana. TV drama za decu menja tu velicinu, jer mastovitost dece i njihova mogucnost identifikacije sa gledanim likovima daje ekranu onoliku velicinu i vaznost, koliku smo uspeli da pokrenemo kod dece gledalaca. Likventnost likova, znaci njihova jasnoca, preciznost, tecnost sa kojom pricaju price, najveci znacaj imaju u TV drami za decu. TV dramama za odrasle, teme i motivi mogu da budu i simbolicni komplikovani (sa fles bekovima ili fles forvardima), mogu dublje da se bave psihologijom likova, ali kad je TV drama za decu u pitanju sve mora da je likventno, ali i tacno. Duzina trajanja TV drame za decu je do jednog sata. To je duzina veca od jednog skolskog casa, a pretpostavlja se da je to maksimalna duzina koju deca mogu sa paznjom da prate (i to starija aod 10 god.), znaci, Tv drama za decu mora da bude bogata i pricom i slikom, zvukom i bojom da bi zadrzala decju paznju. Diferencija izmedju dobrih i losih namera mora da bude odmah postavljena, i likovi koji ih predstavljaju, da bi deca imala za koga da navijaju. Cilj takodje mora odmah da bude postavljen. Nema drugih uvoda, niti lagane razrade. Sat televizijskog vremena je veoma dug. Ukoliko jedna scena traje oko (najvise) pet minuta to je oko 10 razlicitih scena (uz najavnu i odjavnu spicu, koje cak mogu da se emituju i preko scena). S obzirom na to da dijalog na televiziji, a narocito u decijoj drami, (iako su deca veoma opsirna kada izlazu, kada gledaju ili slusaju nemaju strpljenja) treba da je kratak i jasan, onemogucuje razvlacenje vremena, pauze, i namece se vise radnji i akcija u njoj. Odgovornost reditelja i dece-glumaca najveca je u TV drami za decu, jer tu se svaka neprirodnost (glumatanje) odmah primeti, i odmah se uocava nesklad izmedju glumca i lika, cak i ako je dete pogresno izabrano pa njegov izgled ne odgovara temperamentu ili volji lika koji igra. Reditelji, koji rade sa decom glumcima u TV drami treba da primene isti metod kao i sa odraslima, dakle da ih upute na izgradjivanje lika, polako-od analize, utvrdjivanja njegovih karakteristika, odnosa prema drugim likovima, odnosno zbivanjima, a zatim da im odrede zadatak tj. cilj koji treba da postignu u TV drami. Ukoliko nikada nisu imala kontakata sa kamerom, reditelj treba da je demistifikuje, tj. upozna decu-glumce sa njenim osnovnim nacinom rada. Cesto se dogadjalo da je dete savladalo ulogu, i sve sjajno izvodi, ali u trenutku kada se ukljuci kamera, nastaje blokada ili prisecanje. Pri vracanju scena (pravljenju dublova) gubi se spontanost, a ostala deca (ukoliko su u sceni) nervozno reaguju. Dovoljno je da jedno dete glumata u drami, pa da ona postane neuverljiva i nezanimljiva, narocito ako je savremena sa elementima iz svakodnevnog zivota dece gledalaca. Pripreme za snimanje na televiziji obicno traju kratko, i vreme koje reditelj ima da sa decom glumcima proba tekst i mizanscen je kratko, narocito u scenografiji, jer se ona postavlja pred samo snimanje. Znaci, deca imaju jos tezi zadatak nego u pozoristu, jer treba sve da zamisle, i jos da vode racuna koja kamera ih snima (ukoliko je u studiju, sa tri kamere ili vise). Ukoliko je eksterijer sa jednom kamerom (elektronikom) malo je lakse. I zbog svega toga, izbor dece - glumaca je najvazniji za reditelja decje TV drame. Najlakse bi bilo uzeti decu koja su vec igrala na televiziji, znaci imaju iskustvo, ali ne u TV dramama, jer se dete glumac najvise vezuje u secanju gledalaca za sam lik. Pored toga deca brzo rastu, menjaju se, i od snimanja jedne TV drame do druge sa likom koji bi mu odgovarao, dete poraste. U dramama ciklusa Secam se, igrala su razlicita deca, sa nejednakom uverljivoscu i tananoscu, ali vesti reditelji su uspevali sjajnim izborom odraslih glumaca da pokrecu i pokrivaju nesavrsenost decje glume. Zanr ovih TV drama je potpuno razlicit, kao i secanja pisca, sto im je i bio zadatak: duhovito-ironicna prica LJubav u jedanaestoj (Bora Cosic), sumorna - Noc od paucine (Mirko Kovac), snovidjenje - Prolece zivota (Mirjana Stefanovic), sentimentalna secanja - Siroce (Slobodan Stojanovic) i Sva cuda sveta (Gordan Mihic), tragedije Zovem se Eli (David Filip) i Gersla (Dragan Abramovic) i komedija Kost od mamuta (Gordan Mihic). TV serija Secam se je odgovarajuca za uzorak jer sadrzi sve ono o cemu se govori. Uzrast glavnih likova dece je razlicit, ali je uglavnom - jedanaest godina. Broj sporednih likova je razlicit za svaku dramu, ali roditelji su najbitniji likovi odraslih, u vecini drama. S obzirom da su pisci u vecini muskarci, izgleda da je to presudno za izbor decaka, kao glavnih likova. Samo u dve drame (obe su pisale zene autori: Mirjana Stefanovic i Dragana Abramovic) glavni likovi su devojcice. Porodicna situacija u svakoj od ovih TV drama je potpuno drugacija: ok kompletnih porodica (sa aoba roditelja) do ratnih prica bez oba roditelja, ili sa ajednim, ali najcesce nemogucnim da tuice na radnju i spreci dramske situacije u kojima lik deteta pati ili strada. Sporedni decji likovi su: saradnici i drugovi. Medju njima nema sukoba, sluze da pojacaju radnju. Glavni dramski likovi dece prerastaju u dramske junake, koje karakterisu tri interesna odnosa: prema objektivnom svetu prema likovima medju kojima delaju i prema svom unutrasnjem (poetsko-filozofskom) psiholoskom prostranstvu. TV drame u kojima je treci interesni odnos bio najjaci izazvale su i najvise emocija i saosecanja sa glavnim likovima dece: Elija (Zovem se Eli), Darom (Gersla), Pirketom (Sva cuda sveta) i Sirocetom (Siroce). Svi ostali glavni likovi dece u TV dramama ovog ciklusa su imali karakterizaciju, i suvislo ispricali pricu, ali samo kao vazan element drame, ne prerastavsi u dramske junake. Od 1992. god. igrana TV drama i TV serija prestaje da postoji. Mnogo je razloga za to, ali osnovni je taj da je ovaj zanr uglavnom veristicki. Ni u zlatno doba televizije nisu mogli da se prave kostimirani programi, adaptacije popularnih romana ili bajki, jer niko nije hteo da ulaze velika sredstva u decji program. Medjutim taj verizam vise nije odgovarao tvorcima igranog programa, jer bi se deca suocila sa nepodnosljivom stvarnoscu, koja je pocela da im se dogadja. Ratovi, krv, progoni, kolone izbeglica, istraumirana deca bez roditelja i domova, nestasice, sankcije, embargo, izolacija. Ni najbolji pisci TV drama ne bi mogli da pisu o normalnom i sredjenom zivotu, u okolnostima u kojima zivimo, a dece lako prepoznaju laz, gnusaju se, i odbacuju je. Ostacima postenja i profesionalnosti, TV stvaraoci za decu su program otvorili njima, manje ili vise ih vodeci. Likovi dece u programima su sada oni sami, a najbolje sto moze za decu - gledaoce da se uradi, to je da se obaveste o nekim trajnim vrednostima i edukuju, proverenim podacima iz istorije, nauke, tehnike i umetnosti (Pazi, sveze obojeno - stitunak emisija za cetiri godine. O srpgra, RTS-a). Ostale, lokalne TV stanice zloupotrebljavaju decu praveci od njih karikature odraslih, u ruzicastoj karikaturi stvarnosti. Pedjolino, Nenadovic, Manda i ostali krevelje se pred decom, i to od njih zahtevaju. Namecuci im pojavljivanje pred ekranom, kao najnizu vrstu promocije sebe, ne nude nikakav sadrzaj, niti razlog za to. Besramnim svlacenjem devojcica, i prekomernim sminkanjem u raznim plesnim numerama srozavaju likove dece na robu sa cenom. Cak i jedna clanica degutantnih Modelsica je maloletna. Tako da bi nacin na koji se pojavljuje na TV Pink podlegao zakonima svake drzave prava. Analiza likova dece koja se pojavljuju na ekranima TV stanica Srbije od 1992. god. (ukljucujuci i lik iz serija Srecni ljudi ili Porodicno blago) ne mogu da budu predmet dramaturske analize. I ovo istrazivanje ce biti samo deo opsteg patoloskog, psihijatrijskog, mentalnog istrazivanja drustva u periodu od 1992. g. do 2000. god. O TV fantastici ovde vise ne moze biti ni reci. 1) Dusica MANOJLOVIC, O programima za decu Televizije Beograd 1958 - 1963., str 2, neobjavljen rukopis je u RTS-u 2) Dusan RADOVIC, zbornik IGRA, MASTA, ZBILJA, 15. jugoslavenski festival djeteta, Sibenik, 1975. str 293 3) Branislava DZUNOV, Monte Karlo XVI put, RTV teorija i praksa, br. 46, 1987., str. 15 |
design by: INternetClub
