br. 4
|
Stana Smiljkovic: U "ALISI U ZEMLJI CUDA" L. KEROLA Knjiga za decu na poseban nacin otvara tajne kapije i ljubavlju pomaze detetu da otkrije ono sto bogati zivot nudi. Kako ce mladi citalac proniknuti u sve to, zavisi od njegovih sposobnosti ali i zelja da sebi podari lepote iz kojih se mogu crpsti i raznovrsne mudrosti. Finim lirskim nitima kojima je najcesce prozeto knjizevno delo za decu, oplemenjuju se mladi citaoci i uce da se harmonijom u zivotu mogu lakse podneti teskoce na koje se nailazi. Tako lepota reci omogucava razumevanje smisla zivota, masta odvodi mladog citaoca u cudesne i nepoznate predele, humorom se na tren zaboravljaju teskobe decjeg sveta i sveta uopste. Ovi elementi govore i upucuju i citaoce i proucavaoce u problem didakticnosti o kome se u proslosti dosta govorilo, a danas posebno. S obzirom na vreme koje donosi mnoga saznanja, didakticnost kao osobinu knjizevnog dela za decu posmatramo drugacije no sto to znaci klasicni pojam koji je definisan u pedagoskim recnicima i enciklopedijama. Kategorija didakticnosti kod pravih knjizevnih dela za decu proistice iz kategorije estetskog, a to znaci da je estetika u funkciji didaktike. Da bismo potvrdili napred izrecenu misao, govoricemo o konkretnom knjizevnom delu, bajkovitom romanu "Alisa u zemlji cuda" Luisa Kerola. U njoj pisac poeziju bajke prozima didakticnoscu, ali tako vesto da roman uci sam po sebi uticuci snazno na decji duhovni razvoj. Istovremeno, njegovom sadrzinom i formom podstice se unutrasnja radost kod deteta zbog saznanja da neke svetlosne daljine i zagonetni lavirinti, osim realnog, cine zivot. Zivot cine i snovi koji odslikavaju prirodu snevaca, njegove glasove i tragove. Tako junakinja romana, devojcica Alisa, svojim prefinjenim sluhom kojim prekida zvukove reci, a naslucuje muziku, nazire i zvuke koje ne cuje svako uho, i oseca strah koji ne plasi obicnog coveka. Recju, svojim druzenjem sa neobicnim drustvom u cudesnoj zemlji, druzenjem uslovno receno, Alisa vise voli mudrost samovanja. Ti trenuci je dovode do stanja kada shvata greske, ali postuje uspehe. Carolijom bajkovitog teksta, a slobodno mozemo reci i podtekstom, pisac junakinji daruje cudesnu moc; iz te moci ona crpe energiju i spremna je za sledece avanture. Prikazivanjem njene jedinstvene pojave, namerno ili nenamerno, docarava se i stav pisca da se umetnoscu uci, a mastom i igrom pobedjuju i kidaju zamke usplamtelih svetova. Sama Alisa je bezgranicna misao koja se razbuktava i grana. Kao rezultat nastaju reci i igra razgovora. U tom razgovoru ona otkriva i pronalazi red u haosu. Red joj omogucava liniju misli kojom se upravlja, ali samo za tren.Njena dusa, za koju, ona - dete smatra da ima praznina, radja zivot koji izvire. Izvire zivot iz avantura, nezgoda, lepih utisaka, podzemnih reka, lavirinata. Zakljucuje: dete - covek je zaista burna misaona priroda koju treba shvatiti. Istovremeno, to je citaocev iznenadni susret sa zivotom, koji, pored ostalog, moze ponuditi i savrsenstvo. Ponekad, u snu, Alisinom ili kojem decjem. I san je svet: bezgranican i uci mnogocemu. Narocito o ceznjama i lutanjima ka neshvacenim i izmastanim lepotama. Tekst ovog bajkovitog romana, iako literaran, nastoji da omoguci detetu da snevanjem gradi sebe, bogati dusu, oplemenjuje srce i misao. Na taj nacin dete sebe poklanja bajci, ne samo tokom citanja, vec i kasnije, tokom dozivljaja. Taj dozivljaj, to je jedan specifican tren koji vodi uzvisenom. Kod junakinje romana, trenova iz kojih se nazire njena mudrost ima mnogo. Za nju je tren sve sto se dogadja, i samo tren. To je sadasnjost koja joj upucuje poruke, ali simbolicno. Iz njih ce se radjati nove zelje za novim avanturama. Vrhunska avantura je njena metamorfoza. Nijednog momenta nije isti njen fizicki, niti psihicki svet. U njoj i na njoj je neprekidna promena. Preobrazava se misao, masta, ponajvise emocije. Kada bi se detaljno analizirala raspolozenja ili situacije iz kojih se nazire njena psihologija, bice jasna slozenost ovog lika. Slozen je njen jezik, narocito samogovor, njene aluzije na stanje svesti junaka i okoline mnogo govore o piscu kao vrsnom kreatoru zivota. Zato se uvek ne mogu pohvatati konci radnje koji se preplicu, a da to citalac i ne primeti. Mnogo kasnije, kada se neka druga vrsta dogadjaja javi, prepletu se i one stare niti i donesu neko novo saznanje o coveku. Tek tada Alisa shvata kako je svet slozen, a dete - bice jako ili nejako da se s njim bori. Ona se bori: i kad posustane, ne predaje se. Strada, ali i de dalje. Zato je ona simbol prkosnog, nepobedivog i neuhvatljivog junaka u knjizevnosti za decu. Igra je jedan od elemenata strukture ovoga romana. Igara je razlicitih, u njima i putem njih uci se ponajvise, jer su neponovljive. O tome svedoci sledeci podatak: kada Alisa zeli da se priseti detalja neke igre, ne moze to da ucini u potpunosti. Uvek je tu zamka koja je tera da smisli resenje. Na taj nacin kod nje podstice moc stvaranja. I ona stvara, slaze dogadjaje u mozaik, shvata da je u stvaranju sadrzana nekakva carolija koja se samo jedanput javi i ode. Nestane, kao i snovi o njoj. Od iskona je zelja covekova bila da otkriva i tumaci simbole. To cini i Alisa, sa aspekta deteta. Imaginacija, ili bolje receno, umesnost imaginacije, nize slike mogucih dogadjaja iz kojih ona izvodi neke zakljucke. Reklo bi se, ponekad nelogicne, ali i logicnost moze biti sumnjiva. Sve to je, osim sto je neobjasnjivo, i nauhvatljivo. Junakinja, ako i uspe da za momenat dozivi lepotu trazenja zanimljivosti u avanturama i susretima, tezi da se to ne ponovi. Neprekidno izgovara misao koja zvuci i kao opomena: uvek treba ici dalje i drugim putem. Rekli bismo da je to moc njenog stvaranja koja je uci mnogoslozenostima zivota. Neocekivanost cesto iznenadi glavnu junakinju. Ona tada shvata i glasno govori sebi: sve je suprotnost, i kad je prividan mir, suprotnost je tu da ga narusi. Zadovoljna je jer shvata svojim razumom da su reci kojima ona upravlja veza sa svetom s kojim ona pokusava da komunicira. Smelost u komunikaciji izaziva i radosti, i suze, saznanje, grdnje, ali i napredovanje. To napredovanje, i onda kada realnih izlega nema (a u bajkovitom svetu sve je od cudesnosti izatkano) budi osecaj za traganjem i pronalazenjem smisla i reda dogadjaja i dozivljaja. Najednom njena priroda usplamti i spremi se za nove avanture uy saznanje da je je obogatiti i usmeriti tako kuda zemaljski svet ne vodi. U irealnost bajke. Bogacenje saznanja o svetu i dogadjajima postize se tako sto citalac bira podatke koji su izreceni u delu i formira svoj stav. U mislima ih oplemenjuje svojim dozivljajem. Bogati tako, emocionalni svet, razotkriva sposobnosti kojima pronice u tajne price. Npr. krece sa Alisom pokusavajuci da otvori zakljucana vrate ne obicnim kljucevima, vec zlatnim koji odgovaraju bravi. Kljucic otvara vratanca, a mali prolaz ne dozvoljava da se udje u prekrasni vrt. Nevolja za nevoljom junakinju i citaoca uci snalazenju. Prica romana tece, prepreke se uvecavaju, Alisa se priseca procitanih knjiga i iz njih izvlaci pouku, obazriva je, ali i radoznala. Govori sama, govori za sebe, cuje svoj glas i vidi svoj umanjeni stas, raduje se da bi odmah zatim briznula u plac, prekoreva sebe, kaje se sto je popila tecnost koja je od nje nacinila minijaturu. Pisac je sve ove detalje vezane za glavni dogadjaj uoblicio snaznom dramatikom koja omogucava sagledavanje bogatog emocionalnog sveta dece. Tu je upornost da se ide dalje, makar to donelo vece nezgode i jezero suza. "I poce da misli na svu decu za koju je znala da su istih godina kao ona, da vidi da se nije pretvorila u neko od njih." (Str. 17) Radoznalost kao jedna od osobina decje licnosti narocito je potencirana kroz opis avantura glavne junakinje romana, kao i ostalih licnosti sa kojima Alisa dolazi u dodir. Ona je, i pored drustva, sama, u svom svetu za koji se trudi da ga obogati. Citajuci roman, deca uce i na pozitivnim, i na negativnim postupcima. Uci ih samo delo, njegov jezik kojim opisuje avanture. Istovremeno, citalac ulazi u sustinu sveta i poretka. To cini uz pomoc svog siromasnog iskustva, ali cini, zeli da sazna sta je to sto mami i cemu svi teze. Osluskuje pokrete, razmislja o govoru, stvara moguce kombinacije reci, pokusava da protumaci cudesne igre u govoru. Na taj nacin bogati svoj duhovni svet. U tome mu pomaze Kerolova sposobnost da kroz pripovedanje, opis dramaticnih situacija, govor koji razumeju svi, iako govore i ljudi i zivotinje razlicitih vrsta, kroz specificni dijalog osvetli i one covekove osobine i osobine zivota koje se obicnim okom ne mogu sagledati. Odnos izmedju dijaloga i monologa ukazuje na jos jedan elemenat kojim pisac otkriva svetova decjeg interesovanja. Junakinja Alisa je inicijator govora: kod nje se najpre zacinje misao o razgovoru, zatim razgovor tece, ne zadugo; ona ga prekida kada vidi da je nelogican ili dosadan, izmislja reci da popravi i potvrdi situaciju, ili govori tek govora radi da bi shvatila koliko i u razgovoru ima glupih izjava. Govori ona sa svima, kao da ih je poznavala celoga zivota. Ne libi se cak da razgovara i prekoreva kralja i kraljicu i donosi sudove o njihovoj licnosti. Odlomak iz devete glave pod nazivom "Prica lazne kornjace" moze potvrditi ovu konstataciju: "Molim vas, nemojte se muciti da mi kazete nesto duze od ovog - rece Alisa. A, ne govori se o muci - rece Vojvotkinja. - Poklanjam ti sve sto sam ti dosad rekla. Bas mi je to neki poklon! - pomisli Alisa. Hvala bogu sto za rodjendan ne daju takve poklone! Ipak se nije usudila da to glasno kaze." (Str. 102) Odvajanje dijaloga od monologa u ovom romanu nije jednostavan posao jer je sve dijalog i sve Alisina glasna razmisljanja. Tok njene svesti je poseban problem koji doprinosi bogacenju njenog karaktera, ali i razvoj - bogacenje njene misli. Ona se zacas retrospektivno vrati u proslost, priseti dramaticnih dogadjaja i neobicnih scena iz svoga zivota, ali i zivota odraslih. Zapamceno iskustvo u vecini situacija pomaze da razresi problem koji je, uglavnom, u njoj i njenoj radoznaloj prirodi. I kada junakinja prekoreva sebe zbog nepromisljenosti i gresaka, cini istinski i ljudski, pravdajuci da je covek sklon porocima. Pisac, tako, indirektno iskazuje svoj gnev protiv kockanja kralja i kraljice. Alisa je ocevidac igre za koju smatra da je okrutna i uzasna jer se glave gube. L. Kerol, ima se utisak, krece svojim prikazom odnosa u drustvu na teren literature za odrasle, odvaja se od decjeg dozivljajnog sveta. Tog momenta i Alisi dosade igre odraslih, njihova naredjivanja i izmisljotine, pa ide dalje kako bi posle kraljicine price saslulsala tuznu pricu lazne kornjace. Price o igrama u romanu cine vezu izmedju pravih i imaginarnih i posebno izazivaju radosti dece jer su neobicne. Iz njih se "saznaje" dosta podataka o skolovanju lazne kornjace, o igrama na dnu mora, o svetu koji se samo moze u masti naslutiti. Junaci se igaju i kada pokusavaju da izmisle price ili dogadjaje, narocito je to slucaj sa zivotinjama. Te price imaju prividno uverljiv pocetak, ali nikada nemaju svoj kraj, prekida ih nova prica sasvim razlicite tematike. Kada price dosade, javlja se predlog da se odrzi trka u kojoj ce pobednici biti svi. Kada se Alisa nasmeje besmislenosti price o igri, izaziva pometnju medju slusaocima. Stvara teren psiholoske prirode koji koriste usplahirena majka racica ili kanarinka da pouce svoju decu lepom ponasanju, pre svega razmisljanju sta ce u odredjenim prilikama reci. Pouka usred teksta dolazi iznenadno i odsecno, kratka je, a onda se produzava piscevo pripovedanje o dogadjajima koji ce uslediti. U ovom bajkovitom romanu ima dosta didaktickih elemenata koji su kazani direktno ili indirektno, ali oni ni u jednom momentu ne remete estetsku strukturu teksta. Luis Kerol se zalagao za posebnu vrstu didakticnosti, koja proizilazi iz estetskih vrednosti dela. Tako je na jos jednom primeru pokazano da umetnicko delo za decu uci, razvija duh, bogati psihicki svet kroz jezik, pesnicke slike, postupke junaka, specificno nizanje dogadjaja. Sve je to ucinjeno i raznovrsnim motivima iz razlicitih oblasti ljudskoga zivota koji doprinose bogacenju licnosti u razvoju. Ovaj roman, svojom kompozicijom, lepotom kazane reci i ostalim elementima stvaranja omogucava sadasnjim citaocima i citaocima buducnosti uvek novo vidjenje zivota u razlicitim geografskim i duhovnim svetovima. |
design by: INternetClub
