br. 2/3
RATNA I RODOLJUBIVA KNJIZEVNOST


Tihomir PETROVIC

S prvim dahom slobode, uporedo sa izgradnjom puteva, visokih fabrickih dimnjaka, akcija na opismenjavanju, podizanju skola i zadruznih domova, otkupa i SRZ - ozbiljno i odusevljeno se preglo na stvaranje nove knjizevnosti. Sredina 50-ih i 60-ih godina je doba nacela socijalisticke revolucije i zivotne romantike u kome glavni junak - "novi socijalisticki covek" - borbom i radom stvara uslove za nesmetan i srecan zivot. Obnova, rusenje kulaka, dinamizam, drustvena previranja, neobicno uskomesano i poletno vreme, sasvim drukciji pogled na zivot, najneposrednije se prenosi na ravan celokupne literature koja odise jednim istim dahom.

Zagrljaju idealizovanog realizma i ozivotvorenju drustvene akcije o literaturi kao faktoru u izgradnji zemlje i izuzetno delotvorne umetnicke vrste, nije odolela ni knjizevnost za mlade, koja dozivljava svoj pravi bum. Malo je reci da je, u odnosu na druge zanrove i vrste, socioloski determinisana i u sazvucju sa vremenom i aktuelnim drustvenim zbivanjima. U atmosferi zanosa i nepomucenog zivotnog optimizma, literatura namenjena usplahirenoj mladosti, uporedo sa knjizevnoscu u celini, preuzima humanisticku i progresivnu ulogu. Pod snaznim uplivom jednostrane i uske knjizevne teorije proleterskog realizma, a pod budnim okom Partije kao cenzora i cuvara mitova i tabua, literatura se shvata kao pokretacka snaga tipa istorije, filozofije i ddrugih slobodnih nauka. Zajedno sa pesnicima iz generacije "prugasa" i "kubikasa", koji startuju 1945/46. godine, decji stvaraoci su ideolozi masa i cinioci opsteg napretka. Knjizevnik nije vise samo narodni prosvetitelj, nego popularizator ciljeva borbe i velikog ideala - mira, on je idejni mobilizator koji lomi snagu u politickoj borbi. Pesnik je modelar i inzenjer decjih shvatanja i njihovih mladih dusa.

Zaokret prema socrealistickim kanonima, vojnicki strogo subordiniranje ciljevima proleterskog vaspitanja, namece i zahteva nedecju tematiku. Kao deo skolskog rezima i "cinilac vlasti", cija se potreba ogranicava na dopunjavanje programa, skolskog obrazovanja i skolskih klupa, decja knjizevna rec napusta tradicionalne motive i uzima za sadrzinu partizansku borbu. LJubav prema svojoj zemlji i njenoj slobodi, nov lik zemlje, njeni gradovi i sela, pozeljne su teme, ne retko, za preku potrebu trenutka i radi publiciteta.

Pre svega rat, koji je zahvatio srpske zemlje od 1941. do 1945. godine, za razliku od Prvog svetskog rata (1914-1918) potpuno tudjim decjoj knjizevnosti, za dve-tri decenije od njegovog prestanka menja lice literature. Redukcijom detalja, ublazavanjem vremenskih i mesnih odrednica, cisto knjizevnom tehnikom, nekolikogodisnji rat protiv Nemaca i medjusobni bratoubilacki sukob jugoslovenskih naroda, prerasta u stvarnost i romantiku, legendu i mit. Silovit motivski zaokret, ogromna stvaralacka produkcija, dovodi - kao i u literaturi za odrasle - do njenog izdvajanja u zaseban ogranak pod neknjizevnim nazivom: knjizevnost narodnooslobodilacke borbe. Ovakvom dozivljaju oruzanog sukoba sa svim tragicnim posledicama, doprineli su, nesumnjivo, drustveni cinioci koji afirmisu ideale pobede - etiketirane kao narodnooslobodilacka borba - "revolucionarna kretanja" drustva, odsustvo vremenske distance i, ne naposletku, interesi pobednicke strane. Biografska cinjenica da su mnogi pisci iz redova ustanika, neki od njih sa puskom u ruci, stali na stranu partizana: Branko Copic, Aleksa Mikic, Arsen Diklic, Dusan Kostic, Mirko Petrovic, Dragan Bozic, Mira Aleckovic i drugi, koji su poneli krvave oziljke iz svog ratnog detinjstva, imala je, po svemu, udeo u velicanju partizanske borbe. O ratu kao uzasnom cinu unistavanja i detinjstvu njime zgazenom, pisali su i oni koji su rodjeni u slobodi. Nastojanje da se obelezi visoka eticko-humanisticka vrednost i docara herojska proslost i njene tekovine; osecanje da je pisanje o borbi protiv neprijatelja i sila mraka, vid etickog odziva i emotivnog patriotizma, nuzno je imalo za posledicu crno-belo slikanje, crno-crveno, dobro-lose, zapadanje u bipolarizam i rizik spustanja umetnicke maste. Inspirisana plimom narodnog otpora, primerima heroja i likova koje je "svetlost ideala jedne borbe okruzila oreolima", podvizima onih koji su krvlju zapecatili svoje rodoljublje na bojnom polju, borcima-junacima, cesto nizim od pusaka koje su nosili, njihovim pozadinskim ucinkom za oslobodjenje; prizorima koji prekidaju idilu decjeg sveta i zemaljske radosti: krv, jauk, pucnjava - sveukupnom "estetikom rata" - knjizevnost je retko prekoracila liniju izmedju tradicije objektivne hronologije i dokumentarizma, s jedne strne, i avanturisticke i bajkovite pripovesti, s druge.

Kategorija herojskog je specificna karakteristika umetnickog stvaranja i stilskog standarda. Pogibija je uzviseni cin i najveca eticka vrednost borca. Peva se o borbi, pobedi i unistenju okupatora. - Okrutna je zbilja: stranice knjiga i listova ispunjavaju slike obesenih na drvoredu, mucenje, gladovanje i lutanje dece po sumama; cuje se huk aviona, tutanj i grmljavina celicnih grdosija, fijukanje kursuma, eksplodiranje bombi. Gore kamioni i tenkovi, jurisa se na vatru i gvozdje. Vijori barjak... Stekcu mitraljezi: bum-zvin-grum!; gruvaju topovi ta-ta-ta!, drr-dum-dum!

O junastvu partizana po sumama, klancima i cuvicima, nadaleko je pukao glas. Pesme i price obesmrcuju partizanske borce i njihove komandante. - Marsal Tito je najizrazitija licnost velicanstvene borbe, simbol otpora i pobede. Partizanski vodj, tvorac nove Jugoslavije, simbol bratstva - jedinstva, sredisnji je lik stvaralaca svih umetnickih medija i zanrova. "Mali Joze" i "veliki Tito" je pravi narodni sin koga krase plemenite vrline i ljubav prema najmladjima. Prema velikom prijatelju, osnivacu pokreta nesvrstanih zemalja, pesnik ima izrazito idealizovanu predstavu. Prema njemu gaji toplu i iskrenu ljubav. Tito je, kao i za narodnog pevaca, "ljubicica plava", "rosno cvece", "simbol slobode", "stvarnost i legenda".

Nebrojeno je pesnickih dela o detinjstvu ratom oprljenom. Deca ostavljaju igru i ukljucuju se u borbu, podnose ratne tegobe, jurisaju na bunkere i svoju mladost pruzaju na oltar domovine. Dugacak je i jednolican spisak suve bibliografije nedostojne mozda osrednjeg imena medju danasnjim piscima. - Od romanesknih tvorevina izdvajaju se: Sutjeska Dusana Kostica, Morski jastreb, Tuzni cirkuzanti i Mali zvonari Mirka Vucacica; Zelena reka - crvena reka Berislava Kosiera, Pjesma na Konjuhu i Djevojcica sa plakata Alekse Mikica; Salas u Malom Ritu i Ne okreci se sine Arsena Diklica; trilogija Branka Copica Orlovi rano lete, Slavno vojevanje i Bitka u zlatnoj dolini, njegovi romani, isto tako, Delije na Bihacu, Lijan vodi karavane i zbirka pripovedaka nastalih u toku samoga rata Price partizanke. Tu su romani Azbuka rata, Poslednja prozivka i Trojica u razredu Zivorada Mihailovica - Silje; romani: Bubnjevi na reci Dusana Simica, Decak je bacio kamen Dragana Bozica, Tajanstveni staraci Mitra Milosevica, i Decaci s trouglastog trga, Mostovi, Dan jucerasnji, dan sutrasnji Mirka Petrovica i Skoljke iz zavicaja i Ratne igre Milenka Ratkovica. Ni pripovedacka ostvarenja Milana Braunovica, Gabra Vidovica, Vlaste Radovanovica, Mladena Oljace, Danka Oblaka, Dervisa Susica, Andjelka Martica, Velizara Boskovica i Radovana Jablana, osobito se ne razlikuje od prethodnih romanesknih proza. U tvorevinama, dela B. Copica, M. Aleckovic, V. Dijaka i drugih patriotska su slova atraktivnog ritma i rime.

Izuzimajuci dela ratnih pisaca visokog reda, B. Copica, D. Maksimovic, M. Aleckovic i A. Diklica, cija se relativno visoka umetnicka vrednost ne dovodi u sumnju, i u kojima decja literatura dobija najvisi izraz (i cijom je zastupljenoscu u skolskom programu, i njenim recitovanjem na omladinskim, radnickim i frontovskim priredbama, dat krupan doprinos slavi narodne revolucije), tesko je naci ostvarenja od stvaralacke uoblicenosti i zivotne uverljivosti. Dramski tekstovi, jednostavnog sizea, nezivog i neasocijativnog dijaloga, na liniji USAOJ-a, sa mnogo didaktike i malo umetnosti, ispunjeni su napadnom propagandom i novim parolama. Nema stvaraoca od trajnog knjizevnog ugleda koji bi se, hrabro i odlucno prihvatio iskusenja individualiteta i rizika nepredvidljivosti. Odstupanja su marginalna i nimalo ne podrivaju karakter pretpostavke i ocene da se nije izaslo iz idejnog kruga i sablona partizanske poezije.

U ostvarenjima nevelikog broja autora, rat nije vidjen sa stanovista patnje ili navijacki. Pokret otpora je smireniji, bez pucnjave pusaka i eksplodiranja granata. Rat nije samo borba protiv osvajaca, palikuca, zlotvora i domacih izdajnika; rovovi, bodljikave zice, minirana polja, kisa kukrsuma, bacanje bombi, pogibija i pustos. U stvaralaca inovacijskog poreza, on je nestvaran i sveden na dimenzije blage vizije i lirske reminiscencije; hvata se, po modelu pripovedackog postupka Antonija Isakovica, samo odraz i refleksija stravicnih zbivanja, mesaju granice izmedju jave i maste. Prevazidjena je akcioznost i preeksponiran heroizam, naginje se salozbiljnom i humoristickom tonu kao mesavini zbilje i smeha; deca, zahvacena ratnim operacijama ili kao sami akteri, nisu neustrasivi i preozbiljni za svoje godine. Kod Copica i Diklica, kuriri su prvenstveno deca, poseduju sve decje sklonosti. Uspostavljen je prema malom junaku lirski i umetnicki ozivotvoreniji odnos.

Rodoljublje se smatra obaveznom temom. Interes domovine je iznad svih licnih koristi, a pesnicki cin izjednacen sa patriotskim gestom. Listove i casopise Pionirske novine, Pionirski rukovodilac, Titov pionir, Radost, Vesela sveska, Zmaj (Pionir izlazeci ilegalno u toku rata, podbunjuje i poziva citaoce na borbu), gomile knjiga preplavljuju sadrzaji o ratu i revoluciji, junastvu i izdrzljivosti boraca i kurira, i izvojevanim tekovinama narodne borbe. Narodna armija kao bedem i zastita drzavne sigurnosti i mira; mir, graditelji luka, pruga i puteva; drugarstvo, ljudsko bratstvo jednokrvne jugoslovenske brace i jednokrvnih sestara - neizostavni su motiv. U patriotskoj uzavrelosti, peva se o svome narodu, o socijalnoj solidarnosti, pravdi, slobodi i pacifizmu. Uz poziv da se otadzbina brani i zastiti puskom i krampom, gotovoscu i bezgranicnim pozrtvovanjem, ali ljubavlju i znanjem, velicaju se bogatstva, sume i polja zlatnog klasja, njene prirodne lepote i plavetnila, i sva zemlja - pustimo neka sam pesnik kaze - u kojoj "ima mjesta za svaciji san i bajku, radost i tugu".

No, prevashodno je to patriotska retorika i rodoljublje velikih gestova. Sa oglasavanjem osvedocenih pesnika: B. Copica, M. Aleckovic, D. Maksimovic, V. Carica, G. Tartalje, G. viteza, D. Lukica, D. Penjina, deceniju-dve sa nastupom nove pesnicke generacije, potisnuto je otadzbinstvo jaksicevskog patosa i burnog raspolozenja koje brzo vetri.

Knjizevnost koja budi svest o herojskom vremenu, duznosti pred sobom i pred svojim narodom, bodri i razvija ljubav prema svojoj zemlji, postaje cenjenija, u isto vreme bogatija vrsta. Peva se o slobodi koja se radjala zajedno sa radjanjem domovine, o kolektivnom radu i borbi za Plan, o akcijaskom elanu i koracnicama; o snazi tela i duha, snazi i moci napretka ljudskog rada; o industrijalizaciji zemlje i pecima, silnoj jacini vodopada koji pomaze coveku, radnim akcijama, unistavanju gubara, posumljavanju goleti; o traktorima, rudarima, radnicima na polju, pekarima, duvacima stakla, hrabrim avijaticarima i ratnicima slobode; zivotu i radu pionira, vaspitanicima decjih domova i domova za sirocad i o malim graditeljima kao diki domovine. U zizi su prvomajske proslave i proslave Dana mladosti, Dana zena, ispovesti boraca NOB-a; stvaranje Narodne armije, naoruzanje i drugi krupni i prevazni problemi, cesto aktuelnosti koje prolaze u trenutku njihovog pominjanja. Doticuci se vojno-patriotskog vaspitanja i cisto borbenih sadrzaja, pisci preuzimaju funkciju ucitelja i komandira. Kroz stihove, obucene u sivu uniformu nefigurativnog izraza, mladi se uce sta znaci "smrt fasizmu" a sta "sloboda narodu". Decje publikacije plave naslovi drustveno politicke sadrzine kao sto su "Petoletka", "Zadrugari", "Na granici"... Kada se zivot shvatao ozbiljno, a literatura kao rad na opstem dobru, knjizevnost, prirodno, ni priblizno ne obuhvata detinjstvo u njegovom bogatstvu i realnosti. jednosmerna i uska tematska orijentacija nema razumevanja za elemente novosti i svezine, za ulepsavanje zivota i zadovoljenja umetnickih potreba narastaja. Potisnuta je u drugi plan vedrina, vesela i igrajuca poezija, verbalizam i lezernost, i svaki motiv koji bi mogao da dovede do nezgode u idejnom vaspitanju.

Mirnodopska deca su naslikana kao pomagaci i aktivni graditelji novoga drustva. Oni su vicni, izdrzljivi, puni vrlina i dusevne snage, kako bi samom detetu-citaocu sluzili kao primer herojstva, trudoljubivosti i odanosti idealima pravde. To su proleterska deca, junaci pionirskog i komsomolskog uzrasta, okrenuti ucenju, radnom entuzijazmu i medjusobnom prijateljstvu. Likovi boraca ciji su koreni, oslonci i inspiracija NOB, pojedinci koji su razvili u sebi gvozdene, boljsevicke crte karaktera i cvrst komunisticki odnos prema radu i zivotu - portreti beletristickih junaka uopste, kompaktni su i jednobojni. Nema negativaca i kontraheroja: sve sami rudari, kovaci, masinovodje, lozaci elektricne centrale, drustveni radnici, agitatori i trudbenici koji, osim rada, ne poznaju drugu razonodu. - Istoga kova i kao od livenog gvozdja. Najmanje su roditelji: otac je brizan, zabrinut, natmuren; njegovi zadaci jasni, obaveze utvrdjene.

Citavu umetnicku produkciju, nastalu neposredno po zavrsenom ratu: pesme, price, romansijerska, dramska i TV, filmska i druga ostvarenja, literatura za dceu, mlade i omladinu - i ona koja je zadugo stvarana a tice se partizanske borbe i druga i komandanta Josipa Broza Tita (na kome, uzgred budi receno, otpada 1000 knjiga, od cega je ne mali postotak iz zanra decje literature), potom socijalisticke izgradnje i rodoljublja - karakterise prejako naglasena politicko - instrumentalna funkcija. Uzbudljive avanture i fantasticni podvizi boraca, junastva kurira i vodica, prkos neprijatelju... - probijalo je granicu trivijalnog i, ne retko, bez ijednog ogranicavajuceg atributa, davalo knjizevnosti karakter estradne, bulevarske literature. Sluzbovanje usko postavljenim ciljevima i uniformnom sistemu vrednosti, subordiniranje svrhama vaspitanja i proleterske revolucije - podredjivanje maste kontemplaciji, prevodjenje emocija i poetskih slika u razum i pouku, krace receno, direktno sluzenje zivotu - dovodi do pada u fahovsku i plitku umetnost koja vredja svojom vulgarnoscu. Licemerna produkcija, gruba politizacija koja prerasta u svojevrsnu skolu, banalnu i grubu knjizevnost, sjajan je primer izmecarenja i pesnickog danka estetskoj podobnosti i jednoumlju kao imperativu istorija. - Stoga se vrednost ove literature svodi mahom na slikoviti idejno-estetski dokumenat razdoblja u kome je nastala. Sa jenjavanjem dekretirane umetnosti socrealizma i urusenja njenih kanona (1950-1952), postupno se napusta uzapcenost i promovise novi duh. Knjizevnost, koja se razvijala pod znacima slobode, mladosti i obilja, prestaje sa bezbrednim didaktiziranjem i mehanickim stihovanjem. Ne pise se iskljucivo da bi se mladima izaslo u susret, radi docaravanja svetle buducnosti - sto se kao zora otvara nad zivotom mladih - vec iz istinski umetnickih potreba i da se izazove u detetu lepo i plemenito. Odricanje od rezonerskih saveta i misaone eksplikacije onoga sto delo sobom ne iskazuje, svezina i originalnost kao bitne osobine umetnickog stvaralastva, jezik nezastareo i ideoloski nezatrovan, primetnije je obelezje tekuce poetske reci.

Knjizevni rezultati, unutar celine nase i strane literature potiskuju ratnu i socijalnu tematiku, parolastvo i borbeni marksizam. Podsticajno su delovala prevedena dela Alisa u zemlji cuda Luis Kerola i iMali princi Antoana Sent Egziperija, kao znacajna ostvarenja evropske decje literature; svoj udeo imali su prevedeni naslovi iz naucno-popularne literature, kao i teorijska dela R. Kajoa i J. Huizinga. Uporedo, pristupa se sistematski izdavackoj delatnosti, pokretanju biblioteke za decu i ozivljavanju periodike: Kekec, Pionir, Poletarac, Zmaj, Politikin zabavnik, Decje novine, Neven, Mali neven i druge decje publikacije. Pokrenute su i druge kulturne institucije. Pozoriste "Bosko Buha" (1950), kao nastavjac "Pionirskog pozorista", osnovanog krajem 1944. u Beogradu, na inicijativu USAOJ-a, ozivljava decji pozorisni zivot. Definitivno, izgledalo je, knjizevnost je ociscena od plakatske tendencioznosti i taloga patrijnosti. Poetska slika i sadrzaj su oslobodjeni ideoloskog premaza i retusa; stvaraju se nove mogucnosti umetnicke reci. - Na vrata knjizevnosti kucaju pisci zlatnih ruku: Branko Copic, Dusan Radovic, Grigor Vitez, Dragan Lukic i drugi.

Sa odbacivanjem mirnodopskog patriotizma, kao tematike koju je nametnulo prelomno vreme, sa napustanjem propisanih pravila i teorije zasticene zakonskim aktima, ali i raskidom sa medjuratnom deskriptivno-narativnom i emotivno-sentimentalnom poetikom i seoskom idilom - inaugurisan je nov pristup i stil. Moze se s olaksanjem reci, knjizevnost usmerena mladima hvata korak sa umetnickom reci za odrasle i "nosi" se uporedo s njome; doslovno i u svakom drugom znacenju ukida se granica izmedju njih. Ustvari, autenticna, u modernom smislu reci savremena decja literatura, njen "zlatni vek" zapocinje - kao i kod vecine evropskih naroda - posle Drugog svetskog rata kao istorijskog dogadjaja koji je vidno oznacio svrsetak jednog starog, odnosno nastanak novog razdoblja.

DETINJSTVO 1/99

design by: INternetClub