br. 2/3
ANALITICAN PRISTUP Tatjana Pudlo-Stanimirovic: Rodjendanska zelja, Udruzenje za knjizevnost i umetnost, Krusevac, 1998. Tatjana Pudlo-Stanimirovic, pravnik po profesiji, pesnik po vokaciji, objavila je svoju prvu knjigu pesama za decu mladjeg skolskog uzrasta po preporuci pesnika Mose Odalovica i Duska Trifunovica. Tom knjigom postigla je zapazen uspeh dostojan pogvale za tematski savremeno, psiholosko pogodjeno, jezicko-stilski primereno mladim citaocima i duhovito pisane pesme. NJena knjiga od cetrdeset dve pesme tematski je raznovrsna i bogata kao i savremeno detinjstvo kojim su pesme inspirisane i nastale kao lirski eho tog detinjstva. Otuda su motivi pesama iz savremene porodice, njene okoline i skole, a jos vise o rodjendanskim zurkama, decjim nestaslucima, ispoljavanju i o cesto komicnim teznjama i ponasanju malih osnovac u toku skolskih dana, letnjeg odmora i zimskih okupljanja oko Sneska Belica, Deda Mraza i na doceku Nove godine. Takvu tematiku poetskog spektra motiva pesnikinja je uspesno, originalno obradila kao decje vidjenje sveta oko sebe. Zato poruke njenih pesama nisu ni saveti, ni kritike, vec izviru iz decjeg vidjenja i shvatanja sveta i okoline. Junaci pesama, vidjeni ocima glavnog junaka, su clanovi njegove porodice: saljivi tata pecaros, mama zaljubljena u romene, baka kao i svaka dobra baka, radoznala sestra koja stalno nesto zapitkuje, kao i zanimljivi susedi, a najcesci junaci pesama, u kojima deca prepoznaju sebe, su drugarice i drugovi kao sto su: kapriciozna Cica, koja danju spava, nocu lakira nokte, peva usred briga i slicno, mali Vuk ciji bicikl ima nesto protiv njega, devojcica koju interesuje mamina tasna i sminka, devojcica koja se na rodjendanskoj zurci pravi vazna dobijenom neobicnom lutkom, naivna, lakoverna Nata, devojcic Sara, ciji je ideal da bude mornar, snagator Ceda, uvek najjaci i najvazniji, osim za vreme kontrolnog zadatka, uporni mali karatista Paja, neumorni prozdrljivko, toliko debeo da mu je i "sopstvena koza tesna", decaci Pospanko i Zanovetalo i drugi. Glavni junak pesama je mali, savremeni osnovac koji sve zapaza, duhovito opisuje clanove porodice, susede, drugove i drugarice, razmislja, komentarise, iskazuje svoja osecanja i zakljucke psiholoski adekvatno za svoj uzrast. Kao sto iskreno, duhovito govori o clanovima porodice, susedima, skolskim drugovima i drugaricama, tako samokriticno, ispovedno otkriva svoje decje vidjenje sveta, licne preokupacije, zelje, osobine, osecanja i razmisljanja i to decjim jezikom u kojem su, po ugledu na starije osnovce i odrasle, cesti duhoviti govorni, ponekad zargonski izrazi koji su za mlade citaoce simpaticni i pesmama daju kolorit i ton savremenosti. Tako on ispovedno kaze za sebe: "Dok neko voli da peva i pise, ja u prazno zevam i treniram dosadu sa uzivanjem". Kad se slikam, "drzim pozu", a na slici se "cerim". "Klinka jedna hoce da me zbuni, pa zaradim nervozu" i u skoli "sve manje kapiram". "Priznajem da sam koristan jedino kao primer los". Kad u kuci iznenada nestane svetlo, to je, po njemu, "nevidjeni stos" jer "nastane pravi guzvanjac," "fazon strava". NJega nervira sestra stalnim zapitkivanjem. Zapaza zaljubljenog macora i "ozbiljnu vezu koke i petla", kao i doterivanje cika Ace za sastanak sa komsinicom Dusicom. Shvatio je da nikad ne treb da "dira lava dok spava" jer moze da te "zguzva kao pitu". Posle letnjih vrucina, oseca da se uzeleo drugova i da se skola kao "for a glavna" moze voleti i iz drugih razloga. Kada je zimi sve belo, nervira ga sto u gradu ima malo snega, pa mu "sanke came u podrumu". Cim sneg napada, sanka se, pravi Aneska Belica i pita se koliko moze da traje. Za Novu godinu ima za sebe i "avanturiste noci oproban recept" da se prethodno naspava, a "posle ne moze da se skrasi". Raduje se Deda Mrazu i njegovim poklonima, ali se i pita "zasto samo jedanput godisnje dolazi". Zahvaljujuci takvom glavnom junaku, sve pesme imaju koncepciju iskrene ispovesti, njegovih zapazanja, osecanja i duhovitih zakljucaka. Inace, pesm su ispevane najcesce u katrenskim, rimovanim strofama u kojima rime ne sputavaju izraze, sto je za pocetnike karakteristicno. Kada se, na kraju, sumiraju vec istaknute odlike i vrednosti ove knjige kao sto su: bogatstvo i raznovrsnost motiva iz savremenog detinjstva, komicno predstavljanje situacija i likova odraslih i dece, simpatican glavni decji junak koji samokriticno, ispovedno, cesto duhovito govori o oddraslima, sebi, drugovima i drugaricama i to psiholoski primereno svom uzrastu, sa dosta humora, govornih i ponekad zargonskih izraza koji su deci simpaticni, zatim adekvatna, ispovedna koncepcija i struktura pesama, ritmicno uoblicavanje stihova i drugo, moze se zakljuciti da je Tatjana, prihvativsi nove tendencije u savremenoj poeziji za decu, vec svojom prvom pesnickom knjigom osvojila paznju i simpatije mladih citalaca i time se predstavila kao darovit savremeni pesnik za mlade od kojeg se mogu ocekivati jos bolja pesnicka ostvarenja, umetnicki uspon i sira popularnost. Zvonimir OPACIC |
design by: INternetClub
