br. 2/3
|
(Motivi rata u Zmajevom pesnistvu za decu) Vasilije RADIKIC U Knjizi o Zmaju Laza Kostic razvija tezu da se u Zmaju bore dva glasa - glas lirskog i glas antazovanog pesnika, koje je Kostic metforicki predstavio u liku slavuja i zmaja. Kostic ce u ovoj velikoj poetickoj alegoriji ustvrditi da je u Zmajevoj poeziji zmaj "progutao" slavuja, odnosno da je angazovani pesnik, autor politickih i drustvenih satira, dnevnih replika i transparentnog rodoljublja sasvim potisnuo tananog liricara. Poniruci u psihologiju Zmajevog stvaranja, Kostic pokazuje da je na taj nacin Zmaj promenio svoju autenticnu stvaralacku prirodu i da je borac, tribun i narodni ucitelj sasvim zasenio pesnika. Prema Kosticevom uvidu, Zmajeva pesma Ja bih bio predstavlja paradigmatican primer te neprirodne transformacije jer "nam iznosi pravi razlog sa koga se nas pesnik ne samo nazvao "Zmajem", vec koji ga je nagonio da predrugojaci svoju narav, da zatomi svu dobrotu, mekost, milost i pitominu svoga srca, pa da postane i dusom i srcem Zmaj". U toj pesmi Zmaj u naglaseno ispovednom tonu priznaje da je njegova prava priroda "golubija", odnosno "slavujska" kako bi rekao Kostic: Mrska mi je bojna truba,- Bio b' meksi od leptira, Golubiji od goluba. Cela pesma je ispevana u formi potencijala - "ja bih bio", "brao b' cvece opsteg mira", "da su ljudi bratske cudi" i sl., cime pesnik, zapravo, priprema svojevrsni "alibi" za tako drastican preobrat vlastite pesnicke prirode: Zelet' maca, zelet' krvi, Moram zelet' grozna boja - Oh, da barem padnem prvi! Golub u Zmajevoj pesmi ce tako ustupiti mesto macu - i tu je Zmaj otisao najdalje u jednoj retorici ciji su glavni simboli krv, zuc, osveta, boj. Kostic ce sa puno ironije komentarisati i druge Zmajeve "budnicke" pesmotvore da bi na primerima pokazao koliko pesnik u ovoj vrsti pevanja izneverava svoju autenticnu vokaciju stvarajuci pesme u kojima, doduse, ima puno jakih emocija, uzbudjenja, patosa i krupnih reci, ali malo istinskog dozivljaja i prave poezije. Izgleda da je upravo stvaranje za decu omogucilo Zmaju da srecnije uskladi svoje nesumnjivo visoko patriotsko osecanje sa vlastitom stvaralackom prirodom. Zmaj i u mnogim pesmama za decu peva o nacionalnom oslobodjenju i "svetom boju", ali se takve poruke posreduju pesnickim sredstvima koja su mnogo manje ozracena banalnom pateticnom retorikom. Gusle, junacka pesma, dedovski amanet, kao simbolicki rekvizitarij rodoljubivog pevanja, prisutni su transparentno u pesmi Ded i unuk, koja sigurno ima paradigmatican status u Zmajevom rodoljubivom pesnistvu za decu. "Junacke" oznake se i u ovim pesmama takodje dovode u prvi plan, ali ne tako transparentno i jednoznacno kao u pesnistvu za odrasle - u pesmi Strasljivac se, na primer, sugerise da strasljivo dete ne moze biti "Srbin i junak". Ocito je uspostavljanje znaka jednakosti izmedju junaka i Srbina - nespojivost srpstva i kukavicluka predstavlja jedan od vrhunaca Zmajeve patriotske didaktike. Identifikacijom junaka i Srbina, sinonimizacijom ova dva znacenja, pesnicki subjekt se sasvim stapa sa osecanjem patriotizma. To osecanje postaje dokaz njegove hrabrosti, izvor samopouzdanja i samopostovanja. Motiv decjeg kukavicluka dovodi se u vezu sa motivom patriotizma i u pesmi o "neznom Aristidu" koji je napravio "dramu" jer je posekao prst. U sarkasticnom naravouceniju se primecuje da ce takav "junak" u odsudnom boju sa babama u podrumu cuvati strazu. Sinonimija Srbina i junaka kao patriotski topos cita se i iz decjeg odgovora na pitanje da li sme brzo da se sanka: Kako ne bih smeo! U iskazu posebno konotaciju dobija tepanje Sibin umesto Srbin, cime se pokazuje kako je patriotsko osecanje takoreci rodjenjem upisano u svest malog deteta. Kao austrougarski podanik, Zmaj je morao u pevanju za decu stisavati svoju patriotsku liru, a pouku iz rodoljublja svoditi na doskocicu ili je, pak, mimikrijski provlaciti uz motive prosvecivanja. To je upravo u citiranoj pesmi Strasljivac slucaj - "u paketu" sa temom decjeg kukavicluka i sujeverja prosla je i natuknica kojom se izjednacavaju Srbin i junak. Tako ce se motiv rodoljublja u pesmi Kako se postaje lovac usputno provuci u jednom sizeu koji obuhvata sasvim drugu temu (lepote lovackog zivota); puska koju sin nasledjuje od oca, postaje uz ostalo i simbol patriotske obaveze odbrane zavicaja: Dragi otac rado dade; NJome lovi, njom se brani I zavicaj dragi brani. Preko igre "dva Srpceta", koriscenjem motiva puske kao igracke ("Puska je jos mala / malen je i Sreta") i spremnosti brata da brani sestricu, takodje se provlaci ideja rodoljublja; podrazumeva se da ce Sreta, kad ne bude vise mali, tako isto da brani i svoj narod: Zna da su valjani. Sreta nosi pusku Da Kosaru brani. U pesmi To vam je taj ideja rodoljublja posreduje se simbolikom imena: dete koje se zove Milos predstavlja primer spoja idealnih osobina - zdravlja, snage, inteligencije, skromnosti, lepog ponasanja. Uputom na jednog od kljucnih junaka nase epske tradicije, za dete se, preko simbolickog dekodiranja imena, vezuje ideal vaskrsa narodne buducnosti: Tatin, majcin sine, Ala su ti dali Lepo srpsko ime. Znas li zast' te majka Tim imenom zove? Jer srbinstvo ceka Obilice nove. Ovde se u sustini ideja patriotizma posreduje preko upucivanja na istorijsku simboliku mita o Obilicu, kao sto je slucaj i u pesmi o malom citacu gde se patriotska emocija vaspostavlja preko pozivanja na Dusanovu slavu: Srpskog oca sinu, Koji srpsku slavu Dize u visinu. Dete duboko prozivljava procitano ("Zasuze ti oci"), ali istovremeno pesma mu daje i izuzetnu snagu: Sve si veci, jaci. Patriotsko znacenje dobija i jedan od toposa Zmajevog pesnistva za decu kao sto je motiv lepih, nasmejanih decjih licima: Veselo gledajte! Pa toplotom vakom Sve srpstvo zagrejte. U vecini pesama ovog tipa prisutna je ideja decjeg patriotizma koja se iskazuje dobrim ponasanjem, pozitivnim optimistickim usmerenjem i vaspitanjem deteta na rodoljubivim tradicijama. Istovremeno, Zmaj je patriotizam, odnosno negovanje rodoljubivog osecanja kod dece, smatrao mnogo sirim i slozenijim zadatkom od banalnog budnickog pevanja. Kako se u njegovoj programskoj pesmi Pozdrav deci i drugim pesnickim tekstovima cita, ucescem u nacionalnom projektu podizanja zdravog, prosvecenog, samosvesnog i nacionalno samoosvescenog narastaja najbolje se ostvaruje patriotska funkcija poezije. Jedna od takvih poruka je poziv devojcicama da citaju i tako obrazovanjem, kulturom i moralnim samousavrsavanjem ispune dug prema narodu: Dobra j' knjiga mudrost mnoga, Tim sirite zlatne dveri Boljoj sreci roda svoga. Ideja prosvetnog i kulturnog preporoda kao patriotskog zadatka istaknuta je i iskazom u kome se, uz junastvo, od "buducih Obilica" ocekuju kvaliteti kao sto su lepo vaspitanje, kultura, radinost, moralnost i prosvecenost. Poruka je da samo prosvecen, obrazovan i radni narastaj moze graditi istinsku buducnost svog roda. Tipican primer kako se ovi principi direktno pretacu u stihovni iskaz predstavlja pesma Mali neimar, u kojoj se afirmise nacelo spajanja korisnog i zabavnog u decjim igrama: Treba duha puna zara, Koji zida, koji stvara - Srpstvu treba neimara. Jedan od nacina da se motiv patriotizma u pesmama za decu direktnije iskaze predstavljala je njegova internacionalizacija: U pesmi Talijanski pevaci u tudjini Zmaj je odabrao dvoje malih ulicnih sviraca, izgnanika iz Italije da bi progovorio o rodoljubivoj samosvesti i zudnji za slobodom. Pesma ima izrazito razvijen narativni iskaz - cini je sedam strofa od po osam stihova, od cega su tri prve strofe u funkciji ekspozicije. U njima se otvara scena - ulica u nekom stranom gradu, devojcica peva, a brat je prati na violini. Mali umetnici zatim skupljaju od publike milostinju, a izmedju te dve radnje saopstava se da su sirote bez oca i majke, da tuze za zavicajem i rodnom kucom i da su jedno drugom jedina podrska. U tom delu pesme re/kreira se jedan od , tada veoma prisutnih, motiva u knjizevnosti za decu - motiv sirocica. Nakon ekspozicije, u kojoj je ovaj motiv doveden do punog sentimentalistickog ozracenja, ton se naglo menja - brat se zaklinje sestrici da ce cim dodje vreme za osvetu, i sam "jurnuti" u boj: Radosno umrecu. Pesma neocekivano dobija ton rodoljubne budnice. Brat sada zaklinje sestru da svoju pesmu posveti drugom cilju: Opevaj junaka, i da mu na krst "pridene tanane cemane". Najzad, jos jednom je poziva da promeni svoju pesmu: O britku handzaru. Ocito je, da pesnik ovde upotrebljava simbolicki rekvizitarij rodoljubivog pesnistva - handzar, osvetu, junastvo, smrt za slobodu, preseljenje u pesmu, grob kao vezu sa zivotom preko cemana na krstu. Svakako da size o malim ulicnim pevacima nema onu semanticku nosivost na koju bi se oslanjala ovako uznesena eksplikacija patriotizma. Otuda ce u odvojenoj strofi na kraju pesme, koja predstavlja svojevrsni znacenjski rekapitular, Zmaj ponovo osnaziti ono sentimentalno zvucanje iz koga izbija tuga prognanika za zavicajem: Al' mi se drzimo, Mi smo deca vesela, Da vas veselimo - Daleko nam kucica, Lepse tamo miri Vivat nostra patria, Vivat boni viri! Pesma u sustini predstavlja kontaminaciju sentimentalistickog sizea o sirocicima u tudjini i tipicne romanticarske patriotske budnice. Ideja patriotizma posreduje se i preko motiva koji imaju univerzalnu poruku - na primer u parabolicnom iskazu kontrastira se odnos junaka i zeca prema smrti i pritom afirmise ideja zrtvovanja za slobodu i zigose kukavicluk. Junak se spominje uz gusle u pesmi: Za dragu slobodu, Bar mu nije zao, - Odzio s' rodu. A zec zecki zivi, Pa zecki i skonca! Obori ga lovac, Udavi ga bondza. Medjutim, razvijanje nacionalnog osecaja i patriotsko vaspitanje dobija u pesmama za decu prijemciviju formu kad se interpolira u zabavnije, deci primerenije sadrzaje - narocito u pesmama sa motivima decje igre rata i vojnika. Tako je junak humorno intonirane pesme Cuo bata: bice rata dete koje posrerdstvom igracke imaginacije svoj svet transformise prema modelima odraslih; to se iskazuje na primeru igracaka - vrsi se njihova prenamena, u prvi plan dolaze one koje odgovaraju ratnim potrebama: Pa sad ceka na poklic, - dok igracke koje u mirnodopskim uslovima imaju izuzetno znacenje, gube taj povlasteni status, cak se i ironiziraju: pajac je neozbiljan, "a u ratu nema sale"; zec je "strasljiv", a "gde se Sbin za rod bije, / Tu se smelo krvca lije, / Tu zecev ma mesto nije". Na decje igre rata i vojnika direktno se upucuje i stihovima: Boja i vojnika. U opisu se javlja sav verbalni rekvizitarij "pravog" ratovanja: "dusmane smo nadjacali", "grad(...) oteli", "pobeda je njina bila", a zatim i opis tipicne ikonografije rata - pobednicke zastave, ispoljavanje ratnickog zanosa i sl. Ocigledno je nastojanje da se potpunom uzivljenoscu dece u ulogu ratnika ostvari iluzija zamene igre i zbilje. Ta iluzija se, kao i u drugim Zmajevim pesmama sa temom rata, razbija ironicnim obrtom, kojim se sve vraca u domen igre i sale. Ocito je Zmajevo nastojanje da ironizacijom rata i vojnika, ucesnike ratnih igara "ohladi" i spusti na zemlju. Cela pesma Vojska, pa vojska struktuirana je kao niz komicnih obrta i igre recima u kojima se sasvim destruira decji pokusaj da izgledaju kao "silna vojska" (nedostajao je samo jedan, pa bi ih bilo pet), nisu nasli neprijatelje (a da su ih nasli "vise bi ih palo / nego sto ih ima"), vojska svuda lako prolazi (jer su najmanjeg pustili da im bude vodja), najzad je vodja "pao" (ali zato sto se umorio). Isti slucaj je i kad se dete "igra" generala; Zmaj istice karikaturalnost "imitatora", neskladnost deteta i lika koji zeli dosegnuti ("pogled mu je naostren", na glavi "sesirina") - tim efektom se i igra smesta u prostore ironije i karikature. U pesmi Zast' se vojska ucutala ironicni rez je izrazito ostar i utoliko efektniji - retorika se naglo menja i govor se spusta na teren igre: vojska je naglo zacutala da ne bi probudila bracu koji spava. Humorni i ironicni efekat je potpun - "rat" ljutih protivnika je odjednom stao zbog sna jednog deteta. Tako je "njeno velicanstvo beba", stvarni pobednik ratne igre. Obrt je potpun - rat se infantilizuje i pretvara u igru, a decji san ozbiljuje do neprikosnovenosti. Smisao pesme se podize do univerzalne poruke da je mir dece vredniji od svakog rata. Tako je, paradoksalno, prisustvo motiva decje igre rata i vojnika u Zmajevom pesnistvu za decu rezultirala afirmacijom ideja pacifizma: pesnik kao da sugerise da rat treba da ostane samo igra. |
design by: INternetClub
