br. 2/3
|
Hristo GEORGIJEVSKI Romani Milenka Matickog(1 upotpunjuju sliku razvoja srpskog romana za decu i mlade. Oni donose nove tonove i odredjene izmene vrednostni romanesknih paradigmi; u njima se nalaze one novine koje u semantickom, kompozicionom i ekspresivnom smislu oznacavaju dalje mogucnosti srpskog romana za decu. NJihova struktura utemeljena je na radnji u kojoj se situacioni momenti razvijaju kroz zanimljive zaplete, izazove i predstave drustvenih i ekonomskih promena u gradu. Snazno i spremno ovaj autor podupire romanesknu produkciju urbane motivacije. Grad je kljucni simbol i prostor na kome se odvijaju sukobi i promene. Maticki spontano sublimira bitne osobine realistickog postupka i ne prikriva svoj interes za novije knjizevne postupke. Slika zanimljiv i kontrastivan zemunski ambijent i tipove iz zivota. Uvodi slozen zivot, opisuje sudare starog i novog, medjugeneracijske konflikte. Slozenost i dramatika zivota ispoljavaju se i u individualnom iskustvu njegovih knjizevnih junaka, u njihovom naporu da pronadju svoje mesto i svoj identitet. Junaci Matickog imaju srodne psiholosko-emotivne karakteristike. Oni su mastari i idealisti. Suoceni su s novim drustvenim i etickim odnosima; snazno dozivljavaju prostor na kome zive i naglasavaju sopstvenu subjektivnost kao sredstvo odbrane socijalnih i intimnih vrednosti. Junaci Matickog su individualisti koji u dozivljaj sveta eksponiraju celokupnu svoju licnost; sa druge strane i stvarnost snazno utice na njih. Zavisno od romana, Maticki permanentno preplice individualno i opste, subjektivno i kolektivno. Motive iz zemunskog zivota sagledava nadahnuto ali i kriticki. Ovi motivi su osnovno jezgro romanesknih prica i predstavljaju podlogu humanistickog dozivljaja realnosti. Autor kombinuje ili uspostavlja sizejne opozicije na planu slikanja porodicnih, drustvenih i intimnih odnosa. NJegovi junaci su junaci sazrevanja i nemirenja; oni stalno nadilaze konvencije. Potencirajuci takva mesta autor siri ili preinacava pravac i intenzitet romaneskne price. Ispoljava moderan odnos prema realistickoj poetici - u fabuli, gradjenju likova, motivaciji, slici sredine. Konfliktnost izmedju sveta i junaka resava se na sirem sizejnom planu. Uz to, sizejnu dinamicnost, pored objektivnih akcionih momenata, pospesuju i intimni momenti junaka; pripovedac pazljivo bira nosioce radnje i bitne opste motive. Ponasanje je uslovljeno crtama junaka i njihovim odnosom prema konkretnim izazovima. Bliskost s romanom razreda 1. Roman Vatreno krstenje blizak je romanu razreda, cije koordinate prosiruje slikama ribolova i ekoloske katastrofe. U pocetnim poglavljima izdvajaju se price o dominantnim junacima, a potom sukcesivno pomeraju prema osnovnom sizejnom toku. U njima se oblikuje ponasanje i pruzaju informacije o karakteru likova; one sadrze i elemente socijalno-egzistencijalnih znacenja i opise ambijenta. Ambijent je omedjen i prepoznatljiv. U svim romanima ovog autora umetnicki prostor je veoma bitan element. Opisi prostora i vremena su nadahnuti i reljefni; oni daju osobenu znacenjsku punocu slici sveta. Znacajnije od faktografske dimenzije jeste emotivni dozivljaj prostora. U njegovom struktuiranju ide se od panoramskog zahvata ka izdvajanju bitnih hronotopskih vrednosti: kuca, reka, skola. Kuci i reci daje se primat u dozivljajnom i konotativnom smislu. Osobeno osmisljavanje umetnickog prostora ima znacajnu, pa i presudnu funkciju i na ostale elemente romana, posebno na uoblicavanje junaka i kompoziciju romana. Junaci brane pravo na odredjen nacin zivota; brane reku kao izvor egzistencije. Svoja socijalna i karakterna obelezja junaci ispoljavaju neposredno; brane pravo na slobodu i svoj nacin zivota. Pripovedac permanentno siri perceptivni ugao uvodjenjem drugacijih junaka, miljea, konteksta. Takav njegov zahvat osnazen je i prikrivenim pripovedackim stanovistem, koje se cesto spaja i izjednacuje sa stanovistima junaka. Junaci su kreirani u dozivljaju i akciji. Kompozicija romana otkriva izuzetnu povezanost i zavisnost umetnickog prostora i junaka. Prisnost dozivljaja omogucava prezentiranje realnog vremena i sadrzajno i ubrzano predstavljanje dogadjaja. Prospektivna organizacija vremena ima svoj odredjeni pocetak, razvoj i kraj. Opste i individualno prelamaju se u refleksu posledicnog dogadjaja. Celovitost se zasniva na tematskom aspektu, a funkcionalnost romana na zanimljivom prezentiranju dogadjaja i vrednosti osnovnih likova. Preciziran je i vremenski pocetak sizejnog toka - poslednji dan februara 1992. godine. Pripovedac govori o cetrnaestogodisnjoj devojcici Keki Sirajki, koja s ocem ribarem Sajom zivi u cudnoj drvenoj kuci na camovim stubovima. Naglasava da to jutro nije obicno, vec da je to nesto kao uoci slave, jer sutradan pocinje sezona ribolova. Zvizduk sirene s patrolnog camca, oznacava da se nesto ozbiljno dogodilo na Dunavu. Saznanje o trovanju riba u Dunavu duboko ce i bolno pogoditi ribare, koji u svom bolu i cutanju izgledaju kao da su na pogrebu. Motiv ribolova i motiv trovanja riba i Dunava su osnovni motivi putem kojih se izgradjuju radnja romana i situacije. Oni su otvoreni i prijemcivi za druge motive (zivot ribara, porodicne situacije). Motiv trovanja riba i Dunava sadrzi vecu dramaticnost i omogucava ukljucivanje veceg broja likova i znacenja; dominira pripovedanjem, a prema njemu vrsi se i determinisanje junaka. Zanimljivim i vestim fabuliranjem, u kojem se rasclanjuju i hijerarhizuju zbivanja, oblikuje se slika pojavnosti. Osnovu cine konkretne situacije, opisi. U pocetku dominiraju pojedinacne situacije. Posle pripovedanja o Keki Sirajki u drugom poglavlju pripovedanje se pomera ka drugom junaku - decaku Zizi i njegovom dedi Gligi, starom dunavskom alasu. Pripovedac istice njihovo nestrpljenje. Opisuju se pripreme za prvi dan ribolova, koji se oznacava kao dogadjaj o kome se citave zime pricalo u kuci. Naglasava se snazna emotivna povezanost izmedju unuka i dede, ali i istina da alaski posao izumire. Zizu brine Keka Sirajka, djavo i vetropirka od devojcice, koja jos prvog dana moze da mu zagorca zivot. Osnovni sizejni tok produzuje se scenama iz skole i opisom sastanka ekoloske sekcije. U cetvrtom poglavlju iznova se izdvaja prica o Okisu i njegovom prvom poljupcu s pravom devojkom. Zapoceta intencija uprizoravanja i koncentrisanja radnje oko odredjenog junaka dominira u romanu. Treba istaci i njihovu psiholosku motivisanost. Vec u prvom susretu s Kekom Sirajkom, saznajemo niz pojedinosti; pre svega da je strasni ribolovac i da je zanima svaka pojava na Dunavu, svaki liman i dogadjaj (str. 8). Kada govori o Keki i Zizi pripovedac prosiruje umetnicku sliku detaljima o porodicnom zivotu, a pripovedanje o Okisu aktualizira erotsku motivaciju. Pripovedanje se razgranjava i obogacuje nizom novih situacija. Pojavnost se daje u vizuelnoj dimenziji i cesto bez ozbiljnije rasclanjenosti. Kao i u ostalim svojim romanima, i ovde Maticki istice dogadjajnu aktuelnost i vidove posebnosti. Uvode se novi zapleti, ubrzava pripovedacki ritam; otkriva se uzbudjenje koje je pred pocetak ribolova zahvatilo junake, opisuju pripreme za prvi dan ribolova. Deskripcijom se osmisljava ponasanje junaka i potenciraju njihove odredjene vrednosti, specificnosti. Pripovedac je blizak junacima; traga za njihovim ljudskim vrednostima. Istice njihov subjektivitet i potencira osobene detalje i situacije, bilo da se radi o porodicnim situacijama ili o slikanju ambijenta. Pripovedanje se oslanja na konkretne cinjenice zivota i stvarnosti. Uobicajene radnje, mastanja i radosti, junacima pomucuje saznanje o velikoj zatrovanosti reke. Znacenje ovog kontrasta bice od nagovestaja prevedeno u presudan tematski aspekt; pripovedanje se pomera ka odnosu junaka prema izazovu. Ta tendencija bitno je obelezena i ponasanjem odraslih, uvodjenjem mocnih ljudi poput direktora secerane Jole Repica i slikanjem mehanizama lokalne vlasti. Svoj roman Maticki izgradjuje u ravni fabule, potencirajuci zanimljivost zbivanja i iskrsle sukobe. U kracim epizodama horizontalno se prosiruje fabulatna ravan. Sveznajuci pripovedac hronoloski prati dogadjaje i povezuje ih kako bi se postigla celovitost dogadjaja. On opisuje odnos junaka prema zbivanju a zatim eksponira dogadjaj. Jedan svet postepeno iscezava usled socijalnih promena i tehnoloske ugrozenosti. U njegovu odbranu ustaju deca i iskreni zaljubljenici reke. Sa plana prvih prica o junacima i njihovim porodicama poruka romana se sve vise usmerava osudi unistavanja reke. Budi se dotle potiskivana savest ljudi. Pocetne tematsko-motivske jedinice osnazuju se i dopunjuju novim detaljima. 3. Kao i u prethodnom romanu Matickog i fabula ovog romana je jednostavna. Temelji se na ljubavi dece prema reci i ribolovu i snaznom otporu protiv ubijanja reke. Price o junacima upotpunjene su porodicnim slikama, a u opisima socijalne sredine koriste se motivski obrasci socijalnog romana. Vrsi se situaciono rasclanjivanje istih ili srodnih motiva. Osnovne linije prica sukcesivno se ujedinjuju i podupiru osnovnu temu koja bi se mogla determinisati kao pobuna protiv ekoloske katastrofe. Ona u romanu donosi preokret i znacajna je za prirodu kompozicije sizea. Zadrzani su osnovni opozicioni parovi: porodica - sredina, interno - spoljasnje kako bi se prosirilo sizejno polje, a pricama omogucila specificnost i novi smer. Na ovaj nacin upotpunjuju se i sudbine junaka, sto je veoma znacajno jer je Vatreno krstenje roman grupe likova. Pripovedac mora da vodi racuna o osobenom nacinu na koji se svaki od junaka ispoljava u odnosu na sizejnu okosnicu. Izmedju Keke Sirajke i Zize naglasava ostru konkurenciju ko ce biti uspesniji ribolovac i to dopunjuje nizom zanimljivih porodicnih detalja. Kekin otac Saja je poznati dunavski alas, koji sa cerkom zivi u sojenici na desnoj obali Dunava. I Ziza potice iz poznate ribarske porodice; snazno je emotivno vezan za svog deda Glisu, takodje poznatnog alasa. U Vatrenom krstenju je manje prisutan obrazac romana vaspitanja a naglaseniji su momenti sazrevanja, takmicenja, mladalacke pobune. Otvaranje prema socijalnom romanu pribavlja ovom romanu nove vrednosti. Menja se postupak oblikovanja junaka i otvara prostor za sire predstavljanje zivota ribara i aktualizira drustvena akcija zastite reke. Vrsi se motivsko variranje, naglasavanje specificnih motivskih i dogadjajnih momenata, cime se razbija staticnost kompoziciono‡deskriptivnih jedinica. Maticki nudi autenticnu viziju sveta mladih i odraslih, viziju koju rasclanjuje u slike o otporu zlu i odrzavanju sna o boljem svetu. U sredistu pripovedacevog interesovanja su izazovni dogadjaj i sudbine junaka snazno vezanih za reku. Znacajnu funkciju ima reljefan, neposredan opis mesta zbivanja - Dunav, ribarski kvart, porodicni i skolski ambijenti. Pripovedac posebno osnazuje situacione momente, koji uticu na promenu i dinamiku onoga sto se opisuje. Predstave obrazuju odredjen sled i poseduju tematsku povezanost i umetnicku jedinstvenost. Zavisno od potenciranja problemskog aspekta, pojedini junaci se ispoljavaju ili kao glavna ili sporedna lica. Kompoziciono-tematski plan Price u romanu objedinjene su osnovnim tematskim, a potom i sizejnim okvirom. Maticki je pojednostavio radnju i oslonio se na efekte zivotnih isecaka i zanimljivih junaka. Inicijalni uvod iiz prvog poglavlja reaktualizuje se i u drugom poglavlju kao vid nadopune umetnicke vizije. U trecem poglavlju vrsi se izmena postupka; uvodi se novi motiv (tinejdzerska ljubav); porodicno‡socijalni elementi vezani za treceg junaka (Okis) bice eksponirani kasnije. Osnovni realisticki postupak upotpunjuje se (ali i preinacava) humoristickim efektima, najvidljivijim u okviru autorskih komentara. Uvodno poglavlje sugerise tri momenta: izdvajanje junaka, specificnost njegove socijalno-egzistencijalne situacije i izazovni dogadjaj, koji ce poremetiti pripreme i svecanost pocetka ribolova. To da se nesto zbilo na Dunavu odredjuje smer i prirodu radnje romana. Uvode se drugaciji efekti, dozivljajni cinioci. Pripovedac shvata znacaj ovog motiva; odmah u zaplet romaneskne radnje ugradjuje njegova znacenja, a potom ga sizejno favorizuje. Postaje presudan i objedinjujuci faktor za situacije i epizode. U kasnijim poglavljima dolazi do semanticke izmene i supstitucije; preinacava se i smer pripovedacke tacke gledista kao i ukupan saznajno-dozivljajni plan junaka. Ovaj motiv donosi konfrontacije izmedju starijih i dece i izmedju socijalno-staleskih grupacija. Maticki mastovito izbegava shematicna razresenja, sukob osmisljava na razlicitim nivoima radnje i prema razlicitim junacima, ne zapostavljajuci dinamiku i znacaj relevantnih cinilaca ovog motivskog plana. Paralelno s ovim potivom i svakako osencen njime, zahvaljujuci pokretljivosti i izmenljivosti, u romanu istrajava i motiv ribolova. U njemu se odslikava rivalski odnos izmedju Keke i Zize i nagovestava emotivna privlacnost ("Osetio je, iznebuha, da Keku gleda drukcijim ocima. . . "). U osmom poglavlju pripovedac s poznavanjem i toplinom opisuje nadmetanje. Daleko slozeniji opis imamo u sledecem poglavlju. Prirodu pripovedanja najbolje determinise jezgrovita pripovedaceva opaska: "Kratak martovski dan a toliko toga se dogodilo." Pocetne dozivljajno-saznajne momente pripovedac daje iz Zizine perspektive, a potom siri dogadjajni i motivski plan. Umesto Zizinog ribolovnog podviga, potenciraju se dogadjaji izazvani trovanjem reke. To postaje dominantno. Pripovedac ukljucuje sve veci broj junaka, a njihovi atributi se obrazuju shodno odnosu prema spomenutom problemu. U televizijskom studiju, gde ih je odveo novinar, Keka Sirajka je prosula celu pricu. Govorila je ostro o muckom i opasnom trovanju riba i Dunava. I ostali su svojim recima dopunili ovu pricu. U desetom poglavlju pripoveda se o odjeku koji je televizijska emisija imala i o posledicama za intervjuisane junake. To je, u stvari, njihovo vatreno krstenje. Nastup dece na televiziji donosi promene, nove konflikte i nova iskkustva za junake. Uocava se slobodnije komponovanje i raspored motiva, znacaj epizodizacije. Pripovedac stalno uvodi nove situacije, ukrsta ozbiljno i humorno, dinamizuje cinioce motivskog plana. Na taj nacin nadilazi shematizam sizejnih obrazaca. Sredisni motivi povezani su s glavnim junacima, a jednim krajem odvajaju se prema porodicno-socijalnoj stvarnosti. Uvode se novi junaci; pripovedac naglasava njihovu individualnost, a u slici staleske zajednice postize znacajnu upecatljivost, koloritnost. I u okviru iskustava sazrevanja siri se motivacijski sistem, uvecava hronologija dogadjaja. Takodje se i struktura zapleta prisiruje. Uvedeni posebni motivi vezani za porodicne odnose i zivot ribara odrazavaju se na opste motive, menjaju njihova staticka obelezja i preobrazavaju kontekst. Sve veci znacaj dobijaju i dogadjaji; eksponiraju se jedinice radnje srodnog karaktera. Slike porodicnog zivota glavnih junaka su ne samo reljefne, vec i samosvojne; u njima se postize osoben sizejni izazov ili se upotpunjuje slika zivota u Zemunu; uspostavlja se zanimljiv kontrast ili protivteza radnji i znacenjima vezanim za junake-decu. Pripovedac radnju osmisljava na sirem planu, aktualizuje manje tematske ili motivske jedinice, vrsi kompoziciono rasclanjavanje na nivou poglavlja. Takav postupak primetan je od prvog poglavlja, gde pored Keke Sirajke, znatnu paznju posvecuje njenom ocu Saji, pa i njenoj pokojnoj majci. Potom uvodi dramski motiv (nesto se zbilo na Dunavu). To je prvi uspon napetosti, koji ce se preneti i u sledeca poglavlja. On ce izmeniti i vidove percepcije i karakter motivacije junaka. Pripovedac dramatizuje problem, a menja se u krajnjem vidu i sizejno oblikovanje romana. Problem se sagledava iz vise perspektiva i sa stanovista postojecih drustvenih odnosa. Naglasavaju se odjeci u javnosti i pre svega ponasanje ribara. Likovi su u funkciji teme; nema jedinstvene perspektive. Postoje prelazi, potenciranje srodnosti, teznja ka samom sredistu problema; osetno se menja struktura kasnijih poglavlja. U prvom je, kao sto smo ukazali, izvrseno izdvajanje junaka i isticanje problemskog momenta. I u sledecim poglavljima vrsi se interiorizacija drugih glavnih junaka i upotpunjuje ambijentalni plan. Potom vaznost dobijaju drugacije epizode, epizode snaznije vezane za odbranu reke od ekoloske katastrofe. Uvode se drugi junaci koje povezuje zajednicki otpor prema neodgovornom trovanju reke. Pripovedanje je propraceno humorom, visprenim opservacijama. Odredjeni efekti postizu se kontrastiranjem i potenciranjem slika ubijanja reke. Autorski komentar se smanjuje ili suptilizira. Neutralne cinjenice upotpunjene su reakcijama i iskazima junaka. Uvedeni junaci ostro su postavljeni prema izazovu, koji im ugrozava uobicajeni vid zivota. Zahvaljujuci dobrom izboru junaka, pripovedac fiksira njihove posebnosti; pribegava malom ali upecatljivom broju individualnih crta likova. Otkriva posebnu dimenziju njihovog postojanja. Matickom je znacajna posebnost trajanja. Naglasava zivotnost i specificnost junaka. Reka odredjuje i simbolizira smisao njihovih zivota. Shvatanje morala i trajanja sustinski je povezano s rekom. I pripovedacev odnos prema svetu je lirski. On je obuzet prizorom i emocijama junaka. Senzibilitet pripovedaca skoro da je istovetan senzibilitetu junaka romana. Osnovni motiv, bar u prvom delu romana, ne sputava pripovedaca da realizuje podteme i prosiri motivsku mrezu romana. Ovaj motiv, izvesno, korespondira s motivom srusenih ideala, izneverene nade. Otkriva se delovanje savremenog zla na sudbine i tokove zivota obicnih ljudi. Potenciranje humornog supstrata omogucava nadilazenje pesimisticke intonacije. Pripovedac naglasava snagu mladih ljudi i znacaj medija. U okvire glavne price ugradjeni su i motivi sazrevanja mladih junaka. Integracija junaka prema izazovu sukcesivno se odvija, a opredeljenje za grupu junaka otvara prostor za dodatne motive, zaokruzivanje radnje nizom anegdotskih jedinica zanimljivih znacenja, pa i za zanimljivo oblikovanje sporednih junaka (Saja, deda Gliga, Alhemicarka). Potenciraju se u osnovnom tematskom sklopu efekti iznenadjenja, neocekivanih postupaka, sto sve pripovedac tematizuje u zapletu, razvoju i dinamizaciji romaneskne radnje. Opisi su realisticki a sizejni postupak dobavlja pripovedanju dramatizaciju teme. Pripovedac polazi od osnovnih percepcija, pojedinosti i usmerava se celini slike, odnosa. Pribegava scenicnom uoblicavanju pojavnosti, osnazujuci dramski tok radnje. Priblizavaju se segmenti radnje; smanjuje se postupak rasclanjivanja i vrsi adaptiranje scena i dogadjaja shodno osnovnoj temi. Pritom pripovedac vodi racuna da naglaseni size ne potisne i pojednostrani slikanje karaktera, ambijenta, pa i zivota. U pojedinim epizodama znacajnu funkciju imaju male teme, koje su konstruktivni cinioci umetnicke vizije. NJihovim pribiranjem i sazimanjem izgradjuje se osnovna tema. Uzajamni odnos junaka se problematizuje; sistem njihovih postupaka razotkriva njihove karaktere i sustinsku povezanost sa zivotnim izazovima. Pripovedac kratko ali lucidno potencira i njihovu psiholosku vrednost. Promene se najpre uocavaju na situacionom planu, a potom na razvoju likova. Uobicajene radnje, uobicajeni poredak stvari remeti ekoloska katastrofa, raste napetost koja postaje cinilac romanesknog razvoja. Junaci se ne mire s nepravdom i zlom. Dolazi do preokreta u radnji. Nagovestaj problemskog sirenja uocava se u petom, a doslednije je izveden u devetom poglavlju. Maticki izbegava uopstavanja. Nizom detalja konkretizuje preobrazaj situacija, promene u zivotu junaka, posledice. Naglasava znacaj sukoba, njegove faze, izdvaja ucesnike. Romaneskna radnja rasclanjena je radi ilustrativnosti. Medjutim, uocava se nuzno grupisanje junaka. Pocetna, inicijalna situacija koristi se kao forma i princip za sistem romanesknih situacija. Ona u sebi sadrzi deskriptivne (staticne) i dogadjajni (dinamicki) element. Situacije se rasclanjuju, a potom nizu, poprimajuci sve snaznije obrte. NJihov inventar se malo menja. Ekoloska katastrofa kao izazov prati se u okviru decjih, porodicnih i skolske sredine. Zavrsne opservacije Romani Matickog obrazuju zaokruzen ciklus. Jedinstveni su u opredeljenju i postupku. U njima se zahvata jedinstven fenomen (detinjstvo) na odredjenom prostoru (Zemun). Autor nije menjao pristup materiji; osmisljavao je zbivanja, zivotne momente, osobenosti sveta dece i mladih. U njegovim romanima dominantan je deskriptivni postupak kojim se potenciraju situacione vrednosti, atmosfera i dozivljajni momenti junaka. Pripovedanje je osnazeno humorom i vedrinom; sveprisutni pripovedac se nedovoljno distancira od predmeta pripovedanja; osetno je blizak stanovistima pojedinih svojih junaka. Zbivanja u romanima Matickog daju se sukcesivno. Izdvajaju se i povlascuju dominantni junaci. Primaran je intenzivitet dozivljajnog, koji se upotpunjuje povremenim rasclanjivanjem individualnih reakcija i slikanjem socijalnih relacija. Prezentira se odredjeni dogadjaj, u odredjenom vremenu i prostoru. Maticki tezi celovitosti predstavljanja. U romanima se uocava srodnost, kako u nacinu oblikovanja junaka, tako i u kompoziciji. Logika dogadjaja saglasna je logici stvarnosti. Sveprisutni pripovedac bira i valorizuje motive, situacije; naglasava njihovu medjusobnu uslovljenost i povezanost. On ide od jednostavnog ka slozenom. Kako pripovedanje odmice uspostavljaju se slozenije korelacije uvedenih elemenata i siri se fabularni sklop. Autorski glas i vidjenje otkrivaju u strukturi teksta bliskosti s odredjenim junakom i svetom maldih uopste. Nema, sto je i razumljivo, prave epske distance u njegovim romanima, nema suvoparnih detalja niti potiskivanja individualnosti u drugi plan. Druga je stvar sto Maticki ne zapostavlja vaznost svake individualnosti i znacaj grupe kao socijalne kategorije. Tamo gde se potencira grupa likova, razlike su izvedene suptilno i pazljivo; fabula gubi cvrstinu a dominaciju zadobijaju epizode. Razlistavanjem epozoda siri se ili pribavlja nova dogadjajnost. Pripovedac zato nije vise puki svedok, registrator; on pribegava odredjenoj mimikriji i svesnom utapanju, poistovecivanju s pojedinim dominantnim likovima. Prilaz stvarnosti je emotivan i lirski, ali bez idealizacije i gotovih formula. Deskriptivni detalji se ubrzano povezuju s dogadjajnim. Na taj nacin, autor izbegava dominaciju panoramskih slika i umesto toga ubrzava tempo pripovedanja i selektivnost detalja. Deskriptivni kontekst se stavlja u funkciju konkretne price. Pripovedac prati kretanje junaka prema novim dozivljajima, saznanjima. Osamostaljuje i dramatizuje to kretanje. U sklopu vizije i radnje Maticki zadrzava i povezuje uvedene cinioce. Adaptira retoriku; komentari su saobrazeni stavu jedinke. Period prelaska iz detinjstva u mladost shvacen je kao uzbudljiv i neponovljiv trenutak zivota pun pritivurecnosti i nuznog sazrevanja. Maticki ne tezi originalnoj tematici, vec zanimljivom pripovedanju, reljefnim scenama, upecatljivoj atmosferi. I prostoru ovaj autor posvecuje posebnu paznju. Otkriva njegove specificnosti i kontraste, uticaj urbanizacije i novih odnosa na zivot. Opste momente eksponira kao posebne, snazno dozivljene. NJega interesuje sticanje svesti junaka o svom identitetu i odnos junaka i sveta. U tom smislu izdvaja ponasanje junaka u krugu porodice, u skoli i kolektivu. Emotivnost, igra i akcija su osnovni parametri kojima se determinise struktura junaka. Motivacioni splet se siri detaljima medjugeneracijske nesaglasnosti. Junake izazivaju drustvene i moralne nepravde; suocavaju se sa prvim erotskim iskusenjima. Oni su licnosti u formiranju i otvorene naglim promenama. Pripovedac tezi iskazivanju ljudske sustine detinjstva iz perspektive otvorenosti i duse. 1 ) Maticki je objavio sledece romane: Zurka (Nolit, Beograd 1990), Vatreno krstenje (Nolit, Beograd, 1995), Svirka (BMG, Beograd, 1996), Pustolov sa Gardosa (BMG, Beograd 1997) |
design by: INternetClub
