br. 2/3
|
Milutin DjURICKOVIC Knjizevnost Luzickih Srba u poslednjih nekoliko godina sve je raznovrsnija i bogatija, kako za decu tako i za odrasle, bez obzira sto s stvara u senci grandiozne nemacke literature. Knjizevnost ovog malobrojnog slovenskog naroda poznata je u dobroj meri nasim citaocima, zahvaljujuci prvenstveno njenim prevodiocima i promoterima, kao sto su: dr Nada Djordjevic, dr Mica Cvijetic, Nikola Jeremic, Dragan Simin, Vladimir Jankovic, Milutin Djurickovic itd. Izdavacka kuca Domovina iz Budisina (na nemackom Baucen) predstavlja glavni kulturni i izdavacki stozer Luzickih Srba, a bavi se izdavanjem knjiga, casopisa, novina, kalendara, muzickih kaseta, kataloga i sl. Mnogi pisci, umetnici razlicitih profila i vokacija, okupljeni su oko ove kuce, koja cini glavno kulturno uporiste i prepoznatljivo etnicko obelezje u ovom delu nemacke drzave. Pored mesecnog casopisa za kulturu i drustvena pitanja Rozhlad (Pregled), ova kuca izdaje i nedeljne novine Serbske nonjinz, kao i list za decu Plomjo (Plamicak), ciji je glavni i odgovorni urednik poznati pesnik Beno Budar. Poceci luzicko-srpske knjizevnosti za decu i mlade vezuju se za romantizam, preciznije za sredinu 19. veka, kada dolazi do budjenja nacionalne svesti i velicanja rodoljubivih sadrzaja. Prvi tekstovi za najmladje bile su bajke, koje su se zasnivale na folkloru i usmenoj tradiciji. Taj uticaj narodnog stvaralastva imao je velik vaspitno-obrazovni znacaj. Poznate su bajke Tri pjerscenje (Tri praseta), Njebojaznz Jan (Neustrasivi Jan), NjJodnz muz (Vodeni muz), Lutki (Lutke), Pomoclinjz kubolcik (Domisljati patuljak), Zabijanje kokota (Ukopavanje pevca), itd. Luzicko-srpska knjizevnost za decu i mlade (Dzecaca literatura) pretrpela je, dakle, veliki uticaj narodnih bajki, starih mitova, predanja i legendi, koje su se prenosile s kolena na koleno. Mnogi su pisci koristili iste motive i likove iz bajki, dajuci im u svojim delima nove oblike i drugacija znacenja. Najpoznatija bajkovita licnost nesumnjivo je dobri carobnjak Krabat, koji se kao lik javlja kod mnogih savremenih pisaca. On je, zapravo, mitoloska licnost, olicenje dobra, pravde i istine. Kao likove iz bajki, takodje, treba spomenuti Glupog Petra, Pana Hibsika, Jana i Hanku, Tateja i Mateja, Loleka i Boleka, Vodenjaka i medveda, Suncica, Sprevnik Kosmodej, Jan, Jurij i drugi. I epsko i lirsko narodno pesnistvo imalo je, isto tako, vidnog uticaja na knjizevnost za decu i mlade. Ono je tematsko-motivski veoma bogato i raznovrsno, osmisljeno starim predanjima, obicajima, verovanjima, obredima i govornim tvorevinama. Bajke Luzickih Srba stvarane su na donjosrpskom i gornjosrpskom jeziku, odnosno narecju Luzicana i Milcana. Kroz narodne bajke, pesme, price i izreke sacuvan je jezicki kolirit Luzickih Srba, koji su uprkos brojnim pritiscima i asimilacijama uspeli da do danasnjeg dana ocuvaju maternji jezik. Posle Hitlerovog fasizma i raznih poteskoca u Drugom svetskom ratu, ovaj mali slovenski narod u Nemackoj kuburio je sa mnogim problemima politicke i nacionalne prirode. No, i pored toga pobedila je volja za jedinstvom i slogom, te ocuvanjem vlastitog etnickog obelezja. Mnogi kulturni poslenici belezili su narodne pripovetke, price, pesme, poslovice i zagonetke, otimajuci ih od zaborava i nemara. Tako je sacuvano ogromno usmeno blago, zahvaljujuci radu Smolera, Markusa, Hornika, Sulenberga i drugih. Pojavljuje se i knjiga Jana Meskanca "Srpske narodne bajke" sa prigodnim ilustracijama, kao i zbirke, zbornici, prevodi... Izdavacka kuca Domonjina pocela je od 1980. godine sa izdavanjem serijala slikovnica Serbska bajka (Luzicko-srpska bajka) u finoj tehnickoj opremi i sa visekolornim ilustracijama (crtezima). Najveci uticaj narodnih bajki pretrpeli su: Jurij Kravza, Marja Kubasec, Jan Njornar i mnogi drugi. Posle Drugog svetskog rata knjizevnost za decu i mlade pocinje da se oslobadja tradicionalnih okvira i donosi nove teme i motive, nove ideje i znacenja, narocito u proznim oblicima. Najvece domete postigli su Jurij Brezan, Mercin Novak, Handza Bjensova, Ingrid Naglova, Angela Strahova, Jan Hempl i drugi. Skoro svake godine objavi se po nekoliko knjiga iz originalne i prevodne literature za najmladje. U prozama Kita Lorenca, Madlene Nasticine i Gerata Hendriha ovaploceni su, takodje, prizvuci bajkovitog i cudesnog, mitoloskog i fantasticnog. Jan Njornar (1934-1999) ubraja se medju najistaknutije luzicko-srpske knjizevnike za decu i mlade. Zavrsio je studije fiskulture i slavistike u Lajpcigu. Pisao je prozu i drame. Dobitnik je uglednih knjizevnih i nacionalnih nagrada, kao sto su: Cizinski i Domonjina. Objavio je desetak knjiga, od kojih se izdvajaju: Capla i Hapla (1971), Opijum (1964), Gvozdeni prsten (1985), Pokradeno sunce (1975), Pred nebeskim vratima (1988) i Halo, ovde stonoga (1998). On je prevodjen na nas jezik, a prilozi su mu objavljivani u Zmaju, Koracima, Letopisu Matice srpske, Jedinstvu, Leskovcaninu itd. Prevodjen je na nekoliko jezika i zastupljen u mnogim antologijama. Njegova poslednja knjiga za decu Halo, ovde stonoga dozivela je lep prijem kod dece, kao i prethodna izdanja za najmladje Violina od jorgovana, Petlovo perje i Necu da cutim. Beno Budar (1946) zavrsio je studije slavistike u Lajpcigu. Pise poeziju i drame. Dobitnik je nekolikko uglednih priznanja. Bio je gost na Oktobarskim susretima pisaca u Beogradu 1998. godine. Zastupljen je u mnogim antologijama i prevodjen na vise jezika. Od objavljenih knjiga izdvajaju se Mikus i Dajkus (Meni malo i Dajmalo), Zabranjeno spavanje u maju, Na uskrsnjem jahanju, Kauboj Tom ili avanture iz dzepa. Knjizevna kritika dobro je prihvatila njegovo stvaralastvo za decu i mlade. Afirmaciju je postigao i bajkom Ja, macak Stan, koja je prevodjena i na mnoge evropske jezike. Madlena Nasticina (1950) zavrsila je studije pedagogije u Budisinu. Pise iskljucivo prozu za decu i odrasle. Istakla se knjigama Hanka nj kraju bajkonj (Hanka na kraju bajke) i Price vodenog muza. Knjige su joj objavljene 1979. i 1986. godine, a izazvale su i paznju citalacke javnosti. Angela Stachonja (1948) zavrsila je studije zurnalistike u Lajpcigu, gde danas zivi i radi. Pise iskljucivo prozu i drame za decu i odrasle. Dobitnica je nagrade "Cizinski" i "Domovina". Afirmaciju decijeg pisca stekla je prozama Sobotu njjecor doma (1978), Subotom uvece kuci, Halo, Kazek (1974), Pan Hilbsik (1985) i druge. Njen stil naracije odlikuje se jednostavnoscu, originalnim pristupom i razigranom mastovitoscu. Hanza Bjensonja (1919) dugo godina bila je urednik lista za decu Plomjo. Zivi i radi u gradu Budisinu. Pise prozu, drame i bavi se prevodilastvom. Njen opus je veoma bogat i raznorodan. Dobitnica je nekoliko poznatih knjizevnih nagrada, zlatnih medalja i drustvenih priznanja za kulturno i umetnicko pregalastvo. Najvise paznje privukla je proznim ostvarenjima Jan i Barbel (1982) i Kosmodej (1986). U ovim delima i te kako je prisutan uticaj narodnih bajki, usmenih predanja i starih legendi Luzickih Srba. Njene su price osmisljene novim ruhom, krcate su simbolima i jezickim koloritom. Jedan je od veterana decije literature u svom narodu. Jurij Brezan (1916) je nesumnjivo najveci luzicko-srpski pisac, zivi klasik, autor desetine knjiga, prevoda, poezije, proze i drame. Bogata je njegova zivotna i umetnicka prica. Posle ratne emigracije u Pragu, vraca se u Luzicu kao omladinski rukovodilac, kao kuklturni delatnik i brigadir. Dobitnik je najvecih nemackih i luzicko-srpskih nagrada za svoje delo i zivotni rad. bio je i potpredsednik Saveza pisaca Zapadne Nemacke. Prvu knjigu objavio je daleke 1949. godine. Deci je posvetio poseban deo svog opusa, narocito se izdvajaju naslovi: Crni mlin (1968), Stara lisica (1952). To je savremena bajka vezana za danasnje vreme i visoko je ocenjena na Sajmu knjiga u Lajpcigu 1976. godine. Prevodjen je i nas jezik, te zastupljen u mnogim antologijama i izborima nacionalne literature. Price su mu dramatizovane, adaptirane za televiziju, a eseji vise puta objavljivani. Gerat Hendrich (1932) radio je kao dramaturg. Zivi i radi u Budisinu. Pise prozu, filmske scenarije, i bavi se prevodjenjem. Istakao se u stvaralastvu za odrasle, a za decu je napisao poznato delo Kito huslickar (1970) - Kito violinista, koja govori o detetu koji je voleo muziku. Tu se varira motiv knjige, nove literature, a ne uticaj usmene bajke. Na ovo ostvarenje koncipirana je i baletska izvedba. Jurij Koh (1936) rodjen je u Horki. Studije zurnalistike zavrsio je u Lajpcigu. Radio je kao urednik novina, reporter, a posle kao slobodan umetnik. Zivi i stvara u Cozebuzu. Pise prozu, drame i eseje. Ubraja se u velikane luzicko-srpske knjizevnosti danas. Za svoje bogato stvaralastvo dobio je najveca priznanja i nacionalne nagrade, kao sto su: Cizinski i Domonjina. Za decu je napisao, uz ostalo, prozu Lepa devojka, koja ima motive iz narodnih bajki i starih verovanja. Njegovi knjizevni prilozi objavljivani su i u mnogim jugoslovenskim knjizevnim casopisima i listovima. Jurij Kranjza (1934) zavrsio je studije biologije i hemije na Visokoj pedagoskoj skoli u Postdamu. Bio je lektor u izdavackoj kuci Domonjina. Sada je slobodan umetnik u Budisinu. Pise prozu, drame i eseje. Nagradjivan je i prevodjen na vise jezika. Prvu knjigu objavio je 1961. godine. Istakao se u knjizevnosti za decu prozom Petr z luclaneho hrodu (Petar iz smolastog grada, 1984). I kod njega je ocigledan uticaj narodnih bajki i starih nacionalnih mitoloskih verovanja. Mjercin Nonjak - Njechornski zavrsio je akademiju u Lajpcigu i Drezdenu. Bio je pomocnik urednika i ucesnik Drugog svetskog rata. Jedan od prvih modernista kod Luzickih Srba. Pisao je poeziju, prozu i bavio se prevodilastvom. Bio je slikar i publicista. Proputovao je nasom zemljom i tim povodom napisao lepe knjige secanja i putopisa Nj carstnjje Dusana Sulneho (1936), U carstvu Dusana Silnoga i Mjez Njardarom a Jadranom (Izmedju Vardara i Jadrana) (1968). Poznavao je nas jezik i bio veliki saradnik jugoslovenskih knjizevnika. Koristio je motive iz narodnih bajki, posebno u prozi za decu Mister Krabat (Majstor Krabat, 1954). Aktivno je radio i pisao sve do svoje smrti. Kito Lorenc (1938) takodje se ubraja u zive klasike luzicko-srpske knjizevnosti za decu i odrasle. Zavrsio je studije slavistike. Radio je kao asistent u Sorapskom institutu, kao dramaturg, te na kraju kao slobodan umetnik. Dobitnik je mnogih nagrada, od kojih se narocito izdvaja "Hajneova nagrada" 1974. godine. Pise na luzicko-srpskom i nemackom jeziku. Posetio je festivale poezije u Strugi i u Beogradu. Dugo je uredjivao ediciju Luzicko-srpska poezija pri Domovini. Prevodjen je na mnoge svetske jezike. Bavi se i prevodilastvom. Istakao se knjigama Slike naseg kraja (1967) i Kljucevi i putevi (1971). Njegovo delo broji preko 700 strana. Za decu pisao kratke price i igrokaze. Krescan Kranjc (1938) zavrsio je studije zurnalistike. Radio je kao reporter i urednik Plomja, kao lektor i sekretar Saveza luzicko-srpskih pisaca. Dobitnik je vise poznatih knjizevnih nagrada. Pise iskljucivo prozu i drame. Prvu knjigu izdao je 1971. godine pod nazivom Beloruske impresije. Za najmladje je napisao nekoliko knjiga Raz, dnjaz, tri (Jedan, dva, tri, 1978), Malko i njegov pas Lui (1985), Jutro bez uskrsnjih jaja i druge. Naracija mu je lisena svega suvisnog, recenica je sazeta i pristupacna. Kravc je boravio nekoliko puta u nasoj zemlji i napisao knjigu putopisa o bosanskom ratu Jonu je konc scerplinjosce (Sada je kraj strpljenju, 1997). Jenja Marja Cornakec je mlada spisateljica i glavni urednik drustvenog casopisa Rozhlad (Pregled). Pise publicistiku i prozu za decu. Objavila je naucno-fantasticni roman Mateja u cetvrtoj dimenziji, koji govori o putovanjima jednog svemirca kroz prostor i vreme. Roman je nevelikog obima, sastavljen od vise nenaslovljenih idejno-tematskih celina, sa odgovarajucim visekolornim ilustracijama. Njorsa Solcina debitovala je prosle godine prvom knjigom prica za decu K njobjedu snehonje kulki (Za rucak grudve snega), koja je imala nekoliko kritickih prikaza u nasoj stampi. Radi se o kratkim pricama sa ilustracijama Stefana Langa. Knjiga ima 32 strane i obuhvata desetak raznovrsnih prica, od kojih se izdvajaju naslovi: Meto i Meto (o dozivljajima dva istoimena decaka), Srna je bila na putu, Majsko cvece, Zaba ce poboljsati koncert, Misko Kublink gleda televiziju i druge. Price imaju nenametljivu vaspitnu ulogu i po svom sadrzaju veoma su zanimljive i podsticajne. Njorsa Solcina je na dobrom putu da izgradi vlastitu fizionomiju izrazavanja i originalan svet detinjstva. Kao sve priznatije luzicko-srpske pisce i pesnike za decu i mlade svakako treba spomenuti Mjerku Mjetonju (Izlet do raja), Eriku Janonju, Marju Brezanovu, Moniku Dirlihovu itd. Naravno, ovaj sazet pregled o razvoju luzicko-srpske knjizevnosti za decu, kao i broj decijih pisaca, ni u kom slucaju nije definitivan i sveobuhvatan, jer su zbog objektivnog nedostatka materijala izostala jos neka imena i znacajna izdanja za najmladju citalacku publiku. U svakom slucaju, u prilici smo da i pored toga potpunije sagledamo specificnosti i zanrovsku strukturu knjizevnosti za decu na luzicko-srpskom jeziku, koja se i danas neguje sa nesmanjenim intenzitetom i kvalitetom. Luzicko-srpska knjizevnost za decu i mlade predstavlja jedinstvenu misaonu, umetnicku, jezicku i fenomenolosku celinu, sa bogatom tradicijom i tragovima folklora. Ona je sve prevodjenija u svetu, a narocito na slovenske jezike: ceski, poljski, ruski, srpski, makedonski, slovenacki... |
design by: INternetClub
