br. 2/3
|
Zvonimir OPACIC Ivan Pudlo, visegodisnji saradnik listova i casopisa za decu, objavio je svoju prvu zbirku kratkih prica za decu Price iz Krivog sokaceta, Bagdala, Krusevac, 1983, zatim drugu zbirku Soliterske price, Bagdala, 1991 (drugo izdanje Bagdale i Decjih novina, 1996), pa trecu zbirku Prva ljubav, Panorama, Pristina, 1994, a cetvrta njegova knjiga Lutka na trotoaru, IPA "Miroslav", Beograd, 1998. je osoben, aktuelan decji roman. Knjiezevna kritika, osim posebnih kracih prikaza nekih zbirki, nije celovito prikazala njegovo knjizevno stvaralastvo za decu koje svojim razvojnim i kvalitetnim usponom to zasluzuje, sto ce potvrditi ovaj tekst. U svojoj prvoj zbirci Price iz Krivog sokaceta evocirao je svoje decacke dozivljaje sa drugovima. Pozornica njihovog drugovanja je Krivo sokace, raskrsnica, ulicna cesma, fudbalsko poljance, susedova basta, Bagdala, pescani sprud na Rasini i druga mesta njihovog okupljanja. Junaci tih prica gradjeni su po secanju na pisceve drugove koji su predstavljeni odgovarajucim duhovitim nadimcima po izgledu, dominantnoj osobini ili sklonosti. Zato ostavljaju autentican utisak. Oni vole da se druze, igraju, nadmecu, upustaju u uzbudljive akcije, ali hoce i da pomognu. Kratku fabulu svake price cini razvijena anegdota duhovito ispricane radnje ili komicne scene sa najcesce komicnim raspletom. Posto su opisi decjih preokupacija, osecanja i prirode redji ili minimalni, price se uglavnom svode na zanimljivo pripovedanje, scensko prikazivanje komicnih dozivljaja i duhovitih decjih dijaloga. Ako je pisceva namera bila da, evocirajuci svoje detinjstvo u zanimljivim pricama o "podvizima" decaka Krivog sokaceta, zabavi, nasmeje njihove danasnje vrsnjake i otkrije im ono sto je svojstveno svakom detinjstvu, tu svoju nameru je vec u prvom obracanju mladim citaocima dosta uspesno ostvario i otkrio vec u prvoj svojoj knjizi da ima smisla za duhovito pripovedanje, cime se, uz manje nedostatke, predstavio kao pripovedac za mlade koji obecava i bolja ostvarenja. Drugom svojom zbirkom kratkih prica za decu Soliterske price, sadrzajnijom i umetnicki znatno vrednijom od prve, Pudlo se predstavio citalackoj publici kao talentovan, osoben, zanimljiv, nadahnut pripovedac kraktke price za decu koji je u svetu savremenog urbanog detinjstva otkrio novi, aktuelni tematski prostor za svoje price kojime je ostvario vidan uspeh i umetnicki domet. Kao zainteresovan, darovit opservator savremenog detinjstva, on je u svetu decjih preokukpacija i dozivljaja nalazio teme i junake za svoje nadahnuto pisane price sa namerom da zadovolji potrebe savremene dece da citaju o sebi, svom vidjenju i dozivljaju sveta i zivota. Bas zato sto je motive za svoje price uzimao iz zivota, tematika njegovih prica je aktuelna, raznovrsna, bogata po mestu radnje, junacima, vrsti dozivljaja i godisnjim dobima u kojima se odigrava njihova radnja. Sam naslov knjige Soliterske price najavljuje urbanu tematiku trideset prica svrstanih u tematske celine po godisnjim dobima: Dogodilo se u prolece, Pod suncem leta, Dosla je jesen i Zimske igre. Time je celovito naslikao zivot savremene dece, njihove preokupacije, zelje, dozivljaje i osecanja u toku cele godine u ambijentu solitera i njegove okoline. Pisuci o deci i za decu, bez teznje da poucava ili kritikuje, pisac je prepustio deci citaocima da u ispricanim dozivljajima svojih vrsnjaka prepoznaju i neke svoje dozivljaje, postupke, osobine i osecanja, da steknu vise saznanja o zivotu dece i odraslih. Medju brojnim junacima prica posebno se istice osoben, personifikovan naslovni junak sam soliter kao posmatrac, narator, sagovornik i savremeni prostor zivota dece, njihovih roditelja, suseda i personifikovanih zivotinja, ptica, objekata u njegovoj okolini. Osim tako naslikanog solitera, najprisutniji junaci su deca iz solitera i okolnih kuca. Mali soliterci slikani su u soliterskom ambijentu, porodicnoj atmosferi i u igri na poljancetu ispred solitera, a deca iz susednih kuca na poljancetu, ispred ogradjenih dvorista iz kojih ih mame prve tresnje, na gradskim ulicama gde sa mamom nesto prodaju ili sa siromasnom bakom preturaju po kontejnerima trazeci odbacene stvari, igracke ili ostatke hrane. I jedni i drugi naslikani su realno prema materijalnom stanju, porodicnoj situaciji, izgledu, sklonostima, osecanjima i zeljama. Pisac ih najavljuje imenima, slikovitim nadimcima ili odredbom "bolesni decak", "mali ranoranilac"... Potom ih predstavlja preokupacijama, situacijama u kojima se nalaze i teznjama pa u razvoju kratke fabule dogradjuje njihove likove postupcima uslovljenim manje ili vise otkrivenom psihologijom. Zato ih je manje slikao fizicki, a vise u situacijama detinjstva. Mladi citaoci ih vide na ekranima svoje maste usamljene ili u drustvu sa odraslima, vrsnjacima, igrackama ili zivotinjama. Oni saosecaju sa njima kada samuju kao decak u ortopedskim kolicima, boluju u bolnici bez posete roditelja, zbog samoce u stanu cekaju drugove u skolskom dvoristu, pate zbog ocevog napustanja porodice ili zbog gubitka najdraze lutke, ali se i raduju sa siromasnim decakom koji je u kontejneru nasao divnu igracku, smeju naivnosti dece koja za tele nagadjaju koja je to cudna zivotinja, kao i neslavnom "padobranskom" skoku uz pomoc kisobrana ili se dive decaku koji je izlecio ranjenog goluba i stekao neobicnog prijatelja. Takodje prepoznaju sebe u deci koja se dovijaju kako da dodju do primamljivih tresanja koje cuva opasan pas, pa i u takmicenju u sankanju. U nekim pricama zajedno sa njihovim junacima otkrivaju tajne kao sto je tajna zlatokose lutke zakljucane u vitrini ili zasto decaci bacaju cicak u kosu devojcica ili kako Misa i Jelena salju prve ljubavne poruke. Ostali junaci prica su likovi odraslih: tate, mame, deke, susedi, jedna doktorka, kao i personifikovane igracke (lutke), zivotinje (jez, magarac), ptice (golub podstanar solitera), drvece (soliterova susetka topola), predmeti (stari auto) pa cak i olujni vetar i vejavica. Svim tim realnim i mastovito personifikovanim likovima upotpunjena je slika decjeg vidjenja i dozivljaja sveta i zivota u savremenoj urbanoj sredini. Iako su price u knjizi svrstane u cetiri tematske celine po godisnjim dobima, one u svakoj celini nemaju strogi hronoloski ni kontinuirani redosled jer je pisac za svoje price birao zanimljive teme za svako godisnje doba. Tako su te price fragmenti detinjstva, ali sve zajedno ipak docaravaju celovitu sliku detinjstva. Svaka od tih minijaturnih prica do dve stranice komponovana je hronoloski, u skladu sa fabulom na cijem je kraju osobena saosecajna ili vedra, optimisticka, humanisticka poenta price. Kao kompozicija i pripovedacki postupci su u skladu sa raznovrsnom fabulom. Pisceva naracija je laka, zanimljiva, bez icek suvisnog pa su i opisi vrlo kratki, cesto svedeni na jednu recenicu ili slikovit originalni izraz. Takvo pripovedanje blisko je deci jer je lirski intonirano, puno razumevanja, saosecanja ili radosti, optimizma i humora. U nekim pricama pripovedac prepusta deci da sama ispovedno pricaju o sebi ili personifikovanim junacima da soliteru ispovedaju svoju zivotnu pricu. Takodje, pisac u svoje pripovedanje ukljucuje, osim decjih monologa i dijaloga, i soliterove razgovore sa drugim soliterom, susetkom topolom, pticama, zivotinjama, olujnim vetrom i vejavicom. Sve to iskazano je deci bliskim recenicama sa adekvatnim izborom reci i izraza u piscevom pripovedanju, decjim dijalozima, ispovednom kazivanju ili u pricanju personifikovanih zivotinja, ptica, drveca, predmeta. Prema istaknutim umetnickim odlikama ove knjige, napisane sa puno ljubavi za mlade citaoce, moze se zakljuciti da se Pudlo njom uvrstio u red savremenih vrsnih pripovedaca kratkih, jezgrovitih, lirski intoniranih prica kojima je aktuelnim i novim tematskim prostorima obogatio i osavremenio tematiku knjizevnosti za decu. NJegove "Soliterske price" su impresivne knjizevne minijature, sto potvrdjuje da se i u maloj pripovedackoj formi moze ispoljiti veliki pripovedacki talent. Trecom svojom knjigom kratkih prica za decu - Prva ljubav Pudlo je, posle umetnickog uspona u svojoj drugoj zbirci, nastavio taj svoj stvaralacki uspon jer je u toj zbirci vrlo uspesno otkrivao unutrasnji svet dece koji najavljuje naslov zbirke. Kao zainteresovan i vec iskusan opservator uglavnom spoljasnjeg ponasanja dece, ovoga puta, zajvaljujuci svom iskustvu i poznavanju intimnih preokupacija i osecanja ljubavi dece djackog uzrasta, duboko je zaronio u njihov unutrasnji svet koji je prijateljski, nadahnuto otkrivao mladim citaocima sa zeljom da u svojim vrsnjacima prepoznaju sebe, da bolje shvate svoja osecanja za one koji su im dragi, za sve sto vole i sto im detinjstvo cini lepsim. Otuda tematiku ove zbirke od trideset prica cini spektar motiva prvih stidljivih, tajnih simpatija, naslucivanja i otkrivanja prve ljubavi, mastanja, ceznje ili patnje, kao/ i ljubavi prema majci, ocu, deci, drugovima. Tako ova zbirka svet savremenog detinjstva upotpunjuje slikama unutrasnjeg decjeg sveta. U tome je njena tematska novina. U tematskom mozaiku prica njihovi junaci decaci i devojcice su realna deca iz savremene gradske svakodnevice, iz skolskih klupa, dvorista, u vreme druzenja u toku letnjeg i zimskog raspusta, na ulici, izletima u selo, u porodicnoj atmosferi i drugim situacijama u kojima dolaze do izrazaja njihove simpatije, osecanja ljubavi, radosti ili patnje. Takvi junaci prica manje su predstavljeni izgledom, vise ponasanjem i postupcima a najvise svojim preokupacijama, osecanjima i zeljama o kojima razmisljaju, razgovaraju ili sami ispovedno govore, sto pokazuju primeri. Primer detinjaste ljubavi je uvodna, komicna prica "Prva ljubav" o zaljubljivanju, planiranju zenidbe i razljubljivanju djaka prvaka Vlaje i njegove skolske drugarice Svetlane. Dok ta prica izaziva smeh i podstice secanje mladih citalaca na svoju slicnu prvu ljubav, u prici Slikanje na snegu prepoznace i svoje sadasnje tajne simpatije i naslucivanje prve ljubavi u decakovoj ispovednoj prici o slikanju na snegu, sankanju i pravljenju Sneska sa skolskom drugaricom Zoricom, za kojom se ranije krisom okretao i cesto mislio na nju, sto je i ona cinila. Medjutim, prica "Svadba" o udaji ulicne lepotice devojke Jelene otkriva zalost nesto starijih osnovaca zbog njenog odlaska i osecanje tuge sto se u njihovu ulicu i njihova srca uselila neka tuga kojoj ne znaju ime. Osim tih i drugih slicnih primera su i price o ljubavi prema najdrazim bicima. Medju njima se isticu dve dirljive price posle kojih zaiskre suze u ocima mladih citalaca. Prva je prica Mamina lutka, koju mama cuva od detinjstva kao uspomenu na brata poginulog u ratu, a druga je prica Tajna telefonske govornice, u kojoj decak zbog ceznje za mamom u drugom gradu svakoga dana telefonira da joj cuje glas, pa onda odmah spusta slusalicu i odlazi placuci. LJubav prema ocu i njegovom zavicaju izrazena je u pricama Tatina kuca u selu, Tatino brdo i Tatine sanke, a ljubav prema dedi i zajednickom mastanju zraci iz price Put u Indiju. Neke price otkrivaju ceznju za drustvom i simpatije prema susedima. Sve te i druge price ove zbirke vrlo uspesno otkrivaju unutrasnji svet decjih osecanja jer ih odlikuju novi motivski mozaik, raznovrsna koncepcija po tematici, zanimljive, hronoloski komponovane mini fabule, psiholoski uverljivi likovi dece i odraslih i cesce narativna, ponekad dijaloska, najcesce monoloska struktura lirske intonacije i jezicke jednostavnosti primerene najmladjim citaocima. Zato je treca Pudlova zbirka kratkih prica za najmladje citaoce tematska novina po otkrivanju unutrasnjeg sveta dece, po adekvatnoj formi i umetnickoj vrednosti tih cesto impresivnih lirskih minijatura, zbog cega i predstavlja dalji umetnicki uspon u njegovom stvaralastvu za decu. Cetvrta Pudlova knjiga Lutka na trotoaru (1998) je ne samo znacajan korak dalje u otkrivanju novih tematskih prostora vec i u njenoj savremenoj aktuelnosti i umetnickim vrednostima. Ta knjiga za najmladje pa i za starije citaoce je svojevrstan vredan decji roman koji ima glavnu junakinju, predskolsku devojcicu, jedinstvenu uglavnom kontinuiranu radnju hronoloski komponovanu i uverljivo decje pripovedanje glavne junakinje. Inspirisan pricama izbeglica iz Bosne, a moguce i autenticnom pricom devojcice koja je sa mamom kao izbeglica stigla u Krusevac, Pudlo je vrlo inventivno doziveo njeno fizicko i dusevno stradanje, pa je adekvatno njenim shvatanjima i osecanjima, jezicki primereno za njen uzrast, lirski intonirano napisao ovaj potresni roman o svemu sto je devojcica kao i mnoge druge dozivela u vreme surovog gradjanskog rata u Bosni. Naslovna junakinja romana je izgazena lutka na trotoaru kao simbol nesrecnog detinjstva u tom ratnom haosu, a glavna junakinja je devojcica koja ispovedno prica svoju potresnu ratnu i zivotnu dramu. Ona nije predstavljena ni imenom, ni portretom zato sto je njena ratna drama takva ili slicna drama stradanja mnogih devojcica i decaka, pa mladi citaoci, saosecajuci sa njom, saosecaju i sa onima koji su stradali, kao ubijena devojcica bacena u kontejner, i sa devojcicama i decacima koji su kao beskucnici i izbeglice sa roditeljima ili bez njih stigli u Srbiju. Tema ovog romana razvijena je u fabuli koju glavna junakinja u prvom licu ispovedno prica onako kako je mesecima dozivljavala i shvatala u podrumu susetke Srbijanke sa mamom i kasnije u bezbednijem podrumu cika Vojina sa prezivelim susedima i decakom Misom. Glavna junakinja svoju potresnu pricu najavljuje u svojevrsnom prologu romana o svojim radosnim iscekivanjima da te jeseni podje u skolu, ali i zaljenjem sto je rat sprecio u tome. Posle takve najave svoje price u uvodnom delu prica o predratnoj atmosreri, netrpeljivosti nekih suseda, o oprostaju sa drugaricom pred njen odlazak u Nis. NJena prica o sve cescoj pucnjavi i nemogucnosti odlaska u Krusevac kod tetke, potom o tatinom oprostaju i odlasku u rat i njihovom smestaju sa cebicima i zatecenom hranom u podrum susetke predstavlja zaplet predstojece ratne drame. U usponu dramaticna zbivanja redjala su se gradacijski po tezini muka koje su mesecima podnosile u hladnom i mracnom podrumu na lezajima od dasaka ili sakrivene iza reda cepanica u strahu od kursuma i granata, potom njeno bolno vidjenje rusevine svoje kuce, pa kursumi snajperiste od kojih je nju i mamu samo slucaj spasio, zatim glad i zedj posle granatama unistene pumpe, bolno saosecanje sa izgazenom lutkom na trotoaru dok su bezale u cika Vojinov podrum, dugotrajna zedj dok nije pala kisa, njena teska bolest bez lekova dok joj decak Sasa, rizikujuci zivot, nije doneo aspirine itd. sve do primirja, vesti da su srpski vojnici popravili pumpu za vodu i povratka u susetkin podrum gde ih zatice nastavak rata. Vrhunac gradacije njihovih stradanja bila najdramaticnija scena kada su neprijateljski vojnici razbili vrata podruma, ubacili bombu od cije eksplozije ih je spasio red cepanica, ali i odao njen kasalj zbog prasine, pa su se zlotvori vratili i nasrnuli da siluju susetku, koja se od straha onesvestila, i njenu mamu, koju je, misleci da ce je tuci, devojcica branila ujedajuci siledziju za ruku, zbog cega je surovo odbacio. Srecom, u tom trenutku spasili su ih srpski vojnici, sto predstavlja obrt. Rasplet je bio kraj njihovih muka, prvi hleb posle mnogo vremena, vest da joj je tata ranjen i da ce uskoro soci, njeno iscekivanje njegovog povratka, transportovanje u Srbiju, gde ih je u Krusevcu docekala tetka, odvela u soliter, sasila nove haljinice, upoznala sa drugaricama sa kojima se igrala i smejala bez straha da ce je odnekud pogoditi metak. Takva potresna ispovedna prica glavne junakinje, predskolske devojcice u skladu je sa njenim zapazanjima, shvatanjima i osecanjima njenog uzrasta, pa to sugerira utisak autenticnosti. To potvrdjuju neki od brojnih primera kao sto su: kad naivno pita mamu zasto se ne kriju u kuci ispod kreveta, vec u hladnom i mracnom podrumu, sto kasnije shvata strahujuci od pucnjave i granata, ili kad se pita zasto se ranjena tetka Desa ne moze da probudi, kad pred svojom porusenom kucom bolno saznaje sta znaci rec "zgariste" i kad saznaje da rec "snajper" oznacava onog koji ubija zene, decu pa cak i pse, zatim kad pravi amajliju da sacuva mamu, tatu i nju, a za svoju lutku pravi skloniste u podrumu, ili kad ne shvata sta predstavlja gvozdena kruska dok "ne grune kao hiljadu gromova" ili kad misli da siledzija hoce da tuce njenu mamu pa je brani itd. Svi ti i mnogi drugi primeri potvrdjuju autenticnost njenog ispovednog pricanja koje odlikuju decja naivnost i izrazavanje prema uzrastu. Zato se po savremenoj, aktuelnoj, novoj tematici i po umetnickim vrednostima u razvijanju teme u funkcionalno, hronoloski komponovanoj fabuli, u gradjenju uverljivog lika devojcice naratora i njenog decjeg izrazavanja moze zakljuciti da ovaj osoben decji roman predstavlja znacajan umetnicki uspon u Pudlovom stvaralastvu za mlade citaoce od kratke price do decjeg romana koji je za sada na vrhu tog stvaralackog uspona. Nadajmo se da ce taj uspon Pudlo nastaviti u daljem svom stvaralastvu novim jos vrednijim umetnickim ostvarenjima. |
design by: INternetClub
