br. 2/3
BLAGDAN ZETVE


Radomir ZIVOTIC

U srpskoj poeziji danas, i za decu i za odrasle, gotovo da ima vise zbirki pesama nego samih pesama. Mladji pesnici, zeljni pesnicke slave na brzinu, cim napisu dve - tri nove pesme, objavljuju "novu zbirku" pesama pod novim naslovom, a u njoj su prestampane pesme iz prethodne zbirke. I tako iz "zbirke" u "novu zbirku". Nekoliko "knjiga" je vec dovoljno za clanstvo u udruzenju knjizevnika Srbije. Tako se stvara privid o "plodnom pesnickom stvaranju", o bogatoj "knjizevnoj produkciji" i o brojnim "afirmisanim pesnicima". Pesnici starije generacije, a i oni mladji koji jos drze do casti i morala, s nelagodnoscu, u podnaslovu naznacavaju da, osim novih pesama, ima "i poneka stara". Takva je nova knjiga pesama Djordja Radisica Duga detinjstva. Zbog nekoliko vec objavljenih pesama on je u zbirci od sedamdesetak pesama stavio i ovu ogradu. Cestito od pesnika koji postuje svoje citaoce!

U poeziji opstaje samo ono sto je istinski vredno. Kratka forma zahteva savrsenstvo u izrazavanju, ali i novinu u izboru tema i motiva. U prozi "ponavljanja" ponekad prodju neopazeno, ali u poeziji se odmah osete i izazivaju dosadu. Zato je nuzno da nova pesma bude istinski "nova" sadrzinom i formom. Ako se objavljuje samostalno (u knjizevnom casopisu ili listu) - ostavlja duboku impresiju po samom svom sustastvu. Ali ako se objavljuje u zbirci, motivski i tematski nepovezanoj, impresija o njenoj umetnickoj snazi slabi. Svaka izreka dobija prave nijanse znacenja tek u kontekstu, pa se zato i pesma sa svojom umetnickom porukom u zbirci moze osecati ugodno i nelagodno. Zato se djordje Radisic u ovoj novoj zbirci potrudio da uspostavi "red u poeziji".

Red u poeziji podrazumeva motivsku i tematsku povetanost, srodnost u formi i sadrzini, bliskost u stihu i izrazu uopste. Zato se pesme u zbirkama i grupisu u cikluse, a svi ciklusi cine skladnu umetnicku celinu i proizvode celovitu umetnicku poruku. Radisiceva zbirka pesama je i u ovom smislu uzor. NJenu strukturu cine krugovi pesama: Od proleca do proleca (pesme o naizgled cestom pesnickom motivu, preterano rabljenom, ali ovde s novim i originalnim pesnickim vidjenjem u cijem sredistu je iskreno decje dozivljavanje prirode); U Zmajevom dvoristu (zanimljive varijacije Zmajevih motiva u savremenim okolnostima); Beograd koji volim (pesnicke slike o "umivenom" Beogradu, njegovim znamenitostima i lepotama, iskazano s iskrenom ljubavlju i svedobrotom, a obogaceno s ponekim leoninskim stihom "Nisu izbledeli detinjstva predeli"); drugi deo zbirke s prologom Bobijev svetu jos vise znaci "uspostavu reda u poeziji" a cine ga hronoloski nizovi: Detinjstvo, Mladost, Zrelost i Starost. Mada ovi krugovi cine manje pesnicke celine (pa mogu stajati i samostalno) - oni povezano cine veliku harmonicnu alegoriju o coveku i njegovom zivotu iako je prividno rec o ispovesti domacih zivotinja. Poentu zbirke cini pesma u kurzivu Lajavko veliki, koja se neodoljivo pesnickim slikama cini autobiografskom:

Pod klupom, u travi, lezi Bobi mili.
Veliki lajavko (uspomene glasne).
Jedini od pasa s kim su uvek bili
svi drugari dobri, sve kujice strasne.


U ovako skladnoj zbirci i "poneka stara pesma" u novom kontekstu deluje neobicno i nije pesnicki greh. Ona deluje svojim pesnickim "produzetkom" kao djerdan na novoj podlozi i natkriljuje svojim odsjajem. Jedna od takvih antologijskih pesama je Jare, koja se po umetnickoj vrednosti moze porediti sa "Zlatnim leptirom" D. Maksimovic, ili s pesmama o kerusi Sergeja Jesenjina.

Neki nasi moderni pesnici za decu i ne stignu da "srede" svoje pesme u formi zbirke, kao sto je to slucaj, na zalost, s Dusanom Radovicem. Ni Desanka Maksimovic, cijom se poezijom mozemo poduciti i u svetu, nema "sopstvenu antologiju" mada je objavila vise od 10 hiljada stihova za decu. Mira Aleckovic, mada je rec o velikoj raznorodnosti motivskoj i tematskoj, ucinila bi veliku uslugu nasoj knjizevnosti za decu ako bi sacinila izbor po sopstvenom ukusu. I Dragan Lukic, kao sto je ucinio sa svojim romanima, mogao bi saciniti bez roditeljske neznosti kritickiji i brizljiviji izbor svoje kratke price i prebogate poezije za decu. Kad je rec o djordju Radisicu ta kriticnost i brizljivost da se pesme osecaju kao u lepo skrojenom odelu oseca se u svakoj knjizi, pa cak i u pomalo autobiografskoj prozi "Minuse beli leptiri" (1997). Radisic brizljivo odabira temu i motiv, uvek nudi ugao novog poetskog vidjenja, slobodnim stihom izbegava klasicnu formu, a esteticku impresiju ostvaruje biranim pesnickim sredstvima. On i kad "slika" - misli u slikama. Naracija i deskripcija se prozimaju, preplicu i smenjuju. I zvucanjem reci se docaravaju zeljena znacenja i sugerisu na simbolican nacin svedobrota i lepota. Zato Radisiceve pesme treba citati naglas, da se dozivi docaravanje fonostilemima, ali ih treba citati i vise puta. Samo naknadnim procitavanjem, a ne na brzinu, mogu se shvatiti i doziveti nijanse u celovitom oblikovanju pesnicke poruke. I, najzad, ove "pesme za decu" - po dubini pesnicke zamisli jesu za svaki uzrast (osim za predskolski), a odrasli, posle ciklusa Bobijev svet skepticki dozivljavaju smisao zivljenja.

U cemu je neobicnost i novost Radisicevog pesnickog vidjenja? Uzmimo, na primer, pocetnu pesmu Dolazak proleca. Motiv, reklo bi se, toliko rabljen u poeziji i za decu i za odrasle da se nema nista novo reci. Gotovo svaki ko je pocinjao da peva - najpre je pevao o prolecu, o cvecu i lastama, i o ljubavi koja se budi s prirodom. Za Radisica je, u ovoj deskriptivno-refleksivnoj pesmi, prolece duboko emotivni dozivljaj "trenutka". Sve pesnicke slike su dosledne u funkciji docaravanja "trenutka": odjednom "prolece na krilima lasta dolece"; svekolikoj prirodi "dolini, planini donece od cveca sarene odece" (originalna metaforicna slika); treci stupanj gradacije sadrzi pesnicku poruku o ljubavi kao nedostiznoj lepoti, ali u snaznom kontrastu o prolaznosti zivota:

Ko nije nikad sad volece,
jer mladost ne traje stolece.


Zivot je ispunjen tegobama, patnjama, ali i radostima, pa su zato naredne misli takodje u snaznom kontrastu kojim se iskazuje optimizam u snagu covekovu i njegovu nadmoc nad svim nedacama:

Ponekad srce ga bolece.
Tugama, ipak, odolece.


"Mlad vetar" je nova i neobicna pesnicka slika. Culi smo da vetar moze biti: snazan i slab, hladan i topao, mlak i ostar, prijatan kad carlija, neprijatan kad reze i mrzne, da moze prerasti u oluju i buru, ali personificirani epitet mlad uz imenicu vetar je originalna i iznenadna metaforicna slika koja samo dopunjuje svekoliku harmoniju proleca kao simbola zivota i radosti. I bas u tako zgusnutoj slici utisnuta je kosmopolitska ideja o ljubavi koja "ceo svet pokrece":

Mlad vetar radost svud ponece,
jer ljubav ceo svet pokrece.


Duboka misao iskazana je jednostavno i sliveno u doslednoj metaforicnoj slici. I kao sto je pesma "otvorena" metonimijskom slikom kako laste donose na krilima prolece, tako ce biti i "zatovrena" delimicno modifikovanom slikom o "cudesnoj snazi".

Iluzija sadasnjosti docarana je u ovoj kratkoj pesmi od samo 6 distiha oblicima prezenta: dolece, pokrece... a istinski pesnikov iskustveni dozivljaj oblicima futura: videces, donece, volece, bolece, odolece, pronece... Ovim glagolskim oblicima sugerise se kretanje, a kretanje je najbolji dokaz zivljenja. Zgusnutoj pesnickoj slici doprinose imenice simboli: prolece, laste, dolina, planina, srce... Zavrseci stihova, rime, mada nema uvek akcenatske podudadrnosti u pogledu duzina, imaju funkciju fonostilema i upravo ovako invertovano slozeni isticu teziste znacenja. Rime ne deluju namesteno, vec prirodno. Stice se utisak da je ovakvo izrazavanje prirodan iskaz pesnikovog emocionalnog uzbudjenja u susretu s prolecem kao simbolom obnavljanja mladosti i zivota.

Ovo je tipicna pesma - slika. NJome se pokazuje neponovljivost pesnicke inspiracije i brizljiv odnos prema pesnickom jeziku. Oni koji imitiraju - stvaraju epigonsku poeziju, a rodonacelnik nase poezije za decu J. J. Zmaj vise je imao epigona nego stvarnih nastavljaca njegove pesnicke zamisli. Radisic je jedan od retkih istinskih inovatora pesnickog jezika. To potvrdjuju novi spregovi reci i originalne pesnicke slike: trun u oku modrog neba, mesec trlja snene oci, jesen detinjstva, modri pasnjak neba pase mlad oblacak... U nekim pesmama i Radisic podleze "modi" pa poput M. Antica peva o prvim decjim ljubavima (Azbuka ljubavi), modifikuje humoristicki motiv o stranim jezicima poput D. Maksimovic (Strani jezici), ili nudi svoju varijaciju dana u nedelji (Kolo raspusta). U Radisicevom pesnickom opusu najvrednije su pesme - price. Ich Form prezenta sa elementima dijaloga cini uverljivu pesnicku ispovest. U tom ispovednom tonu dosledno je ispevan ciklus "Bobijev svet". Ipak, najlepsa pesma - himna o ljubavi deteta prema nevinom jaretu - oblikovana je u pesmi "Jare". Ova pesma neodoljivo, pesnickim motivom, stilom i jezikom, podseca na najbolja ostvarenja Sergeja Jesenjina i njegove pesme o kerusi. U Radisicevoj pesmi-prici samo je izmenjen predmet pevanja i ambijent ispunjen mistikom o Svetom Djordju:

Pred svetoga Djordja, nasu krsnu slavu,
otac u narucju nosi belo jare:
"Evo pecenice!... Jaganjci su skupi.
I za ovo jedva skupio sam pare...


Pesma je tipicne dramske kompozicije. U ekspoziciji je izrazena namera oceva da za slavu zakolje bas jare, simbol umiljatosti. U zapletu ta "bela grudva snega" po dvoristu trci ne sluteci smrt, brsti i "trazi sveze vlace". U kulminaciji bespomocno jare ne nalazi spas u igri kao Aska Iva Andrica, vec u iskrenoj decjoj ljubavi:

A vece pre slave, evo oca. S nozem!
Zadnji trak se sunca na ostrici zlati.
Uhvatio jare, na bok prevrnuo.
Moj uplasen pogled zamah ruke prati.
Nemoj taka! - vrisnuh. Klekoh. Molim.
Ridam.
Otac k'o da mojih ociju se kloni.
Kliznule sa lica neba dve-tri zvezde.
To i sveti djordje tiho suze roni.


U ovim dvema strofama dominira gradacijska skala najdubljih emocija izrazena maksimalno elipticno: "Nemoj tata! - vrisnuh. Klekoh. Molim. Ridam." Izraz "ridam" je dovoljno jak da ovde samostalno znaci citav stih. I u dusi ocevoj nastaje prelom. U peripetiji s epilogom, datim kontrastnom slikom:

Sutradan presekoh s ocem slavski kolac
Dok bruji djurdjevka zvonce belo, rosno,
iz dvorista meket malenog jareta.
I tako nam slava prodje skromno, posno.


vidimo rasplet: jare poraslo u Belku kozu, druzi se s decakom koji se od njenog belog mleka rumeni i raste. I tu bi se pesma mogla zavrsiti. Medjutim, sledeca dva katrena su u slavu pobede zivota nad smrcu i simbolicno dejstvo svetog Djordja kao zastitnika nejakih i nevinih.

U ovoj antologijskoj pesmi ljubav deteta prema domacim zivotinjama u konkretnoj pesmi - prici dobila je najlepsu himnu. Izlisno je stoga dalje interpretirati pesnicke slike. One su se slile u jedinstvenu pesnicku poruku. Asocijativne slike o "malom belom oblaku" i Belki kraj reke su samo post festum detalji o srecnom zavrsetku.

Ciklus pesama U Zmajevom dvoristu moze se shvatiti kao "pozajmljeni a osavremenjeni motivi". Ima u njima kritike pomodarstva, i novog humora i satire, i pesama o razmazenoj deci... ali to nisu parodije. Pre bi se moglo reci da su to prigodne pesmice u slavu cika Jove, verovatno nastale povodom Zmajevih decjih igara. Objavljene su 1995. godine i to su te "poneke stare" pesme. Ispod poznatih naslova (Mali konjanik, O misu, Jova kao doktor, Materina maza, Kako bi to stajalo, Pacija skola, Deda i unuk, Svet... ) pesnicki se oblikuju savremeni sadrzaji, duhovito, s iznenadnim epilozima. Radisic zaista ima tananu dozu humora koji zabavlja i oplemenjuje dete.

Ciklus pesama Bobijev svet sa svojim podciklusima predstavlja Radisica kao inventivnog pesnika za sve uzraste. Ove pesme - basne cine zaokruzenu alegoriju o covekovom bivstvovanju. Sve sto zivotinje cine i dozivljavaju - odnosi se i na ljude. Ta ezopovska forma izrazavanja je ocigledna. Mogli bismo cak govoriti i o "galeriji likova". Ali i ti likovi su iz razlicitih doba, pa otuda: detinjstvo, mladost, zrelost i starost. A to i cini lepim ove pesme, jer je rec o stalnim varijacijama motiva.

Pas Bobi, glavni junak i narator u ovoj bogatoj alegoriji, zivi tipicno "kereci". On ne tegli poput vranca u Rakicevom "Dolapu", ali podnosi muke i hirove svoje gazdarice, duboko je ponizen i uvredjen, ponekad i bez prava da "laje":

A ja, jadan, izvan sebe,
nista drugo mog'o ne bi,
vec legnem na svoje cebe
i lajem - u sebi.


Ovakvim i slicnim stihovima Radisic je vrstan poznavalac zivotinjskog sveta i veliki humanist. A mozda je to i neki covek - rob sopstvenih misli koji se buni "u sebi". Da bi citalac bolje razumeo otkud poetska inspiracija da se peva o psu - autor navodi sta je sve cuo od vlasnika pasa sta misle o svojim miljenicima. A sta miljenici o svojim gazdama? "Pasji jezik jos nisam naucio, ali sam siguran da i psi medjusobno pricaju o svojim gazdama. A sta to? - Odgovor je ovaj ciklus pesama.

Nas covek kad tesko zivi veli: "Zivim kao pas!" To je, dakle, poslednja lestvica ponizenja. Ali postoji i drugo poredjenje da je neki covek drugom coveku "veran kao pas", kao i da je "pas najverniji covekov prijatelj". Zato ove pesme treba shvatiti i kao svojevrsnu himnu te ljubavi i te vernosti.

Uz psa Bobija je citava galerija zanimljivih likova: gazdarica Goca, macketina Silvana "svim mastima premazana", papagaj Zeka, pa razmazeni unuci, prijatelji iz parkica (Tanasije, Hektor, Aron...), Lunja, mlada kerusica, Leo aporter, pudlica Milostiva, Lovac itd. I zivotinje poseduju mane i vrline, bas kao i covek. Pas Bobi neodoljivo podseca na Lukicevog Fifija. Samo sto je Bobi naslikan u trajanju, a Fifi efektno naslikan u "trenutku", onako u prolazu, privodno uzgred. Sve moralne vrednosti su na Bobijevoj strani koji priznaje "kad sam budan i kad spavam, lajem, i olajavam", a tu je i jedinstveni apel za istinom:

Ako si posteno pseto,
zatreba li i na zvezde,
al' istinu samo laj!


Analiziramo li i naslove pesama ovog ciklusa - lako mozemo zakljuciti da su konkretni, duhoviti, koncizni (Moj stan, Moji sustanari, Silvana, Zeka, Unuci u poseti, Kad me pritera nuzda, Buva, Lunja, Pseci svet...). Naslovi "imenuju" pesmu i ne bi trebalo da deluju traljavo. Dobri naslovi "prodaju" knjige. A danas ima pesnika koji objave pesmu bez naslova, pa cak ni sami ne znaju sta. Pesnicka brizljivost Djordja Radisica dosla je do punog izrazaja i u inventivnom pronalazenju naslova. Takav je i naslov zbirke - Duga detinjstva, neobican pesnicki spreg, gotovo sinkrazican, ali dovoljno simbolican da jasno upucuje na raznovrsne poetske sadrzaje.

Ova zbirka pesama kao da cini sintezu pesnikovog stvaranja. Ona je ogledalo pesnikove zrelosti i samokritickog izbora. I nije zbirka "samo pesama za decu". I odrasli citajuci je mogu pronaci sebe. I zrnce svog detinjstva. Ova zbirka nesumnjivo sadrzi svevremenske umetnicke vrednosti.

DETINJSTVO 1/99

design by: INternetClub