br. 2/3
ANALITICAN PRISTUP Gordana Maletic, Tajna Velikog medveda, Knjigoteka, Beograd, 1998. Ispricati zanimljivu, uzbudljivu i dopadljivu pricu za decu samo po sebi je velika i plemenita stvar, zato su u tome majke i bake u narodu kakav je nas bolji majstori od vecine nasih knjizevnika. U pricu se unosi dobrota i ljubav, masta i zagonetka, uz blagu pouku o osnovnim vrednostima sveta, morala, lepote i egzistencije. Kada se nadje barem jedna objavljena dobra knjiga za decu, prilika je da se ona zabelezi i njen znacaj podvuce, to je dogadjaj koji ne smemo prenebregnuti. Dete kojem se prica, ili cita prica, je prototip kasnijeg citaoca. Citalac se pripovetkom ne uspavljuje, kao sto nam to u slucaju majki i baka izgleda, ne. Ne treba knjizevni tekst da detetu, coveku, ugodi; proza ep, lirika, samo postavljaju onoga ko ih slusa i cita u prirodno, mirno, cisto stanje duha, te se ljudsko bice tako okrepljuje, podize, oslobadja od straha, pa se time licnost osposobljuje za uspesno regulisanje neometenog toka svih svojih psihickih i somatskih funkcija... Tradicija anglosaksonske literature, kada govorimo o beletristici, neguje pre svega pricu, the storz, storiju, i ona se odnosi na dogadjaj; Francuska je sklonija elegantnosti pripovedanja, lepoti izraza, la finesse, tananosti, dakle stilu, tu se radi o formi; Nemacka se vise drzi prosedea surove bajke, mitskih sila, prikazuje izvornu stravu bica, istinu, die Wahrheit, govori o zivotu; dok je slovenska sva u vrtlozima maste, u sferi zacudnog, rec skazka se etimoloski odnosi i na iskaz, rec, sadrzi pojam logosa, ali i na neverovatno, skazocnoe, nesto sto je preko realnosti, ona je u dvojbama samoispitivanja, i uvek u putevima ka spasenju, u najvecoj meri predana transcendenciji, ona je nezno tkanje, s kontrapunktom koji nas dovodi do bitnosti stvari, a one se ovde ticu ljudske duse. Razume se, i narodna pripovetka i umetnicko kazivanje, pa tako i nasa savremena knjizevnost, vuku korene iz indoevropskih predanja. Distinkcije i slicnosti koje se iz ovakve letimicne tipologije mogu nazreti su veoma poucne kadgod ozbiljnije zagledamo u vrednost, oblik i znacenje neke od knjiga za decu i omladinu. Veoma sam bio zaokupljen osnovnim problemima ove vrste kada sam, buduci pod snaznim utiskom koji je na mene proizvela naizgled laka i naivna knjiga Gordane Maletic, Tajna Velikog medveda, pokusao da odgovorim na pitanje: kako je bilo moguce u maloj, doduse pregnantnoj kompoziciji romana o kojem je rec sazeti toliko stvari relevantnih za knjizevnu estetiku i problem umetnickog pripovedanja. Maleticeva, kao i svi mi, pise svoja dela u zamagljenoj atmosferi naseg knjizevnog jada, mesetarenja, muvanja, namerne konfuzije i prevlasti niskog kvaliteta. Danas ne samo da se objavljuje more sasvim losih knjiga, nego je i kritika decje knjizevnosti u nas dobrim delom nestrucna, olaka, neodgovorna, najcesce sasvim neznalacka, pa i namestena. U tom literarnom smogu uverenju da je pisati za decu i lako i neobavezujuce, da to moze svako ko uspe da majka rimuje sa bajka i da pusto i dosadno nagvazdanje na cetiri-pet tabaka nazove romanom, pridruzuje se i shvatanje da su prica, istina, oblik, masta itd. dovoljni samo za sebe. Medjutim tacno je samo ovo: iztolkovani dogadjaj, osvetljena stvarnost, izmisljen svet, korektna forma, pa i potresna osecanja - sve te stvari uzete same za sebe, nisu dovoljne, cak ako je pripovedac i pismen u zadovoljavajucoj meri. Roman, pripovetka, kaza, saga, novela, crtica, moraju da sadrze jos nesto. A sta? U tome je stvar. Ne moze se dovoljno naglasiti kako je, kada se radi o knjizi za citaoca pocetnika, rec o ozbiljnim stvarima. Zamislite - kad bi violinist na podijumu svirao tako kako deluju i zvuce mnogi danasnji romani nase literature, to bi, priznajmo, bilo strasno skripanje, i niko u sali ne bi ostao. Citalac pogotovu vapi za harmonicnom, smislenom, dobro izvedenom i produbljenom knjigom, a jednu od takvih upravo imamo pred sobom... U najjednostavnijem je najcesce i ono sto je najvece, ali prihvatiti se jednostavnog se, ujedno, i ne moze bez velike hrabrosti. Gordana Maletic se latila neceg sto je detetu najblize - njegove omiljene igracke, obratila se cak slici, znaku, simbolu igracke, apliciranima na decjoj kosulji za spavanje - uzela je malog kukcnog medveda - "tedibera" (koji je po nedavnoj anketi izvesnog mocnog zapadnog centra za ispitivanje javnog mnjenja najcesca i najpoznatija igracka na svetu) - Medu, mecu, medvedica koji u milionima aprimeraka ukrasava decje sobe, decja obdanista i decja odelca sirom kontinenata. Ovaj medved, bio to Panda,Vini Pu, Klin Ber iz Diznijevih filmova, Medonja iz Mapet-soua, uveliko je junak svetske knjizevnosti, ali, avaj, i drasticno zloupotrebljena vecita meta zasladjenih i bezdusno komercijalizovanih slikovnica internacionalnog sunda. Svejedno, to je prototip igracke, prvog, a katkad, nazalost, i jedinog prijatelja osetljivog i usamljenog deteta. Od sobnog Mede pocinje zivotno putesestvije inteligentnog deteta. Kako Gordana Maletic u svojim dobrim, vestim i saljivim dijalozima pokazuje, oko raznih medonja okuplja se prvo interesovanje za svet male druzine malisana, brace i sestara najpre, a docnije i sveg decjeg plemena. Pisac cini neosetno tezak i vest artisticki i filosofski prelaz od unutrasnjeg licnog sveta detetovog ka personifikaciji i psihi, psihologiji same igracke. Medved-igracka izlazi u svet! On je nasao podsticaj, on sada zudi za prostorom, faktima i zagonetkama prirode, za odgovorima, on se otiskuje u trazenje svog Zlatnog runa. Tajna Velikog medveda je prava, krajnje smisljena i u samoj stvari zamasna mikroodiseja jednog plisanog Mece! Tako se na samom pocetku citalacke avanture koja ce trajati godinama, do zrelosti, starosti i smrti, dete, covek, upucuje na najvece i najznacajnije konstante ljudskog duha, na pustolovine i delatne teznje ka odgonetkama. Pisana briljantnim potezom pisca koji vlada svim nijansama i zahvatima zanata, Gordana Maletic salje i svog junaka i svog citaoca pravo na centralnu stazu ljudske kulture uopste. Medonja trazi svoje rodjake na nebu. Cuvsi za sazvezdje Velikog medveda, on naslucuje da je sva vasiona od istog tkiva od kojeg smo i mi, i, mada definitivno ne nalazi rodjake, on u mogucem odgovoru na svoju radoznalost postavlja, i delimicno iscrpljuje, svoju glad, strast, volju i nagon za zivotom. Odavno nisam medju novim knjigama sreo ovako podsticajnu i ovako produbljenu pricu. Ovo malo delo prosto vas vuce u svet, u svemir, u daleke prostore suncevih sistema, tamo gde ljudska jedinka i ljudski rod i pripadaju... Bilo je veoma zrelo, veoma smelo i zahvalno po pisca da se odvazi i da dete, tako malenog stvora, za koje svi misle da ono samo tepa i kenka, uputi smesta u ambis tajne, u opstecovecanskom smeru! Na vreme! Tako je buducem stalnom citaocu otvorena carolija podviga, nade i vere u ispravnost teznje za resenjima vecite zagonetke. Uz to, ovo je Maleticeva uradila s najstrozom disciplinom forme. Nigde se nije rasplinula, raspevala, zanela, egzaltirala. Sve u njenom pricanju tece glatko, smireno, kao u muzickim stavovima, strogo i po redu, linija pricanja se vodi postupno, gotovo razumski. A ipak, usput sretamo toliko zivotnih, toplih likova, galeriju bica i zivotinja, katkad sa skrivenom simbolikom, od znacenja ptica i poljskih glodara do simbola velike mudrosti olicene u Sovi, ili stoletnoj Kornjaci. Stopu po stopu, svet se otkriva malisanu istrazivacu. Atmosferske pojave, noc i dan, konfiguracija predela, ravnica i planina, vegetacija zemlje, pitome i opasne biljke. Pokazana je i ljudska karakterologija kroz atmosferu jedne porodicne sredine i lica u familiji, u noci kada je tamo sticajem slucaja dospeo nas Meda Plisanko. Svet je velik; prvo sto sretamo, kao da nam porucuje Gordana Maletic, jeste lavirint, tama, opasnost da se izgubimo. Upravo je ovo izraz i detinjeg straha i izgovor lenjog covecanstva koje odbija da se uputi u nepoznato. Vrlo osetljivo je pisac izveo i zamenu - delegiranje predstavnika - koji ce u ime svih da krene u ekspediciju. Naci rodjaka na nebu nije lako - ta, mi svi to znamo, svi koji trazimo smisao, uzdanicu medju bliznjima, bogatog ujaka u inostranstvu, andjela cuvara, Boga, Velikog brata zastitnika, Marsovca koji ce nam ne samo spasti zivot i usreciti nas, nego nam bitno pomoci da shvatimo i razumemo Tajnu Velikog Medveda, Galaksije ciji smo deo i koja nas drzi u nedrima sa svom svetloscu naseg uma i naseg srca! I kad se smeli istrazivac na krilima ptice na kraju vrati u svoj dom, kao na svoju idilicnu Itaku, tu ga zeljno ocekuje bratstvo starih drugara, igracaka i dece u ime kojih se on na put u neizvesno i odvazio. Tu ce on, ocigledno, podneti izvestaj, izloziti jednu novu funkciju! Zavrsetkom knjige Gordane Maletic, na poslednjoj stranici povesti, prica tek otpocinje. To je odjek, rezonanca avanture, to je utisa, otisa" dejstvo umetnickog dela. To sto ce plisani medved pricati svojem drustvu, to sada mi dugo i u pojedinostima prezivljavamo posto smo knjigu zaklopili. Ova kompozicija je sjajna i efektna... Pricanje je lako, stvari su citke, razgovori vedri, ali sustina ove kratke povesti, ove novele savremene srpske proze, jeste filosofska: ova knjiga probija zvucni zid pripovedanja, sto se dogadja zapravo u vrlo malom postotku knjizevnih dela uopste, ovo je knjiga za decu, ali u njoj je postignuto transcendentno, ono sto prelazi u dalji, i ujedno bitniji, deo ljudskog sveta, van dnevnih nasih gorkih, oskudnih i smesnih prizemnosti. Ponavljam da imam utisak takodje o tipicno slovenski shvacenom prelasku u onostrano. Kod Gordane je Put (makar njime hodao i maleni Meda-igracka), Put ka spasenju. Zato je ova knjiga knjiga ociscenja, astralna, ozvezdana, skoro religiozna. Njen odjek bruji u nama kao zvuk vecernjih zvona, lepo i pozivajuce. Stoga najiskrenije preporucujem ovaj roman paznji sve dece koja umeju da citaju, a odmah zatim pre svega roditeljima, te pedagozima narocito, a posle svakome ko je zeljan ozbiljnog, knjizevnog, utoljenja gladi za lepim i cestitim. Laza LAZIC |
design by: INternetClub
