br. 1
Godisnja nagrada Zlatno Gasino pero 10. Festivala humora za decu u Lazarevcu
...dlanom skloni kosu s cela Knjizevni portreti umetnika po pravilu postavljaju zamke glorifikovanja dobrih strana i tiho prenebregavanje onoga sto bi moglo biti bolje. Sva htenja objektivnog suda u ovim slucajevima zahtevaju dovoljno veliku distancu, pre svega vremensku. Trideset godina je sasvim dovoljno. Casopis Lokomotiva, novembra 1958., na decjoj strani objavio je pesmu djaka Slobodana Stanisica Junak: Bum! Bum! Sta sve nije ucinio! Dvojcu je ubio. Trojcu ranio. Jednog macka skalpirao (do glave ga osisao) Bum! Kontranapad. Izdaja. Mama, molim te, baci prut. ovo je poslednji put. Bio je to pocetak jednog stvaralackog puta koji odlikuje raznorodnost u komunikaciji sa okolinom. Kada je neko u dusi veliko dete, njemu su najbliza deca. Tako trideset generacija susrece umetnicko izrazavanje Slobodana Stanisica od poezije do proze, od drame do stripa, ali sve vezano naoko naivnom, ali ubojitom karikaturom. Karikaturista u pravom smislu te reci u potrazi za idejom odlazi u strip, pricu, dramsko stvaralastvo, poeziju, pa roman, da bi sve vreme tragao za ljubavlju i osmehom. Traganje ne znaci da ljibav i osmeh nisu bidjeni - vec da je to nacin zivota i pogleda na svet. Kao sto je poetika smesnog u knjizevnosti za decu sadrzana u pesmama Dragana Lukica I smeha deci i Duska Radovica Deca vole smesne stvari, Stanisic svoj manifest smeha daje pisuci Pesmu o smehu: Ako stvari lose stoje, zadesi te mali peh, samo levom rukom mahni i potrazi neki smeh. Ako kazu - nisi dobar, platices na kraju ceh, samo desnom rukom mahni i prasni u glasan smeh! Taman oblak kad naidje, tmuran, tuzan neutesno, dlanom skloni kosu s cela i pomisli nesto smesno. I zaista, Stanisic u svom stvaranju i knjizevnom, i likovnom, i dramskom dosledno se drzi principa proklamovanih u ovoj naizgled obicnoj pesmi. NJegova ljubavna lirika za decu, cesto poredjena sa stvaranjem Miroslava Antica svoju lepotu razlike postize u vedrini poente pesama, jer, za svaki slucaj, ako ljubav ne bude uzvracena, uslisena tu je ono dlanom skloni kosu s cela / i pomisli nesto smesno; smesan obrt, duhovita situacija sve ljubavne patnje amortizuje. Isti stih je carobna deus edz machina i u prvoj humoristickoj prici za decu Jednoskija, i u romanesknim zapletima Stanisicevih romana. Smeh u Stanisicevom knjizevnom stvaranju ima ulogu iskoraka preko rampe. Dok dramska komunikacija pruza interpretatoru (produzenoj ruci autora) da vlada osecanjima publike, da ih prati i prema njima gradi dalji tok svog umetnickog cina, knjiga je toga lisena. Rampa je spustena. Napisano delo ide u nepoznato i niko sa sigurnoscu ne zna kako ce citalac na njega reagovati. Stanisic se sa tim ne miri. (Otuda mozda i njegova tolika zelja za zivim kontaktom sa citaocima.) On zeli posto-poto da izmami smeh, ali kao kategoriju odobravanja i dokaza pristajanja na umetnicku komunikaciju. Tek kada iznudi afirmativnu reakciju Stanisic ulazi u igru. Kako se u poeziji igra Stanisic ilustrativno pokazuje pesma Stepenice (iz knjige Smehobil, smesna knjiga za decu, Kekec-Borba, Beograd, 1989) koja se cita odozdo na dole, ali ne moze i obrnuto. Bukvalan primer kada se u pesmi sve postavi naglavacke vise govori o razgranatoj zelji autora za igrom, eksperimentom, novim. Nesto kasnije u zbirci Leti pesma (Decje novine, Gornji Milanovac, 1996) pojavljuje se pesma Pesma sa dva kraja (koja moze da se cita i odozgo na dole i odozdo nagore) i Pesma sa svih strana ( koja se cita odakle vam volja). I to je jedna od osnovnih odlika Stanisicevog stvaranja uopste, cak i kada pise naoko romaneskne trilogije za adolescente, primer Tango za troje, Sedmo nebo i Alek Trejd, svaki nastavak se u stilu, a poslednji cak i u jeziku razlikuje od prethodnog. Ima igru vise, zackoljicu vise, dodatak plus. Savremena srpska knjizevnost za decu sa ponosom moze istaci jednu paralelu: satiricari - stvaraoci za decu. Zmaj Jovan, cika LJuba Nenadovic, Branislav Nusic, Dusko Radovic, Brana Crncevic, LJubivoje Rsumovic, Milovan Vitezovic, Milovan Danojlic... Stanisic je prisao na specifican nacin. Roman Alek Trejd u najsirem kontekstu predstavlja satiru na jedno celo vreme i pojave koje ono nosi. Kao da je zeleo da primeni Platonovu definiciju koja satiru posmatra kao "duhovitost koja je stekla obrazovanje". U ovom romanu sve je personificirano, ali i preterano. Ako se neko pita u kojoj funkciji - termin "sofisticirana satira" nudi adekvatan odgovor. Tu se, takodje, kristalise jos jedna odlika Stanisicevog stvaranja: sofisticiranost! Stvaralastvo Slobodana Stanisica nam predstavlja autora koji izuzetno poznaje knjizevnu tradiciju, vlada zakonima dramaturgije, insistira na kontinuitetu. U poeziji od prve knjige Bila jednom dva robota on kao da sve vreme pise jednu knjigu poezije, koju svakim novim izdanjem dopisuje. U prozi nista nije slucajno i mozda vise od ostalih stvaralaca novog srpskog romana za decu insistira na jedninstvu mesta radnje i vremena, i svrsishodnoj upotrebi svih pomenutih motiva. Kada je humor u pitanju u nekim stvarima ide cak previse napred, pa tako na primer njegov prvi roman (humoristicko-avanturisticki) za decu Plasticna kifla (Delta pres, Beograd, 1986) pisan u maniru Spilberga i Lukasa opisuje junaka - tajnog agenta Alfu koji postaje prototip za nastanak trenutno najpopularnijeg lika CARTOON NETWORK-a iz produkcije Hane i Barbare KUNG FU FUI, nastalog tek 1995. godine. Stvaralacki duh sa nasih prostora uporno ide napred i ispred. Zato nasa deca, mali citaoci imaju privilegiju da pre drugih osete cari novih puteva ka umetnickoj masti i samim tim imaju bar bogatiji duhovni svet nego njihovi vrsnjaci u svetu. Slobodan Stanisic svojim stvaranjem to uporno nastoji i uspeva. Mirko S. MARKOVIC |
design by: INternetClub
