br. 1
Kristina Nestlinger, Hugo, dete u najboljim godinama, Zepter Book World, Beograd, 1998. Knjiga Kristine Nestlinger Hugo, dete u najboljim godinama pojavila se u Evropi u mnogo izdanja pre desetak godina. Docekali su je velikom radoscu samo deca, kao masovna citalacka publika, ali i odrasli, merodavni za "higijenu citanja": roditelji, nastavnici, psiholozi, umetnicki stvaraoci za decu, ljudi koji su sacuvali dete u sebi. Ova pojava nije cesta. Knjige koje deca preporucju jedna drugima i koje "gutaju" ispunjavaju obavezan zahtev neobicnog i zanimljivog, ali su retko prihvacene u skolskoj lektiri i proglasene za "preporucljivo stivo", sa estetskog, razvojnog ili pedagoskog stanovista. Cinjenica da je Hugo, dete u najboljim godinama pomirio oba pristupa literaturi za decu govori o prozi retke umetnicke i druge domasenosti. Iako se autor dvoumi u pogledu zanrovskog odredjivanja dela, rec je o najboljoj vrsti romana za decu sa elementima putopisa kroz zamisljene i stvarne prostore i drame - u najboljoj tradiciji: svedenost likova na dominantne karakterne crte, sa majstorskim sencenjem u detalju, i dijaloska forma kazivanja, neophodna u svakom obracanju detetu. Vise od same forme i sasvim modernog artizama, Hugo pleni kako pogodjenoscu stvarnih problema savremenog deteta, tako i ponudom njihovog resenja. Iako se cini da svetovi dece i odraslih postoje u razlicitim, udaljenim sazvezdjima, medju kojima tesko da ima sustinske, unutrasnje komunikacije, kljucne ideje vazne su podjednako i za likove dece i za likove odraslih: poverenje, tolerancija, postovanje drugacijeg misljenja i izbora. Ova knjiga je knjizevni udzbenik decjih prava - za decu i za odrasle: prava na pobunu, otpor i neslaganje sa postojecim, ako je ono rigidno, prava na sopstvenu ideju i zalaganje za njeno ostvarenje u snovima i stvarnosti... U uslovima u kojima sada zive nasa deca, ova knjiga je preko potrebna i lekovita. Ona umetnickim sredstvima decu osvescuje u korist sopstvenih prava i kroz zanimljivu igru, cesto bajkovitost, odvodi ih na pocetak civilizacije - nasu zavisnost od drugih i nase ucenje umecu zivljenja sa drugima. Kristina Nestlinger zivi u Becu. Nju i Mihela Endea (cija su dela Momo i Beskrajna prica kod nas prevedena) smatraju najznacajnijim piscima za decu i mlade koji pisu na nemackom jeziku. Pored svih glavnih nemackih i austrijskih i mnogih vaznih evropskih nagrada, Kristina Nestlinger je dobila Medalju Hans Kristijan Andersen, najvece medjunarodno priznanje jednom piscu za decu. Od knjiga Kristine Nestlinger kod nas je do sada bio preveden samo roman Muz za mamu, ali prilicno davno tako da se jedino moze naci u bibliotekama. Do pre nekoliko godina na sceni Decjeg pozorista Bosko Buha izvodjen je i komad Konrad, decak iz limenke, nastao po romanu ove knjizevnice. Kristina Nestlinger, u tome se slazu i njeni citaoci i tumaci njenog dela, razume decu i zalaze se za decja prava. Ona svojim knjigama brani pravo deteta da svet vidi svojim ocima, da uziva u onom sto njemu predstavlja zadovoljljstvo i da se usprotivi stalnom nametanju reda u koji veruju odrasli. Ova knjizevnica smatra da svet u kome zivimo nije bas pravedan ni prema deci ni prema odraslima. Ali i veruje da bi mogao da se bar donekle popravi ako na vreme pocne da se masta i prica o tome kako bi neki bolje uredjen svet trebalo da izgleda. Vecina njenih knjiga podstice takva mastanja. Junaci Kristine Nestlinger su najcesce deca koja imaju problem, problem sa sobom, sa drugom decom, u porodici, skoli... Nekad su to deca koja pate zbog izgleda jer misle da su ruzna, nekad deca koja su po necemu drugacija pa ih okolina izbegava i ismeva, nekad deca koja se iz nesigurnosti povlace u svoj svet, a veoma cesto deca iz rasturenih porodica ili porodica kojima je sve drugo vaznije od dece. O svemu tome Kristina Nestlinger prica price koje pokazuju da su muke odrastanja nesto sto se desava i drugima i s cim se ipak izlazi na kraj. Te price nadju nacina da utese, razgale, istaknu ono komicno cega u zivotu uglavnom uvek ima. Nad nekim stranicama moras prosto da se naglas smejes. I kada tema nije bas smesna. Smisljajuci price, Kristina Nestlinger voli da zadje u nestvarno, fantasticno. Roman Hugo, dete u najboljim godinama sklopljen je zapravo od samih preterivanja. A najfantasticniju su njegovi likovi, pre svega Hugo koji je presao pedesetu a jos je dete, pa onda Neo Bicner, tajanstveni neznanac u ljubicastom, pa rastegljivac vremena, pa zenski maskirani orkestar, pa klinci plastelinci, pa SOS patke, pa... U stvari, ne vredi izdvajati. Otkacenije drustvo okupilo se valjda jos samo u knjizi Alisa u zemlji cuda. Svojim preterivanjem Kristina Nestlinger zeli da zabavi, ali i da skrene paznju na neke ljudske vrline i mane. Jer, nestvarno ponekad pomaze da se bolje vidi stvarno. Ma koliko luckaste bile izmisljotine ove knjige, u njima jasno prepoznajes da je ruzno biti netrpeljiv prema onima koji izgledaju ili zive drugacije, nametati svoje misljenje kao jedino ispravno, biti sebican i samovoljan. I da je lepo kad imas prijatelja koji hoce da pomogne, dovoljno hrabrosti da ides svojim putem, poverenje u sebe. Mnoge knjige govore, doduse, to isto. Ali plemenita uverenja nisu dovoljna da nekog pisca ucine dobrim piscem. Kristinu Nestlinger dobrim piscem cine njena masta, njena duhovitost i njena sposobnost da nadje prave, upecatljive reci. Tim svojim talentima ona obican zivot pretvara u nesto novo i zanimljivo, stvara zaplete cija nas napetost tera da ubrzavamo citanje i likove kakve jos nismo sreli, a opet pomalo nalik na nekoga koga znamo. Ili na nas same. Mastovitost Kristine nestlinger podstakla je i ilustratora ove knjige, beogradskog slikara Radoslava Zecevica, da radeci onako kako je slikao za Poletarac Duska Radovica, domasta i doprica avanture Huga Mrzmajera, otvoren za cuda ovog sveta kao sva deca u najboljim godinama. Kad imamo u vidu izuzetan prevod Spomenke Krajcevic, pisca za decu i vrednog pregaoca na planu stvaralackog oslobadjanja deteta, mozemo samo da izrazimo radost sto je Hugo u pravi cas stigao i medju nasu decu. Smiljka BLAZIN |
design by: INternetClub
