br. 1
ZNACI VREMENA


DUSE PRESVETLE OPSTAJU U USKRSNUCU


Svetlana Velmar Jankovic, Knjiga za Marka, Stubovi kulture, Beograd, 1998.

Dusa je misao, zivot u njoj savrsenstvo. Oplemenjuje coveka i njegove snove. Igra kamenih senki ili trenove lepote. Tople glasove koji dopiru kao eho, zvuk, igra razgovora. Reci kao svetlosti kojima se otkriva smisao postojanja, zivljenja u proslosti, ritam sadasnjeg vremena. Putovanjem po toj svetlosti reci iz koje zivot izvire i igre neuhvatljivog detinjstva velicanstvenih i legendarnih licnosti srpske istorijske proslosti, Svetlana Velmar Jankovic bajkovitim tonom, bez didakticke nametljivosti osvetljava i otvara nove mogucnosti stvaranja literature za decu. To je ucinila knjigom koja nosi naslov Knjiga za Marka u izdanju "Stubova kulture".

Koncepcijski, knjiga predstavlja niz prica sa bajkovito-poetskim naslovima iz kojih se nazire imaginarni zivot detinjstva srpskih velikodostojnika. Spisateljica je pokusala da se i vremenski, i psiholoski priblizi specificnostima njihovog detinjstva oblikujuci istorijske detalje u literaturu. Poznajuci principe stvaranja knjizevnosti namene najmladjim i mladim citaocima i dobro upravljajuci recima, Svetlana Velmar Jankovic je sagradila izvrsne cudesno-fantasticne scene iz kojih se sagledavaju sve lepote detinjstva, kao i akcije junaka, buducih vladalaca, knjizevnika, careva, kraljeva, pesnika, junaka. Dinamicnim pripovedanjem i vestim gradjenjem epizoda i dijaloga u njima, knjizevnica hvata njihove misli, reci, trazi smisao njihove igre i linije misli.

Prva prica odnosi se na velikog zupana Stefana Nemanju, a nosi naziv Biljka cudotvorka. Sam naslov upucuje da to nije samo zvuk u mislima knjizevnice, vec i smisao koji se iz tog zvuka javlja kao odbljesak davne proslosti koja doseze osam vekova unazad. Pocetak ove price u svemu podseca na bajku: junak - dete Nemanja u igri traga za mecicima i njihovom pecinom. Vesto smiljnja nacin kako da ih ulovi kada budu napustili pecinu i krenuli u sumsku setnju. Iz njegovog promisljanja uocava se zrelost planova, on cezne da ostvari naum, zajedno sa svojom bracom Miroslavom i Stracimirom. Dinamikom pripovedanja spisateljica omogucava glavnom junaku Nemanji da u njemu sazri misao o tome da ne treba satirati ziva stvorenja. To cini uz pomoc biljke cudotvorke koja ga svojim nemustim glasom i slatkim sokom upozorava da ceni i postuje zivot svakog zivog bica. Bez obzira na decje nestasluke i radoznalost kroz akciju i razgovor sa mravljim narodom, pticama, travkama i bubicama, Nemanja i njegova braca shvataju da su hteli da ucine greh - uzmu decu od majke medvedice. Pokajanje na kraju price je ljudsko i oplemenjujuce.

Druga prica pod simbolicnim naslovom Zlatno jagnje govori o detinjstvu Rastka - Svetog Save koje je spisateljica opisala na osnovu brojnih saznanja i podataka iz istorije, knjizevnosti i kulture. Zelja mladog Rastka i njegove brace je da se suprotstave vukovima koji su ih u dugim mesecnim zimskim nocima budili svojim urlicima. Misao koja se kod decaka - malog mudraca Rastka javila u jednoj od tih besanih noci i probudila strah od upada vukova u dvor, ostvaruje se zanimljivom pricom. Psihologija straha koja se razvija kod decaka ovako je predstavljena: "Odjednom sam premre: kao da se neko sunja uz uske, kamene stepenice koje vijugaju od prizemlja do njihove sobe. Ne, taj sto se sunja nikako ne moze biti covek: tako necujno ispunjava prostor svojim kretanjem samo divlja zver... Decak je sav ukocen lezao ispod pokrivaca. Srce mu je udaralo kao vojnicki bubanj..." (Zlatno jagnje, str. 26)

Decak Rastko spas od straha nalazi u knjiznici u kojoj je bilo mnogo knjiga od pergamenta i drugih razlicitih svitaka ispisanih njemu nepoznatim znacima. Posmatrao je ornamentisana slova i slike i cinilo mu se kao da govore, prizivaju ga, otkrivaju mu tajne, postaju njegovi dobri drugari. Najvise uzbudjenja izazvala je slika sa zlatnim janjetom. Ono je postalo njegov zastitnik, simbol dobrote srca. Narocito su ga osenile njegove oci, duhovne oci koje su ga pratile i onda kada nije posmatrao sliku, kada je mislio da se lepote otkrivaju ne samo pogledom vec i misljenjem. Najimpresivniji susret sa jagnjetom - cuvarom njegove duse i tela je u snu. Predivan san otkriva junaku Rastku istine koje se u realnosti ne mogu tako lako razotkriti: "Odjednom, u snu, ugleda loptu svu od cudesnog sjaja kao se kotrlja prema njemu. Sto mu je bivala bliza, to je on postajao radosniji. Gle, pa to nije lopta, nego ono malo zlatno jagnje, koje se neverovatnom brzinom premece preko glave... Pogledalo ga je i progovorilo: - I sutra ce biti divan dan. Izadji da se igras s loptom i igraj se sam..." (Zlatno jagnje, str. 32). San kao i u svakoj bajci: upucuje junaka u tajne koje se samo istinskim osecanjem i pravim akcijama otkrivaju. Glas jagnjeta je njegov unutarnji glas koji je drhtao sve do momenta kada je shvatio preobrazaj junaka i, naravno, njegov put ka preobrazaju srpskoga roda.

Treca po redu Plavetna ribica predstavlja originalnu bajki - pricu o Urosu - buducem caru i kralju Stefanu Decanskom. Cini se da je najkomplikovanija kompozicija ove price jer ima najvise epizoda i digresija, opisa, avantura, imaginarnih svetova i putovanja rekom do susreta sa cudesnom plavetnom ribicom. Ona ne donosi samo srecu vec je tu da otkrije i najtajanstvenije predele prirode, one do kojih ljudska noga bez pomoci ne moze da kroci. "Pecina je bila tamna i mokra. Voda je kapala sa svih strana. Uros je stajao i osluskivao, napregnuto, izmedju drugih sumova, sum svog bisernog potoka. Trebalo mu je dosta vremena dok je uspeo da razazna sve vrste kapljanja i padanja vode. Ne, pecina nije bila bezdanica. Biserni potok se, procenjivao je Uros, u malim slapovima spustao ispred njega u neku tamnu sirinu..." (Plavetna ribica, str. 49). Ta sirina koja se otvarala, nije samo sirina i tajna prirode, to je i tajna duse deteta - junaka - buduceg kralja da, savladjujuci razlicite prepereke, dodje do izostrenog saznanja: do tajni se ne dopire lako, pa makar ih upoznao i uz pomoc plavetne ribice koju samo on vidi u reci. Burna misao u detetu i boje koje se stvaraju pred njegovim ocima vode ga imaginarnom podzemnom rekom u sve nove i nove avanture kako bi osetili smesak i bljesak jezerceta koje su otkrili i do kojeg su doputovali.

Avanture decaka Urosa ispricane u jednom dahu ostavljaju prostora za nove imaginacije koje ce se dogradjivati u glavama citalaca. Samo se, video je glavni junak, plavetna ribica, umiva u bisernoj vodi ostrva i cuva svakoga ko se umom, najpre, a onda snagom, preobrazi u istinskog coveka.

Prica Decak i soko je dobila sredisnje mesto u ovoj knjizi. Govori o buducem, visokopostovanom i velikom caru Dusanu. Soko koga mu je poklonio otac predstavlja simbol visine i ostrovidosti. Ova ptica je uvek tu da pomogne u nevolji, da upozori da na svetu ima pakosti i zavisti. Covek je duzan da se bori za ocuvanje svog ljudskog dostojanstva. To nije obican soko - dobio je ime Munja. Ne slucajno: misao coveka treba da bude brza kao munja. Uvek treba da bude tu kada treba da sevne i uspostavi red u haosu. Tako se vaspitavao buduci veliki car srpske proslosti - car Dusan.

Osim bajkovitih elemenata, u pricama ove knjige mogu se naci i mitsko-paganski. Takav je slucaj sa pricom pod nazivom Zmijska kosuljica. Govori o detinjstvu i decastvu buduceg cara Lazara. Njegova specificna priroda ukazivala se odmalena: izdvajao se on od ostale dece, ne samo po razmisljanju, vec i igrama kojima se odusevljavao. Bile su to vise igre duha, negoli istinske decje igre. Spisateljica sa posebnom ljubavlju slika njegovu psihologiju jer polazi od dobro poznate istorijske cinjenice o opstanku ili nestanku srpskog naroda posle Kosova. Tanana je psihologija decaka naslikana poetskim opisima koji dugo ostaju u secanju citalaca: "Jedan veliki, pljosnat kamen, udoban kao carski presto, dizao se nad recicom - sedistem na steni. Sa tog kamena je Lazar osmatrao donji tok uske reke, lovio racice, pecao, vezbao se u gadjanju kamencicima... Tu u tom skrovistu, Lazar bi ceo dan bivao ono sto je zeleo: gospodar recice, strazar u grmlju, kralj svih buda i gustera, vladar nad zmijama..." (Zmijska kosuljica, str. 86). Zivot u prirodi i upoznavanje njenih tajni produbljivao je Lazarevu mudrost i sirio saznanje o svetu, kosmosu. Izgradjivao je on tu sebi junacnu i neustrasivu prirodu, jer se sam probijao do zagonetnih i skrovitih mesta. Kao nagradu za otkrivanje smisla zivljenja i neuhvatljive lepote prirode i zivota u njoj, Lazar dobija na dar od zmije zmijsku kosuljicu. Ta kosuljica ce mu biti amajlija, cuvar od zla: "Odjednom mu prsti, koji su jos trazili oruzje ispod hrpe lisca i slame napipase nesto tanusno, svilenkasto i sustavo. Lazar razgrnu hrpu i ugleda - na tlu, potpuno celu zmijsku kosuljicu, zmijin svlak. Nikada nesto tako lepo, tanano i prozracno, nije video"... (Zmijina kosuljica, str. 93). Decak se preobrazava u pravog junaka price-bajke koja uzdize njegov duh i slavi razum.

Svetlana Velmar Jankovic vesto koristi simbole i utkiva ih znalacki u tkivo price. Takav je slucaj i u prici Stefanovo drvo. Drvo kao simbol zivota, umeca, znanja, srece, jednom recju, omogucava buducem velikom pesniku srpske knjizevnosti da prodre i do najfinijih saznanja o zivotu jos u detinjem dobu. Fizicki slab, decak Stefan duhovno jaca: njegova ruka nije spremna da uzme mac jer je pretezak. Ali misao koja ga je rukovodila i emocije koje su bujale u njemu, pritiskivale su njegove grudi i pravile nevidljiv prsten oko srca. Zagonetni prstem je upozoravao da ce iz decaka poteci jaka osecanja, brinuo je mudru Milicu i ona, poput drugih majki u literaturi i zivotu, nastoji da mu pomogne. Osecala je da je pocetak duhovnog preobrazaja tezak, jos je tezi put kojim ce on sa majkom simbolicno preci kako bi dosao do drveta: "Udji u sumu, ali se ne udaljuj odvise. Ja cu te cekati na ovom mestu, sa Trckom. Tu, u sumi, ima jedno drvo kojem mozes poveriti sve sto te tisti. Potrazi ga. Umeces da ga prepoznas. Reci mu i ono sto nikome ne bi rekao, cak ni meni. Ne bojs se. Drvo ce ti pomoci da skines prsten sa srca... Kora stabla je bila debela i jako izbrazdana. Ne znajuci zbog cega, Stefan nasloni obraz na tu izbrazdanu koru i odjednom oseti kako iz nje izbija neka velika topla dobrota. Prosto ga je zapljusnula. Decak odahnu: nasao ga je, to je njegovo drvo." (Stefanovo drvo, str. 108-109). Nova bajka se zacinje: Stefan se susrece sa majusnim coveculjkom s bradom - cuvarom drveta. Glas topli i drhtanje obecavali su da ce tajna decakovog srca biti razresena. Sumski duh kojim ga je zapahnuo i ispunio coveculjak neprekidno je strujao telom Stefanovim i pri pomisli da ce se prsten oko srca razmaknuti, decak je zamisljao i odlazio drvetu koje je sve zagonetke prirode i ljudi primalo ocima i usima lisca.

"Svetlosti sunca, meseca i zvezda kazuju nam poruke vaseljene, svemira, a sokovi kojim se hranimo i koji dolaze iz dubine zemlje, ispunjavaju nas saznanjima o zivotu i podzemnog sveta... Stara drveta su, Stefane, stare sveznalice." (Isto, str. 115).

Zbirka se zavrsava pricom Siroto zdrebe koja govori o decaku Kraljevicu Marku. Inkorporirajuci legende i mitove, pored istorije, spisateljica izvrsnim narativnim tonom ispreda pricu o decaku Marku, buducem junaku epske poezije srpskog i balkanskih naroda. Marko, iako decak, drugacije sagledava svet i pojave. Kao da je odrastao covek u njemu bivstvovao: neustrasiva priroda i mudra misao krasila je ovo bice. Trazio je sarenu, neobicnu pticu. Stalno je zudeo za njom, njen let bio mu je duhovni put kojim je zeleo da se krece. Trazeci pticu, pronasao je u skrovitoj pecini iscrpljeno zdrebe. Prica o zdrepcima ima mnogo u narodnim i autorskim bajkama, ali pleni nacin kako je Marko odgajio svoje zdrebe. Do njega ga je dovela sarena ptica koja je sama prhnula, proletela i otisla. Kuda? To ce glavni junak svojim akcijama i razmisljanjima znati. Kao i citalac.

Knjiga za Marka Svetlane Velmar Jankovic predstavlja jedno obnovljeno pisanje bajke i price o istoriji. Iz nje ce citaoci nazreti zrnca mudrosti koja ce ih oplemeniti i pratiti kroz razvoj i zivot. Shvatice da je nastalo veliko beznadje iz decjeg sna i hodanje ka svetlosti koja iz reci i igre razgovora junaka zraci. Na kraju, kada se citanje zavrsi, ostace samo zvuk u mislima i ceznja da se tanani svetovi decje duse priblizavaju savrsenstvu.

Stana SMILJKOVIC


DETINJSTVO 1/99

design by: INternetClub