br. 1
IZ NOVIH RUKOPISA

Stana SMILJKOVIC
BAJKA DESANKE MAKSIMOVIC - VELIKA POZORNICA ZIVOTA


Bogatstvo pesnicke reci Desanke Maksimovic, njena neznost i zivotni optimizam umnogome se ogledaju u bajkama koje su se tokom decenija nizale i svrastavale u bogatu riznicu. Dozivljaji detinjstva i deteta, ushicenja svezivotnim i sveprisutnim u kosmosu i mikrosvetu veoma su snazno inspirisali pesnikinju. Zivot svakog zivog stvorenja, patnje, personificirane boli i radovanja zivotinja, ptica, biljaka - i jos mnogo knjizevnih sitnica koje i sam zivot cine punim, zauzimaju vazno mesto u poeziji bajke.

Duh detinjstva provedenog u nenarusenoj prirodi Brankovine nikada nece isceznuti i najbolje ce se odraziti u pesmama i bajkama koje simbolizuju zacetak zdravog zivota kao i pocetak jednog novog i obnovljenog saznanja prirode. Od izanrednih opisa reke i sumskih bistrih izvora, kladenaca, vrela, virova, rose kojom se umivaju ptice i trave, dakle, od vode koja je zivotovorni sok, od opisa planina, suma i cveca, bilja u njoj - Desanka Maksimovic celu sebe daruje bajci. Sva njena znanja i cula najednom ozive, usplamte, a ti plamenovi radjaju tvorevine duha kojima se slavi zivot i lepote u njemu. Tim lepotama ona uspeva da otkrije tajne srca i duse prirode. Razgrcuci mracne hodnike pronalazi gorske grgoljave potoke, osluskuje sumove koje stvara nemirna priroda patuljaka koji se ogledjuje i umiva u bistroj i hladnoj vodi sumskih izvora. Cuje govore i razgovore cveca, drveca i ptica. Slusa kako zivot nice u hiljade i hiljade primeraka. Zivotni sjaj koji izbija iz bajki omogucava da se zacne zeleno srce prirode koje budi maleno srce deteta. Otvaraju se kapije sa kojih ce se pojaviti lepota istinskog zivljenja. Ona se manifestuje u bezbroju scena koje zadrzavaju paznju radoznalaca i ljubitelja zvukova prirode koji proizilaze iz melodije bajke. Oko nas je prisutno sve dok citamo bajke-darovnice deci: ptice koje se umivaju pre no sto ce otpevati pesmu lepote novom danu, dogovaraju se, cucore, zvrgolje, grade gnezda, odgajaju mladunce pevajuci im uspavanku. Prirodu upotpunjuju i obogacuju svojim letom, pokretima i bojama sitne bubice kao i gmizavci i druge zivotinje koje se medjusobno razumeju, ciji govor, iako je nemusti, i sam mladi citalac razume. Nad svim tim dogadjanjima u bajci caruje harmonija i cudesnost jer sve funkcionise kroz poeziju koja ima magicnu moc. Magicnosti doprinose mnogi govori detinjstva kojima se razbuktava masta puna "vatrenih pcela" kako bi otkrila sve lepote zacaranih svetova, njihove jezike i neiskazane radosti. Neizrecivu lepotu tajne detinjstva.

Najlepse slike oblikovane cudesnim jezickim sredstvima naziru se iz bajki kojima pesnikinja otkriva svoju bezgranicnu ljubav prema coveku i prirodi. Dramatika sudbina junaka, nemiri simbolizovani u stremljenju visinama i daljinama, susreti sa fantasticnim i mitskim bicima iz folklora i mitologije - sve su to suptilni kontakti knjizevnice iskazani specificnom jezickom melodijom. Tako u njenoj bajci zive i govore patuljci o kojima prica baka, bauljaju crne prilike koje plase decu, skrivaju se bauci kako bi narusili bezazlene decje snove; prolaze ratoborni carevi sa vojskama, ispovedaju se biljke i igracke, govore jagode... Preplice se forma bajke i legende, a nad svim tim elementima gospodari vrhovna lepota duha pesnikinje.

Desanka Maksimovic pise od srca i daruje bogatstvo svojih misli buducima negujuci smisao zivljenja i postojanja, zalazeci u tancine zivota, izvlaceci uvek nove i sveze sokove koje ce i sam njen zivot ispunjavati i snaziti. Dugim lirskim monolozima osmisljavala je zivot i postojanje i njima ga ovaplocivala u bezbroj oblika i slika. Taj pesnicki tok koji nije imao predaha ni zastoja usmeravao je coveka ka umetnosti zivota. Gradeci bajku, izgradjivala je svoju cudesnost u njoj i omogucila da iz nje poteku mnoga cuda. A da bi cudo bilo cudo, mora se u njega verovati. Mladi citalac ce se ushititi citajuci bajke pronalazeci u njima kamene i zagonetne pecine u kojima se krunise car patuljaka krunom od kamenog cveta. Patuljci beru casice kacunaka i drugog cveca kako bi se napili i opili sumskom hladnom vodom. Prekrasnim i originalnim metaforama i personifikacijama razgrcu se sume i drugacki hodnici, otvaraju se zmajevi dvori, nazire se zmaj koji devojku pod pazuhom nosi. Tu je i zmija mladozenja koji skida zmijsku kosuljicu kako bi se pretvorio u prekrasnog momka. Nad svim ovim cudima i dogadjanjima sedi usud, skida zvezde sa neba i baca ih u vodu. Voda nosi zvezde, mesec ih prati i plete svoje rumenkaste mreze kako bi ulovio sve ono sto se sa visine moze videti i cuti. A kada se stvori prividni mir i sve zaspi, jave se neke gorske cesme koje pocinju svoje nocne pesme namenjene vili koja povija i ljulja dete, namenjene zivom svetu koji samo nocu pronalazi smisao zivljenja. Kada se sve svetlosti ugase tu je svitac koji poput nocnog svetionika pronalazi izgubljene puteve mravima, sturcima i crnom labudu. U samu ranu zoru veseli pticji orkestri probude sumu, biljke, vetrove, vodu, grlicu ili starog patuljka koji zeli da kaze tajnu o dugovecnosti. Pozdrave mesec i zvezde - nocne cuvare - posalju pozdrave kratkovekoj leptirici ili kraljici zime i odu sa pticjom melodijom.

U ovom stvaranju Desanka Maksimovic je imala poseban pristup ovome zanru. Pisuci Predgovor Bajci o kratkovecnoj ona otkriva tajne svog stvaralackog rada.

Nemusti jezik kojim govore zivotinje i biljke oduvek je bio zagonetan. Taj svet zivi svojim zivotom koji se manifestuje pokretima, pogledom, bol i radost izrazava samo kliktajem, zavijanjem, odlazi sa zemlje kao sto odlazi suza, rosa ili oblak. Iskustva poneta sa prirodnih, zivotnih izvora sluzila su u kasnijim pesnickim kreacijama Desanki Maksimovic. Onaj duh koji se kod nje zaceo za mladjih dana zivota, zvuk koji se urezao u detinjstvu, kroz zivot je dobijao novija znacenja i filozofsko-humanisticku dimenziju. Zato je najveci broj bajki vezan za najsitnije stvorove koji zive svojim zivotom, za prirodu ciji je deo sam covek, ptice koje su simboli kosmickih nepomucenih visina, mitoloska i fantasticna bica koja imaju specijalni bajkovito-pesnicki status u bajci.

Iako samostalne tvorevine, bajke Desanke Maksimovic po nekim svojim elementima podsecaju na narodne. Tome doprinosi pripovedacki ton, sugestivnost u pricanju kao i dinamika kojom se citalac uvodi u radnju. Jedna od takvih bajki je i Bajka o labudu kojom vrlo brzo pesnicka misao odvodi citaoca u svet koji je nesvakidasnji, u predele koji mame i opcinjavaju svojom lepotom. Bajka o Snezani, kraljici zime na originalan nacin priblizava deci njen mio lik. Toplina srca koja izbija iz simbolicne kraljice zime predstavlja brigu zato sto je labud, kralj lepotana medju pticama crn, tuzan i usamljen sto se uocava iz njegovog pogleda i nacina letenja. Dramaticna sudbina, nemir simbolizovan u nemiru ptice velika je drama koju samo covek moze da shvati i saopsti. Sve je, zaista, kao u pravoj bajci: i zimski ambijent, i mesto gde se radnja desava, stan kraljice zime, razgovor sa srebrnim zvezdama koje ce pomoci crnom labudu da odagna tugu. Boja je simbol najdubljeg prezivljavanja kao i najboljeg saznanja da se mrak duse tesko leci i da je put do svetlosti dug i krivudav. "Skriven u noci, ispovedao se tiho kraljici zimi: - Sve je oko mene belo - i drvece, i zabe, i zveri, i ti, mila kraljice; samo sam ja od noci crnji. Zato me mori tuga."

Sirina duse crnog labuda ne dozvoljava zivot bez smisla i radosti. Duboka tuga bice odagnata tek onda kada srebrne zvezde posalju jato pahuljica koje ce obojiti crnog labuda. Granice sveta su se razmakle nestalo je tuge, a bela boja koja je zavladala prostorima i prostranstvima simbolizuje beskraj, slobodu, nevinost kojom se odlikuje duh coveka sa bajkom u sebi.

Nema bajke - istice Desanka Maksimovic - bez patuljaka i prisustva drugih mitoloskih i fantsticnih bica. Pesnikinja jednom od tih izmisljenih bica pripisuje osobinu da moze sacuvati i preneti tajne ptica, gmizavaca, izvora i biljaka - stanovnika morskih beskraja. Bajkoviti okvir omogucava filozofiranje o zivotu i ceznji da se zivot ne pomuti vec produzi psihicki i fizicki. Tome ce doprineti iskustvo talozeno milenijumima koje se ne sme izgubiti iz vida i zaboraviti. Ako je istinsko, mora se prenositi generacijama koje dolaze jer je to teznja da se duhovni kontinuitet zivota produzi kako bi se od niza beocuga napravio zivotni lanac.

Pripovedacka tehnika kojom Desanka Maksimovic vodi citaoca u svetove suma i biljaka, zivotinja, do cudnovatih i cudotvornih izvora o kojima su folkloristi razlicitih naroda sveta mastali, taj put pripovedanja osvetljava mnoge tragove drevne kulture, otkriva verovanja i nade - izvore koji su u najtezim trenucima svojom zivotnoscu vracali posustalu veru u bitisanje. Suma zivi svojim zivotom i redom. Reke i izvori zubore, ali to nisu obicna oticanja vode, to je melodija koja dopire do dna duse junaka - coveka koji je razumom i tumaci. To je zvono koje opominje: "U pesmi izvora patuljak cu neke neobicne zvuke koji se javljaju samo jednom u sto godina, u casu kada izvor postaje zivotvoran, kada njegova voda moze da podmaldi za citav ljudski vek onoga ko je se napije."

Razmisljanje o sudbini kao ljudskoj pratilji, kao i o vecnosti o kojoj se masta, zaista je cudesno docarano u bajci. Ali, cudesnije je verovanje coveka: o zlatnom cvetu paprati koji se rascvetava jednom u sto godina i to u Ivanjskoj noci. Verovanje da ce takav uzabrani cvet podmalditi coveka, ukoliko ima srece da ga otkrije i pronadje, pa poveruje u cudotvornost, psiholoski je momenat koji obuzima ne samo Desanku Maksimovic, vec i coveka uopste. Moci tajanstvenih sila koje vladaju covekom i prirodom bajkovitim nitima povezuju misao pesnikinje sa mukom patuljka koji je tu da iskaze tajnu pred smrt. Tajna u vidu blagoslova koju patuljak kazuje cobanici predstvalja duhovno uskrsnuce patuljka i njegov vrhovni humanisticki cin. On cobanici kazuje tajnu iz vise razloga: ona je zajedno sa ostalim cobanima gospodarica sume i zivota u njoj. Gospodarica prirode koja u zivotu copveka ima znacajnu ulogu. Tako je pesnikinja nacinila izvrstan spoj: govor prirode i moc misli coveka kao posmatraca dogadjaja u prirodi. Desanka Maksimovic pise bajke o pticama koje smatra pesnicima suma, simbolima visina i daljina, vesnicima najlepseg godiseg doba - proleca. Nije slucajno sto je pesnikinja o grlici kao ptici koja simbolizuje vernost stvorila bajku prozetu poezijom, muzikom tuge zbog smrti dragog prijatelja. Bajka Grlicina tuzbalica cita se sa posebnom paznjom jer otkriva veliku alegoriju zivota. Postajemo svesni da najdublja osecaja radjaju najveca ostvarenja duha. Sa dosta maste, detalja, slika kojima ozivljava rascvetane livade, Desanka Maksimovic osluskuje razgovore ptica. Dijalozi su neponovljivi utoliko sto sadrze one najiskrenije klice prijateljstva i ljubavi, a monolog grlice u vidu tuzbalice podseca na najlepse stranice svetske knjizevnosti: na Antigoninu tuzbalicu kojom oplakuje svoj mladi zivot prerano ugasen, ili tuznu staru pesmu kralja Nala koji oplakuje smrt prijatelja. Glas se cuje do neba, a vrhunska melodija ocarava cak i okrutne, kao sto je i slucaj sa vukom u Andricevoj prici Aska i vuk. Osecanja koja teku direktno iz srca lice na snazne vrutoke:

"Opet je svanuo dan, vetar sumi, potok zubori,
a nema senicinog cvrkuta.
Opet je svanuo dan, a medju sumskim mnogim glasovima
nema njenog glasa.
Druguju zune sa zebama, kopci sa jastrebovima,
samo ja nemam vise svog prijatelja."


Najtuznija pesma koja moze dirnuti, koja prijatelja moze nagnati da izatka najfiniji traktat o prijateljstvu, to je pesma grlice koja se prenosi s generacije na generaciju. Ona postaje najcistiji simbol vernosti.

Neznost, pesma i zivotni sjaj zacinju zeleno srce prirode i bude maleno srce deteta. Otvaraju se jos jednom kapije sa kojih ce se pojaviti lepota istinskog zivljenja. Tu lepotu osecaju biljke, osporavaju neke zivotinje, onemogucavaju razlicite sile. Poeticna bajka o divljoj krusci na izvrstan nacin slika radjanje pakosti i zlobe koje mogu da naruse sva radovanja i sve lepote koje proizadju iz duha. Saznanje da se vrlinama moze prevazici svakojako zlo drzi pacenike, omogucava im da se bore i protiv pakosnih nastojanja onih koji su nizi. Sitno rastinje u ovoj bajci simbolizuje zivot koji je pun gorcine, a borba kruske da iz svoga nabujalog soka stvori cvetove i plodove, divovska je, simbolicna borba da se trudovi nagrade plodom. Sve lepote koje ona oseca, radovanja i veselja - radovanja su srca i duse. Desanka Maksimovic personificira krusku, uduhnjuje joj psihofizicke osobine - samu dobrotu kojom nije uspela da se izbori za svoj status.

Bajka koju neguje Desanka Maksimovic predstavlja filozofsko-humanisticki traktat o smislu zivota i postojanja, trajanja. Ona antropomorfozira ne samo biljni i zivotinjski svet kopna, vec ozivljava i morsko dno razbuktavajuci na taj nacin decju mastu pricom o cudotvornoj ulozi labuda koji ispunjava decakove zelje donoseci mu dragocenosti sa morskog dna. Pesnikinja razume govor korala, opisuje cudesne koralne gradove i grebene i zivot sitnih morskih zivotinjica sve sa ciljem da razmakne granice jave i dopusti deci jedno novo saznanje i vidjenje. Jedna od bajki sa tom tematikom je Prsten na morskom dnu.

Pocetak ove bajke sasvim je realisticki: devojcica se igrala na obali i u momentu kada je zelela da zahvati vode, obalski talas joj skida prsten sa ruke, dragoceni poklon majke koja vise nije u zivotu. Devojcica je plakala i molila talas da joj ga vrati. U verovanju da ce se talas sazaliti, devojcica je smislila citavu pricu o tome ko joj sve moze pomoci znajuci da samo morske dubine kriju velike zagonetke. Desanka Maksimovic na impresivan nacin i sa puno maste ozivljava morsko dno, pripisuje mu osobine zivih bica i tom prilikom potencira svu uzajamnost koja u svetu biljaka i zivotinja postoji kao i saznanje da decji svet i patnju devojcice oplemenjuje i uzbudjuje, naizgled, mirno i bezivotno morsko dno.

Ulogu porednika i pomocnika u ovoj bajci predstavlja morski jez koji alarmira sav podvodni svet. U momentu kada je devojcita bila ophrvana tugom zbog gubitka dragog predmeta, morski jez joj donosi prsten neprimetno. Tako je devojcica zivela u saznanju da je talas uslisio njene molbe i ne sluteci kakve su se sve veze u zivotinjskom svetu morskoga dna morale uspostaviti. Bajka se zavrsava srecno upravo zbog te dobrote srca i zelje da se uspomena na drago bice zauvek sacuva.

Desanka Maksiomovic uz pomoc bajki otkriva bezbroj zivotnih tajni, tajnama budi nemire koji opcinjavaju duse zivih bica. Tako je bajka okvir kojim se sagledava daleki, saroliki svet sa bicem u njemu. Dok se citaju, saznaje se da su ti izmastani prostori i dogadjaji lepsi od svake stvarnosti, radosniji od svakodnevnih sitnih zivotnih radosti.

Zelje u bajkama ove zbirke su specificne: deca traze da im baka donese gomilu igracaka o kojima su nocima i danima sanjala, da na tavanu u polumraku pronalaze stare stvari i pozutele listove knjiga, da osluskuju zagonetne otkucaje otvorenih satova i posmatraju zivot bezbrojnih tockica, da sretnu careve igracaka i posete njihovu domovinu. Zelje su nepresusne i uvek nove. Izazvane su pricom o svetu koji uvek nesto krije, ali i pomaze da se, makar u snu osete sve njegove carolije, sve svetlosti koje od njih stizu. Te svetlosti su putokazi kojima se razbuktava masta dece i vodi ih do tajni o zivotnom trajanju koju samo patuljak bele brade zna i kazuje devojcici-cobanici. A tajna je jedinstvena u svojoj mudrosti vracanja mladosti.

Zivot prikazan u bajkama u vidu bezbrojnih rukavaca otice i ostavlja nagomilane mudrosti. Te mudrosti i radosti Desanka Maksimovic iskazuje poeticnim zapisima, melodijama pticjeg cvrkuta, zuborenjem sumskih potoka, glasovima i pokretima bubica i leptirica, sumorenjem prirode. Svezivotna energija koju samo pesnikinja oseca, iskoriscena je da saopsti misli coveka i sveta, najcesce razmisljanja, radosti i tuge dece - glavnih junaka bajki. Tako devojcica moli talas da joj povrati izgubljeno blago, cobance poziva labuda koji je posrednik izmedju sveta realnosti i vodenog sveta, vetrovi prizivaju vesnike proleca, bubamara decu koja veselo trce po livadama i bastama zeleci da dohvate i uhvate sve lepote koje se naziru. Svetloliki mesec vodi ljude nebeskim stepenicama i pokazuje sve tajne obecavajuci da ce od najrazlicitijih sara izatkati slike i senke koje ce uzbudjivati decju mastu.

Zavicaji decjih snova ispunjeni su razlicitim pojavama i dogadjajima, a madjionicari su tu da od stvarnosti nacine fantaziju, od svakodnevnih prica - simbolicnu. Zlatni leptir iz neke daleke zemlje prica o svojim susretima i avanturama, mali bauk o svojim nezgodama, a baka o vilama koje svoje neposlusne podanike pretvaraju u kamen, cvet ili zveri. Cak i u tom misticnom i cudesnom svetu postoje sukobi i nesuglasice. Kao i u obicnom zivotu, dobro mora da pobedi, a tragovi koji ostaju opominju da je zivot izatkan od carolija, ali i zagonetki kojima treba mudro pristupiti.

Raznolik je i cudesan svet koji Desanka Maksimovic stvara u svojim lirskim bajkama. On negde postoji, zivi, dise. Cini nam se da smo ga nekad davno i sami osetili, doziveli, pa ga citanjem ozivljavamo i saznajemo kolika je moc reci pesnikinje i kakvu ulogu ima masta kad dobije svoje zamahe i uzlete. Po svemu sto je Desanka Maksimovic ostavila deci u zbirkama bajki, moze se reci da je nacinila krupne korake u osavremenjavanju ovog zanra. Pisci koji su stvarali pre nje sigurno su joj predstavljali uzor, mislimo na evropsku autorsku bajku, pre svega na stvaralastvo pisca Andersena, ali i ona je svojim bajkama predstavljala izazov piscima mladje generacije koji su se deci obracali zanrom savremene bajke stvorivsi specificnu formu poeme-bajke.

Slikajuci raznolike pojave, dogadjaje i svetove, Desanka Maksimovic nastoji da svojim slikama jezika i slojevima njenog znacenja sagradi originalnu i neponovljivu sliku. Stvorivsi takvu sliku, ona se ne vraca, ne popravlja je, vec ide dalje, gradi nove, bogati ih svojim pesnickim duhom i zivom recju. NJena ziva rec nadahnuta narodnom pricom i bajkom plamti i salje raznolika znacenja. I onda kada bajkom krene u cudesne predele i sa njima u dijalog sa cudesnim junacima, Desanka Maksimovic, merom zrelog knjizevnika, docarava junake i njegove susrete. Iako u bajkama ima cudesnih bica (vila, patuljaka, metamorfoziranih zivotinja, cudesnih pojava), ipak ona sve te elemente bajke preplice lirikom i ogrce cudesnoscu. Zelja joj je da za trenutak da oduska masti koja je spremna da stvara, putuje, druguje, razgovara i sa bicima koja su deo naseg duhovnog zivota i element bajke - simbolicne tvorevine duha. Trazi oslonac na mudrosti predaka kopajuci po njihovom jeziku zivotvorne sokove iz kojih ce se ovaplotiti zivot biljaka, zivotinja, stvari, pojava. Karakteristicno je istaci da Desanka Maksimovic svojim pojavama, zivim i nezivim stvorovima, kao i dogadjajima udahnjuje najpre zivot pa jezik. Kroz reci bajke govore ljudi, rtaduju se i pate; pored svih neminovno je prisutna pesnikinja koja drzi konce jezika i svedok je cudesa i carolija koje se jezikom artikulisu. Tako u pricanju pesnikinje nema zastoja: sve tece, preobrazava se, menja. Menja se i sam priroda, ali ono iskonsko, vredno, natalozeno stolecima ostaje. Ostaju pesme ptica, boje proleca i jeseni, misli, nemirne misli prepune strepnji i nada u drugaciji, neki novi zivot.

DETINJSTVO 1/99

design by: INternetClub