br. 1-2/2001


STVARAOCI I POJAVE


Jelena MATIĆ:
TRI AMERIČKA ROMANSIJERA ZA DECU


Harper Collins Children’s Books je američka izdavačka kuća koja objavljuje knjige za decu koje svojim interesantnim zapletom i lepim ilustracijama odražavaju veštinu autora da jednostavnu priču učine poučnom i smislenom. Autori koji se posebno ističu u ovoj ediciji su Lemoni Sniket (Lemony Snicket), Dejvid Almond (David Almond) i Brajan Žak (Brian Jacques).

Lemoni Sniket je napisao seriju knjiga pod naslovom Serija zlosrećnih događaja (A Series of Unfortunate Events). Ova serija ima sedam nastavaka objavljivanih od avgusta 1999. do aprila 2001. godine. Glavni junaci su troje dece iz porodice Bodler: Violet, Klaus i Sani (Violet, Klaus, Sunny Baudelaire), koji izgubivši roditelje postaju igračka nemilosrdne sudbine koja ih vodi od jednih do drugih staratelja, ali oni nigde ne mogu da nađu mira i ljubavi. O tome koliko su njihova zlosrećna lutanja raznolika govore i naslovi nastavaka:
1. Loš početak (The Bad Beginning), knjiga prva, avgust 1999.
2. Soba sa reptilima (The Reptile Room), knjiga druga, avgust 1999.
3. [iroki prozor (The Wide Window), knjiga treća, mart 2000.
4. Nesrećni mlin (The Miserable Mill), knjiga četvrta, april 2000.
5. Stroga akademija (The Austere Academy), knjiga peta, jul 2000.
6. Lift Erzat (The Ersatz Elevator), knjiga šesta, septembar 2000.
7. Opako selo (The Vile Village), knjiga sedma, april 2001.

U svim ovim knjigama Violet, Klaus i Sani pokušavaju da se spasu od pohlepnog rođaka Grofa Olafa koji iz nastavka u nastavak predstavlja sve veću opasnost po decu i bogatstvo koje su nasledila od roditelja, pošto je veoma vešt u prerušavanju i nalaženju saveznika. Pri svemu tome gospodin Po, porodični prijatelj Bodlerovih, nije deci niotkakve pomoći pošto je zaokupljen radom. Zlo sa kojim se deca suočavaju postaje sve veće i veće kako priča odmiče, tako da je napetost radnje jedna od značajnijih odlika stvaralaštva Lemonija Sniketa. I sam autor na početku svakog od nastavaka ističe da njegove knjige nisu za one čitaoce koji očekuju jednostavnu i vedru priču, napominjući da želi da opisuje tragične i neprijatne događaje koji vode ka sve gorim i gorim iskustvima. Na primer, u drugom nastavku deca doživljavaju saobraćajnu nesreću, a prete im i zmija otrovnica, dugačak nož; u trećem zla sudbina im na put donosi uragan, gladne pijavice, hladnu supu od krastavaca koju rado pravi tetka Džozefina čija se kuća nalazi na samoj litici zastrašujućeg jezera; u četvrtom delu opasnost predstavljaju ogromna mašina za gnječenje i čovek sa oblakom dima umesto glave; u petoj knjizi im prete rakovi, oštre kazne, mokra gljiva, teški ispiti i metrički sistem; u šestoj čudan lift, a u sedmoj prete vrane selice, razjarena rulja, novinski naslovi, hapšenje nevinih ljudi i neki veoma čudni šeširi. Kao što se može videti iz navedenog spiska opasnosti s kojim se suočavaju mali Bodlerovi, priča koju nudi Lemoni Sniket nosi puno uzbuđenja, a sam narativni pristup ovoj neverovatnoj priči transformiše jednodimenzionalne i melodramske likove u deci veoma zanimljive likove. Uz sve to priča je zabavna, čemu posebno doprinosi autorov stil pisanja. Naime, kroz celu knjigu su protkani komentari i napomene upućene čitaocu, tako da je utisak neposredne komunikacije autor–čitalac taj koji doprinosi prihvatanju knjige kao veoma poučne, a ne mračne, jer odvažnost dece uvek pobedi svako zlo pred sobom.

Žanrovski posmatrano, knjige Lemonija Sniketa imaju sve elemente melodramske priče – slobodnu naraciju, crni humor, preterane emocije i dijaloge, stereotipne humorističke likove i osnovni sukob između dobra i zla. Herojski napori dece čine vrtoglav zaplet smislenim, a deca i odrasli koji nisu prestali da budu deca mogu da uživaju u dobroćudnim igrama reči i modernoj bajkovitoj priči koji su na nivou Edvarda Lira (Ednjard Lear) i Luisa Kerola (Lewis Carroll).

Dejvid Almond je autor romana za decu koji nosi naslov Nebeske Oči (Heaven Eyes). Ovaj roman je namenjen deci uzrasta od devet do dvanaest godina, a objavljen je u aprilu 2001. godine. Dejvid Almond je prethodnih godina dobio značajna priznanja za svoje stvaralaštvo za decu: njegova prva dva nagrađivana romana za decu su Skelig (Skellig, nagrada 2000. Michael L. Printz Honor Award) i Kitova neobuzdanost (Kits Wildeiness, nagrada 2001 Michael L. Printz Honor Award). Treći roman za decu Nebeske Oči potvrđuje kvalitet prethodna dva. U njemu je pripovedač jedna devojčica, siroče po imenu Erin Lo (Erin Law). Ona beži iz sirotišta sa svojim drugovima Dženuari Kar (January Cair) i Maus Galejn (Mause Gullane) i ploveći niz mesečinom obasjanu reku Osbejn deca dolaze na blatnjavu obalu koja, u stvari nije daleko od sirotišta, ali koja ipak predstavlja jedan apsolutno drugačiji svet. Oni ovde sreću devojčicu Nebeske Oči, koja ima među prstima, i na rukama i na nogama, opne za plivanje i koja govori pidžin engleski jezik. O njoj se stara čovek koga ona zove Deka (Grampa). njih dvoje žive u staroj napuštenoj štampariji, hrane se slatkišima iz starog skladišta i kopaju po blatu u potrazi za blagom. Kada Deka umre, posetioci otkrivaju pravi identitet devojčice i vraćaju se u sirotište zajedno sa njom.

Međutim, ovaj roman je mnogo dublji nego što ovaj kratki rezime nagoveštava. Devojčica Nebeske Oči nije obična devojčica, na šta ukazuje i njeno ime. Ona može da vidi da iza tame, bola i problema leži radovanje koje ništa ne može da uništi. Stvarnost se meša sa maštom, a magija je svuda oko dece. Nebeske Oči sa svojim opnama za plivanje i arhaičnim govorom više liči na neko praiskonsko, eterično biće, a zagonetno i neodređeno mesto radnje i liričnost metaforične proze ovaj roman čine intrigantnim i originalnim. Činjenice, mašta, snovi i sećanja se mešaju da bi stvorili vizije večitih istina – krhkosti života, lekovitog dejstva ljubavi, značaja doma, gubitka, smrti, sećanja i prijateljstva. Primenjujući svoje, danas tako retko, razumevanje ljudske krhkosti, impulsa, želja i strahova, Dejvid Almond odvažno istražuje maglom obavijenu graničnu oblast između stvarnosti i mašte, a time i stvara svoju sopstvenu legendu koja vodi preživljavanju onog najboljeg i najplemenitijeg u čoveku. Dejvid Almond stvara priču koja je puna teško uhvatljivih niti, misterija i natprirodnih elemenata. On je pisac koji se ne boji da se u dečijoj književnosti dotiče velikih tema – života i smrti, raja i pakla, stvaranja i razaranja.

U ovom romanu se mogu naći mnogi neobični elementi, kao što su, na primer, nepokretan dečak sa sposobnošću proricanja, glinene figure koje se mogu ili ne mogu pokretati same od sebe, fetalni sonogram i očuvan leš iskopan iz blata. Sve ovo doprinosi nadrealističnosti romana i verovatno se bolje oseti prilikom čitanja nego što analiza može to da dočara. Svet Nebeskih Očiju i Deke je tako intrigantan da se likovi siročadi (posebno dva dečaka) čine bledim kada se uporede sa njima. Scene se približavaju i udaljavaju od fokusa, ali priča ipak ne gubi od svog hipnotičkog dejstva na čitaoca. „Najčudnovatije stvari mogu da nas očekuju sa svakim danom koji se rodi, sa svakom stranicom koju okrenete” – zaključuje na kraju romana Nebeske Oči devojčica pripovedač Erin Lo, a to je upravo osećanje koje prožima svaku stranicu ovog upečatljivog romana. Mada je priča na pojedinim mestima sumorna i hladna, a očaj, koji deca osećaju u svom usamljenom svetu, skoro stvaran, ipak se ne može reći da Dejvid Almond nudi pesimističko viđenje života. Postoji svetlost usred tame i, upravo kao što se razvija prijateljstvo između ovo četvoro dece, tako se razvijaju i toplina i razumevanje koji ostavljaju čitaoca sa uverenjem da se iza svake senke krije nada.

Brajan Žak je pisac dečijeg romana pod naslovom Brodolomnici Letećeg Holanđanina (Castanjays of the Flying Dutchman). Ovaj roman je objavljen u martu 2001. godine, a namenjen je deci od devet do dvanaest godina. Fabula ovog romana se jednim delom oslanja na legendu o brodu Leteći Holanđanin iz XVII veka koji biva proklet da zauvek luta morima sa svojom jezovitom i sablasnom posadom. Naime, Brajan Žak uvodi u ovu legendu lik nemog dečaka Neba (Neb) koji tek na ovom brodu otkriva šta je težak i mukotrpan život i to zahvaljujući osornoj posadi i ludom kapetanu. Kapetan kreće na zlosrećnu plovidbu 1620. godine. Želeći da plovi oko Rta Horn po užasnoj oluji on tera posadu da ispunjava njegova naređenja i pri tome užasno proklinje Boga. Zatim se pojavljuje anđeo sa mačem i osuđuje brod i ljude na njemu na večno sablasno putovanje. Međutim, Neb i njegov pas dobijaju dar večnog života, sposobnost da čitaju misli jedan drugom i dužnost da lutaju svetom i pomažu ljudima u nevolji. Jedino su oni dovoljno čistog srca da izbegnu kletvu i da budu poslati da šire „mir i radost” po svetu. Posle kratkog proputovanja kroz Ognjenu zemlju, radnja se prebacuje u budućnost, u Englesku 1896. godine, gde dečak i njegov mudri pas, koji se sada zovu Ben i Ned, pomažu da selo Čepelvejl ne bude uništeno industrijalizacijom. Ovaj deo romana može da se čita kao staromodna dečija misterija. Nerazumljivi tragovi, zakopano blago, seoske siledžije, rastrešeni bibliotekar i dobra starica doprinose stvaranju prijatno klaustrofobične atmosfere koja će navesti čitaoce da se zapitaju kakve veze ima Leteći Holanđanin sa radnjom – sem što je uzrok Benovih noćnih mora. Roman Brodolomnici Letećeg Holanđanina je fantastična, gotovo staromodna priča obogaćena piščevom deskriptivnom lirskom prozom i živopisnom maštom. U ovom romanu on uspeva da mudro iskombinuje obične elemente sa misterioznim i neobičnim elementima, što vuče čitaoca do same suštine priče. Dok se u svojim prethodnim romanima bavio šumskim životinjama, Brajan Žak se ovde okreće svetu ljudi i u tom svetu vidi i zlo i dobro, pri čemu zlo biva kažnjeno, a dobro višestruko nagrađeno. Upravo zato čista srca jednog dečaka i njegovog psa dobijaju zadatak da pročiste svet oko sebe koliko je to moguće.

Očigledno je da bi se iz svega gore izloženog moglo zaključiti da ono što povezuje ove dečije romane jeste originalnost naracije, bogatstvo slika i motiva i živopisna maštovitost autora koji time privlače pažnju najmlađih čitalaca, ali bi i odrasli, koji su sačuvali delić dečije duše u sebi, mogli da čitaju ove knjige i da se oplemene, jer njihove poruke važe za sva vremena i sve uzraste.


DETINJSTVO 1-2/2001

design by: INternetClub