br. 1-2/2000
|
Marina S. Grujić: STIMULATIVNA FANTASTIKA USMENE BAJKE Deca nam uvek traže nove i nove priče koje će ih u drami koju za njih predstavlja realnost ohrabriti protiv sila tame i straha. Ali, da bi priča podstakla maštu i donela ohrabrenje i da bi, sa psihološkog stanovišta, imala stimulativan, a ne šokantan karakter, neophodno je uspostaviti zdravu ravnotežu između opisanih opasnosti i pruženih mogućnosti da se ona savlada. Popularnost usmene bajke među decom počiva upravo na tajni ove srazmere, ali i na demonstraciji jednog neobičnog iskustva. Sa jedne strane, to iskustvo se razlikuje od svega što bi dete moglo da doživi, a sa druge strane, ono proklamuje upravo ono načelo neophodno za opstanak u realnom okruženju – ne odstupati pred preprekama ma kako se činile teške. Zagonetka večite aktuelnosti bajke kao pripovednog žanra tiče se takođe i omamljujućeg dejstva u suštini jednog te istog sadržaja i identifikacije dece sa svemoćnim magom kao njenim glavnim junakom. Mehanizam ove bajkovne, stimulativne fantastike pokušaćemo da razotkrijemo u redovima koji slede. Studiozan uvid u korpus srpskih, čeških i ruskih bajki, stečen na osnovu reprezentativnih zbirki usmene proze daje nam za pravo da razrešenje pomenute zagonetke potražimo u najvažnijem strukturalnom elementu bajke, a to su epizode u kojima se nižu opisi teških, nemogućih zadataka i njihovog rešavanja. Usmeni pripovedač nasuprot svetu demona uspostavlja svet pozitivne, "čarobnjačke" fantastike na kojoj, potom, gradi tipologiju glavnog junaka. Magijske moći se demonstriraju na herojski način prilikom savladavanja prepreka. Predvidljive brojem i vrstom ove prepreke su uvek iste, a opet drugačije. Ako uzmemo u obzir prirodu veštine kojom junak treba da se posluži u borbi sa teškim zadacima (magična, fizička, mentalna), prepreke možemo uslovno podeliti na tri osnovne kategorije – na volšebne, viteške i mentalne. Podela je uslovna jer se u bajkama one često prepliću i teško ih je razdvojiti na način na koji to činimo ovde u cilju analize. Budući da nas tema vezuje za elemente fantastike u usmenoj književnosti za decu, zadržaćemo se samo na prvoj, ali najbrojnijoj kategoriji – volšebnim ili čudesnim preprekama. Volšebne prepreke junaku postavljaju neprijateljski nastrojeni likovi – demoni u različitim obličjima (baba, deda, vodeni ili vazdušni, šumski demon), budući tast ili buduća nevesta u tajnom savezu sa svojim ljubavnikom (zmaj, đavo). njihovi zahtevi se kreću u dva osnovna pravca – da se donese kakav čudesan predmet, dovede kakvo neobično biće, ili, da se preduzme neka specifična, ništa lakša radnja (u izuzetno kratkom vremenskom roku iskrčiti šumu, poorati njivu i zasejati žito, na primer). Prvu podgrupu volšebnih prepreka tako možemo označiti kao nabavne prepreke, a drugu kao delatne u užem smislu (u širem smislu sve tri osnovne kategorije prepreka jesu delatne – vidi prilog). Nabavne prepreke se odnose na predmete i bića čudesnih atributa. Junak donosi najlepšu maramu, najduži lanac, nebrojeno blago, prsten od Sunca, Meseca i Zvezda, prsten sreće, prsten sa morskog dna, pesak iz aždajinog jezera, razboj koji sam tka, živu vodu... Neobična bića koja junak mora da dovede naredbodavcu su životinjskog ili vilinskog (demonskog) porekla – tri krilata konja različitih boja, sa ili bez belega, nejahana, nepotkovana, još neokoćena, ždrala prvljenca sa krunom na glavi i dragim kamenom u grlu, zlatnu svinju sa zlatnim prascima, zlatnu kvočku sa zlatnim pilićima, rajsku pticu, zlatokosu vilu, devojku. U atribuciji poželjnih predmeta i bića dominiraju pridev "zlatan" i bliža određenja onih prostora koja treba posetiti, uglavnom vezanih za veoma udaljena i htonska područja – mora, jezera, reke. Volšebne delatne prepreke podrazumevaju da junak poseduje neke osobine maga i čarobnjaka. On mora biti sposoban da ubrza setvu, žetvu, rađanje i sakupljanje plodova, da kontroliše vodu i vatru kao prirodne stihije, po potrebi preuzme svojstva mrtvog čoveka (prekomerna ishrana, nevidljivost) ili novog tvorca sveta, sveznalca (graditelja puteva, dvoraca, prevoznih sredstava). Najčešće volšebno-čudesne prepreke su krčenje šume, oranje, sejanje, odvajanje jedne gomile žita od druge, isušivanje močvarnog tla – sve to u vrlo kratkom vremenskom roku, seča drva u opasnoj šumi, spavanje u furuni, skakanje u kazan pun vrele tečnosti, unošenje ogromnih količina hrane i pića u sebe, građenje samopokretnih lađa i kočija, dvoraca, ambara, kaldrma... U domenu volšebnih prepreka, za razliku od viteških i mentalnih, dominiraju elementi fantastike, kako u pogledu moći koje junak posredstvom čudesnih pomoćnika stiče da bi ih savladao, tako i u pogledu atributa sačinjenih, nanovo "rođenih" stvari (lađe bez točkova, kočija bez konja, kaldrma prekrivena čojom i cvećem...). Fantastičnost prepreka pripovedač naglašava nametanjem uskih vremenskih okvira za izvršenje zadataka (tri sata, jedan dan, sedam dana). Kratak vremenski rok i složenost zadatka upućuje na nemogućnost koja se, ipak, posredstvom fantastičnih elemenata (čudesna sredstva, pomoćnici) preobražava u mogućnost izvršenja. Na taj način jedan nivo fantastike (nivo na kome se javljaju pomoćnici i čudesna sredstva) stimuliše ostvarenje drugog, višeg nivoa fantastike (ravan nemogućih zahteva). Prepreke junaci savlađuju uz aktivno ili pasivno učešće neobičnih pomoćnika – životinja koje lete i govore (krilati konj, riba, orao, zmija), ljudi koji poznaju neobične veštine (jesti neograničenu količinu hrane, piti ogromnu količinu pića, kretati se neverovatnom brzinom, izdržavati najveće temperature) i nose tipska imena Izelice, Ispičuture, Brzoteče, Zimca, a ređe uz savete staraca, starica, duhova mrtvih, svetaca ili Boga. Bajka favorizuje junaka maga, čarobnjaka na račun junaka atlete koji savlađuje viteške i junaka dovitljivca koji savlađuje mentalne ili prepreke domišljatosti. Moć identifikacije sa junakom bajke omogućava mladom čitaocu da lično doživi opisane situacije. One su simbolična predstava svih teškoća sa kojima će se u životu sučeliti, a likovi pomoćnika simboli svih onih oblika utehe i podrške u koje će jednom moći da položi nadu. Motiv teških zadataka pripovedač uvodi već u ekspoziciji ili u medijalnoj poziciji narativne strukture, a razvija ih u samostalne epizode u središnjem delu. Često se izvršenje poslednjeg zadatka poklapa sa svadbenim finalom. Ponekad se u finalnoj poziciji postavlja jednokratni uslov skakanja u vreo kazan. Očigledno, prepreke su osnovni vid zapleta u bajkama, a sa stanovišta stila imaju ulogu podvođenja realija pod dominantan, fantastični kod bajkovnog žanra i dinamizacije radnje. Uopšte gledano, fantastika i dinamika su neizostavni deo svakog književnog dela koje prihvata dete kao recipijent. One omogućavaju potpunost i stvarnost iluzije u dečjem prijemu knjige, uživljavanje oslobođeno istoričnosti i kritičnosti, učestvovanje u situacijama u kojima ne postoji stroga podvojenost imaginarnog i realnog sveta. Fantastični elementi usmene pripovetke stimulišu maštu i dovode dete u stanje zanosa, tako svojstveno njegovoj prirodi, stanje koje dozvoljava da u poetskoj predstavi dete-čitalac-slušalac, i samo postane akter, saigrač. Ne možemo se, ipak, oteti utisku da bajka ne priznaje podelu čitalaca na mlade i stare. Ovaj provokativni žanr svakog čoveka, i malog i velikog, tretira jednako, kao junaka koji tek treba da odraste na večno kružećem putu otkrivanja prave istine o misteriji života. 1. Volšebno-nabavne prepreke Junak dobija zadatak čije ispunjenje predstavlja uslov ženidbe. Zadatkom se traži donošenje, dovođenje predmeta ili bića čudesnih atributa – najlepše marame, najdužeg lanca, blaga nebrojanog, prstena sreće, razboja koji sam tka, žive vode, zlatokose vile, devojke zlatnih vlasi, vilovitog konja... Izvor: Kome Bog pomaže, niko mu nauditi ne može, Vuk, I, 11, Čudotvorni nož, Vuk, I, 30, Tri prstena, Vuk, II, 9, Carev sin armičar, Čajkanović, 4, Kabadaluk, Prodanović, 16, Car i tri sina, Đorđević, 16, Tri brata čuvali tatkov grob, Đorđević, 79. Na ispitu su junakove čarobnjačke sposobnosti. Mnoštvo poljoprivrednih poslova mora da obavi u veoma kratkom vremenskom roku – da iskrči šumu, poore i zaseje njivu za jedan dan, razabere jednu gomilu žita od druge, isuši plodno tle; mora da savlada vatru i vodu, unese u sebe velike količine hrane i pića – da prespava u furuni, skoči u kazan pun vrele tečnosti, pojede i popije sve na dvoru, potom, mora da sagradi volšebne lađe, kočije, dvorce ili ambare... Izvor: Carević i divova kći, Čajkanović, 21, Devedeset devet sinova, Čajkanović, 20, Satanailova kći, Čajkanović, 39, Zlatoruni ovan, Vuk, I, 12, Dete i ždrebe, Prodanović, 15. IZVORI I LITERATURA: 1. Karadžić, Vuk St., Srpske narodne pripovijetke, Nolit, Beograd, 1969. 2. Čajkanović, Veselin, Srpske narodne pripovetke, I, Beograd, 1927. 3. Đorđević, Dragutin, Narodne pripovetke i predawa iz leskovačkog kraja, SANU, Beograd, 1989. 4. Prodanović, M. Jaša, Antologija narodnih pripovedaka i ostalih proznih narodnih umotvorina, SKZ, Beograd, 1951. 5. Jovanović, M. Vojislav, Srpske narodne pripovetke, Geca Kon, Beograd, 1926. 6. Bovan, Vladimir, Narodne pripovetke I, Jedinstvo, Priština, 1980. 7. Afanasbev, A. N., Narodnûie ruskie skazki I–III, Nauka, Moskva, 1985. 8. Dvorák, Karel, Pohádky a povesti našeho lidu, Odeon, Praha, 1984. 9. Pedagoška enciklopedija, Grupa izdavača, Novi Sad, 1989. 10. Ognjanović, Dragutin, Dečje doba – studije i ogledi iz književnosti za decu, Prijatelji dece, Beograd, 1997. 11. Pešić, Radmila, Milošević-Đorđević, Nada, Narodna književnost, Trebnik, Beograd, 1997. 12. Ognjanović, Dragutin, Cvetanović, Vladimir, Dečja planeta, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995. g. |
design by: INternetClub
