br. 1-2/2000
|
Marina S. Grujić: ... Patuljasti lutak je i dalje netremice gledao u mene... Crnokosi trol širio je ruke i ponavljao svoju rečenicu, ne prestajući da me prati uznemirenim pogledom... Divna Vuksanović: Život s trolovima, str. 9–11. Fantazmagorija usmene bajke, žanrovskog arhetipa koji je u svoje plodno okrilje oduvek primao defleksivne animatore potrebne i neophodne za realizaciju dva osnovna, izmaštana verizma – "otkloniti zlo" i "živeli su dugo i srećno...", bila je i do današnjih dana ostala najpogodnije tle za nastanak umetničke bajke u okvirima svetske književnosti. Razvoj moderne književnosti (u njenim evropskim i svetskim tokovima) nije bitnije uticao na varijabilnost fabule, sem što je "razlistao" književne žanrove pa je poruka autora počela da se prenosi različitim vidovima – romanom, pričom, poezijom, bajkama u stihu, bajkama u prozi itd., sve pod plaštom fantastike. Studiozno posmatrano, ono što je fabula umetničke bajke nekada dobijala u značajnijoj meri no danas jeste autentični pečat podneblja nastanka, pa i obeležja nacionalne istorijske tradicije i predanja. Tako su, primera radi, bajke Oskara Vajlda prepoznatljive upravo shodno pomenutim obeležjima tradicije i predanja (Srećni princ), rezultirajući funkcionalnom fabulom čiji kraj po pravilu odjekuje u epifanijskoj eksploziji i imaginacionoj nadgradnji priče. Suprotno Vajldu, dečju pažnju i danas pleni nešto što je sublimat geografske komplementarnosti u tesnoj vezi sa podnebljem nastanka bajke, da bi tokom proteklih decenija prešlo auditorijumski razvojni put od pojedinačno obojenog do univerzalnog. To je Saga o Nilsu Holgersonu, delo švedske književnice Selme Otilije Lovize Lagerlef (1858–1940, Vermland, Švedska). Upravo ovo delo je primer za upotrebu defleksivnih animatora neophodnih za realizaciju jednog od dva osnovna, izmaštana verizma – "otkloniti zlo". Lagerlefova je u liku nestašnog, neposlušnog i često zluradog dečaka Nilsa Holgersona u krokiju oslikala negativne osobine njegovih vršnjaka širom sveta, da bi potom sistematično i precizno ustupila značajno mesto karakternoj transformaciji, odnosno evoluciji od zla ka dobru. Defleksivnu animaciju, sublimirajući geografsku komplementarnost i podneblje nastanka bajke omogućuju i pomažu divlje guske čija krila odvode u snoviđenje, dočaravajući stvarne ali i izmišljene događaje... To je ujedno i priča o životinjama, vrsta, moguće i starija od bajke, nerazlučivog prepleta u kojoj uzajamna ljubav čoveka i životinja dominira kao svetište, nevina omeđenost u sveukupnom nukleusu. U njoj, kada čovek (dečak) zastrani i po zlu krene, neiscrpnom ljubavlju i dobrotom životinja (divljih gusaka) biva vraćen na pravi put, izmičući drastičnoj kazni, tek neznatno opomenut i upozoren na to šta valja činiti. Stoga je izlišno pitati se otkuda ta ljubav, a jedino izvesno njeno prihvatanje za "modus vivendi". Ne bi trebalo da čudi što se jedna od značajnijih književnih revolucija u oblasti fantastike odigrala u književnosti za decu. Kako dečji um predstavlja neomeđivo polje za istraživanje svesnog i nesvesnog, fantastika u književnosti za decu u pogodnom momentu (pojavljivanjem autora) doživela je ekspanziono previranje koje je izrodilo potpuno drugačije vidove domaštavanja. Alisa je malene čitaoce povela u zemlju čuda, a u njoj, račvali su se nebrojeni, novi putevi... Potom je Luis Kerol poveo Alisu u svet ogledala, a životinje u funkciji defleksivnih animatora – crno i belo mače, poslužili su mesto ključa za otvaranje čarobnih vrata. "... U sledećem času, Alisa je prošla kroz staklo i s lakoćom uskočila u sobu u Ogledalu... Ala će to biti zabavno kada me budu gledali kroz Ogledalo, a ne budu mogli do mene! ... Eno Bijelog Kralja i Bijele Kraljice, sjede na lopatici za ugalj – a evo i dva topa, šetaju ispod ruke – ne bih rekla da me čuju... i bezmalo sam sigurna da me ne vide..." (Alisa u svijetu ogledala, Luis Kerol, str. 15). Automatska Alisa postala je ozbiljnija gubeći urođenu naivnost u pojedinim slučajevima i zamenjujući defleksivne animatore – ogledalo i drugo – kibernetskim oruđem za domaštavanje. Kada je reč o usmenoj bajci, umetničkoj bajci i drugim književnim oblicima fantastike za decu, srpska književnost je u značajnoj, mada ne i u presudnoj meri i dalje oslonjena na tradiciju i predanje. Bogatstvo rodova i vrsta u kojima nailazimo na fantastiku u izražavanju oslonjenu na tradiciju i predanje, sasvim izvesno pripada nekada širem jugoslovenskom stvaralačkom i životnom prostoru. Priče pod nazivom Patuljak vam priča Ahmeta Hromadžića, Tim Lavlje srce i Svemoćno oko Čeda Vukovića i druge nisu iznedrile radikalne novine, ali laganim zaokretom u pristupu načinu pripovedanja predstavljaju osveženje u odnosu na tradicionalno stvaralaštvo. Nešto smeliji i nijansirano drugačiji je Aleksandar Popović koji šezdesetih godina ovog veka plasira Tvrdoglave priče, štivo koje pomenutih godina dijametralno odudara od konvencionalnih oblika stvaralaštva. Tu su i istorijske umetničke bajke koje imaju autentično obeležje nacionalne istorijske tradicije, kao na primer Priče iz davnine Ivane Brlić Mažuranić. U ovom periodu, dakle, tokom četvrte i pete decenije ovog veka uglavnom nastaju najinventivnija dela pomenutih i nepomenutih autora u kojima se oni priklanjaju fantazmagoriji, simbolici i brojnim drugim oblicima fantastičnog izražavanja u književnosti za decu. njihova dela iz tog perioda u značajnijoj su suprotnosti sa delima nastalim ranijih godina, bitnije oslonjenim na tradiciju i predanje ovih prostora... Bogata igra duha na jednoj i avanturizam i životno iskustvo u pogledu na vasceli svet i okruženje na drugoj strani nagnali su Ahmeta Hromadžića da oživi veselog patuljka Zlatibora, spremnog da izvede moguće i ostvari nemoguće vodeći malene čitaoce zajedno sa svojim junacima kroz knjigu Patuljak vam priča. Priče su skladne, protkane blagim humorom, obiljem tragičnih scena i iskaza i uprkos njima, optimizmom i verom u bolju budućnost. Hromadžićeva beseda ipak naginje konvencionalnom obliku stvaralaštva za razliku od Aleksandra Popovića koji očuđujuće, vispreno i znalački rađa neobične Tvrdoglave priče stvarajući tako sveže, uzdrhtalo maštalište sa kog čitalac odlazi da bi mu se ponovo vratio, a svaki povratak nije drugo no uvek drugačije stupanje na fantazmagorično maštalište... Fantastika u savremenoj srpskoj prozi za decu danas, uz ostala, ispisuje imena Gradimira Stojkovića, Gordane Maletić, Divne Vuksanović, Zorice Kuburović, Vesne Aleksić i mnogih drugih uz napomenu da je spisak književnih stvaralaca, pesnika po osnovnoj vokaciji znatno opširniji. Danas, na razmeđi milenijuma, verizam je i dalje prva stepenica do sna. Prepreku premošćuje snoviđenje. Prvim i drugim stepenikom, odnosno verizmom i snoviđenjem stupa pisac. Treći stepenik pripada čitaocu. Put verizma i snoviđenja u knjizi Život s trolovima pripada Divni Vuksanović, autoru. Evo jednog snoviđenja: "Kad tuguju, trolovi postaju svadljivi prema stvarima koje ih okružuju. Mogu se, u tom jadnom stanju, videti kako po čitave dane provode grdeći nedužne stvari oko sebe: kućnu papuču, vokmen, tatinu iglu za kravatu u obliku kengura, penu za kupanje s ružinim pupoljkom u providnoj tubi, konzervu guščije paštete iz Dižona..." Put sna pripada čitaocu čije je reči Divna Vuksanović zapisala ovako: "... Ponosna sam na bajku koju si napisala, jer činjenica je da sam ja svedok da se bajka može živeti. I jedino žive bajke su prave, ili se možda može reći da je tajna u tome kako ko svoj život izmisli..." U Zrenjaninu, juna 2000. IZVORI I LITERATURA: 1. Divna Vuksanović, Život s Trolovima, Književna reč, Beograd, 1998. 2. Ahmet Hromadžić. Patuljak vam priča, IP "Veselin Masleša", Sarajevo, 1967. 3. Aleksandar Popović, Tvrdoglave priče, IP Mladost, Zagreb, 1962. 4. Čedo Vuković, Tim Lavlje srce, Rad, Beograd, 1984. 5. Čedo Vuković, Svemoćno oko, Svjetlost, Sarajevo, 1988. 6. Sima Cucić, Ogledi iz književnosti za decu, Gradska biblioteka Žarko Zrenjanin, Zrenjanin, 1978. 7. Sima Cucić, Iz dečje književnosti II, Ulaznica, Zrenjanin, 1974. 8. Voja Marjanović, Dečji pripovedači, NIRO Dečje novine, Gornji Milanovac, 1977. 9. Milan Crnković, Dečja književnost, Školska knjiga, Zagreb, 1984. 10. Luis Kerol, Alisa u svijetu ogledala, IP "Veselin Masleša", Sarajevo, 1984. |
design by: INternetClub
