br. 1-2/2000
|
Dragoljub D. Gajić: Pripovedanje u Školi za vile, Zorica Kuburović, Stubovi kulture, Beograd, 1996, počinje kao u fantastičnim pričama peobražavanjem junaka: kćer poželi (kaže) i mama se pretvori u žabu krastaču. Žaba i kćer razgovaraju, razumeju se i tome se ne čude, a kćer se ne plaši. Potom se neobjašnjivo lako i brzo žaba pretvori u mamu kad joj kćer kaže da su je pozvali u školu da je grde. Potom kćer kaže mami: "Stalno se trudiš da nam pokažeš da postoji ono što ne postoji. Stalno se pretvaraš u koješta." Smisao ovog iskaza je da uveri čitaoca da se mama nije prvi put preobrazila i da za te preobražaje njena kćer zna. Kćer otkriva da peobražaji nastaju zato što mama to želi da čini. Mama ima još jednu moć bez koje nema fantastične priče, može da pokreće predmete. Dovoljno je da mama pogleda telefonsku slušalicu, pa da ona puzi. Preokret u pripovedanju nastaje kad kćer zatraži od mame da joj priča priču, ali ne o vilama jer i mama zna da vile ne postoje. Na to joj mama kaže: "To je priča o meni." To je uvod u pripovedni deo koji je bajka protkana obeležjima fantastične priče. U tom bajkovitom svetu kralj se ne ponaša kao kralj jer je izlemao kraljicu Magičnih stvari. Oduzeo joj je sve moći, ali nije rečeno kako je to moguće. Kraljica postaje smrtna žena, koja nije bila zla, samo nije znala da voli. Odstupanje od bajke je što junak bajke priča o sebi u svetu stvarnosti koju je pripovedanjem pretvorio u bajku. Junakinja ove bajke naučila je da leti i da čita misli, ali nije objašnjeno kako je to moguće. Ona je posebno zapamtila da je majka nikad nije pomilovala, zagrlila i poljubila. Potom se pojavljuje otac iznenada i neobjašnjivo nestaje. Kad se kćer razbolela, majka ju je ljubila, grlila i šaputala nežnosti, pa je kćer ozdravila. U tome nema ništa čudesno, ali je neobjašnjivo kako kćer može da čita očeve misli. Majka ima moći kao junaci u fantastičnim pričama: dune u dlanove i pojavi se plamičak, ali se ne kaže kako je to moguće i tome se ne čude ni majka, ni kćer, kao ni junaci u bajkama. Ova majka je učila decu da je svet mašte ono što odista postoji. Ova priča majke devojčici postoji jer je tvorevina njene mašte. Potom se u pripovedanju pojavljuju preobražaji likova kao u fantastičnim pričama. Majka je u mislima, ne kaže se kako i zašto je to moguće, pozvala nasilnike i pretvorila ih je u biljke. Prikaza na obali se raščini i nesta, ali se ne kaže kako i zašto. Kad se vodeno biće pojavi golo iz vode, pripovedač i glavni junak naređuje da se vrati u reku. Vodeno biće se pretvara u razne životinje, ali se ne kaže kako je to moguće. Potom sledi deo koji kao da opominje da je reč o stvarnosti: glavna junakinja je jedva ubedila budućeg muža da je vilinska princeza. Ona ima moći da ga pretvara u koješta. Može i duhove da natera da se vrate odakle su došli. Kćeri koja sluša o čudesnim moćima svoje majke dopada se veštica koja želi da njena majka rodi akrepče. Majka otvara teglu i iz nje izlaze gavranovi i veštica. njeno pojavljivanje je objašnjeno čitaocima savremenom tehnologijom pakovanja: veštica je bila konzervirana. Bilje govori devojčici. To je kao u bajci, ali i u fantastičnim pričama je moguće da junak razume govor biljaka i predmeta. Devojčica razume govor bilja i tome se ne čudi, niti je to plaši. Potom je dovoljno da devojčica poželi banane i čokolade i odaja se njima ispuni. Kad zaželi da sve nestane, sve polako nestane. Ne kaže se kako je to moguće, ali takvo kretanje predmeta je moguće u fantastičnoj priči. Devojčica se ne raduje svojim moćima i kaže da je odvratno biti vila. Majka se ponaša kao junaci u fantastičnim pričama: pucne prstima i stvori se demon, pa koferče, pa golubica, a majka se pretvara u aždaju i ulazi u koferče. Potom majka kaže da njene dve devojčice, Vedrić i Svetlić, zamisle sliku i da uđu u nju. Devojčice tako postupe, nestaju i postaju nevidljive. Takvi neobjašnjivi preobražaji mogući su samo u fantastičnoj priči. Majka opominje jednu kćer da ne gleda očima (kao što se čini u stvarnosti) da bi videla nevidljivu sestru. Kćeri se potom pretvaraju u devojčice, pa u stočiće, ali se ne kaže kako su takvi preobražaji mogući. I kao u fantastičnoj priči, stočići lete i lako savlađuju prostor, veštica se pretvara u plamen, a stočići u vodu. Kad Vedrić poželi da joj sestra bude lepa, ništa se ne desi, a kad poželi da bude ružna kao sestra, poružni, ali nema objašnjenja kako je to moguće. U ovoj tvorevini veštice su predodređene za dobra dela. Devojčice Vedrić i Svetlić lete kroz predmete, što je, kao u fantastičnim pričama, neobjašnjivo lako i brzo savlađivanje prostora. Kad se devojčice igraju sa delfinima, a ni bajka, ni fantastična priča ne znaju za igru, Svetlić poželi da se ajkula pretvori u jabuku i to se i desi, ali nema objašnjenja kako je takav preobražaj moguć, kao ni za preobražaj u galeba. Potom se pojavljuje pojedinost za koju ne znaju ni bajka, ni fantastična priča. Uz doživljaj devojčica ide mamina pouka, a potom se pripovedanje vraća u pređašnji tok. Veštica, Vedrić i Svetlić se neobjašnjivo lako i brzo nađu u vrtu. Vedrić i Svetlić videše da su porasle, ali se tome ne čude niti ih to plaši. Mama pretvara vešticu u lepu devojku, a to je postupak iz bajke, kao i kad devojku pretvori u rajsku pticu, pa u cvet, pa u biser. Mama i njene devojčice lete neobjašnivo lako, kao u fantastičnim pričama, i brzo savlađuju prostor. Mama vidi šta joj kćer sanja, ali nije objašnjeno kako je to moguće. I kao što je gore bilo pouke, tako ovde pripovedanje napušta bajkovit svet jer se pojavljuje iskaz opštijeg značenja: "Zlo je imalo čari i neiskusne je moglo da primami snažnije no dobro." U drugoj glavi je priča o detinjstvu gospođe Marijane, majke dveju devojčica, a to bi trebalo da bude prva glava, kao što bi bilo u bajci i fantastičnoj priči. Pripovedač je i junak dela i priča o svom detinjstvu, znači o stvarnosti, ali je svet detinjstva ispričan kao bajka. I kao u svakoj bajci, i ovde je sukob dobra i zla, ali, kako se pojavljuju monstrumi, onostrana bića, ova tvorevina se priklanja fantastičnoj priči, ali ubrzo i odstupa jer glavnu junakinju odbrani veštica kao pomoćnik u bajkama. Nije objašnjeno kako je glavna junakinja stekla pomoćnika. Iako se majka prerušila, kćeri je prepoznaju. Sledi postupak iz fantastične priče. Devojčica poželi Viteza, a pas se neobjašnjivo lako i brzo stvori pored nje. I kao u romanu Tristan Šendi, moguće je da gospođa Marijana ima dve kćeri i da se kao devojčica smesti u krilo svog oca kao kad je bila mala. njene kćeri same za sebe kažu da su vilinske princeze, da su, dakle, junakinje kao u bajkama, ali se ponašaju kao nestašna deca (Vedrić kukurikne dedi u uvo). To omogućuje piscu da pričanje ne bude ni bajka, ni fantastična priča. Ali kad baba reši zagonetke svoje unuke jer joj čita misli, ne kaže se kako, opet smo u svetu fantastične priče. Nova junakinja, Vasilika, opisana je, a za takav postupak ne znaju ni bajka, ni fantastična priča. Vasilika je kao savremene devojčice: nosi kratke pantalone, ima crvene kovrdže i pege oko nosa, nije lepa kao u bajci. Tek na kraju prve trećine pripovedanja, posle ulaska u bajkovit svet, pojavljuju se, kao u bajkama, tri zadatka. Da bi devojčice postale vilinske princeze, Vedrić i Svetlić treba da ostvare tri zadatka da bi ostale u bajkovitom svetu. Prvi zadatak je kao u mnogim bajkama: treba da donesu živu i mrtvu vodu. Pripovedač preuzima rečenice iz bajke, onda je postupak za koji bajka i fantastična priča ne znaju: majka je tada prvi i poslednji put istukla kćer. I kao u fantastičnoj priči, neobjašnivo se pojavljuje nov lik – Staramajka. Svetlić zna za bajku o Ivanu Careviću u kojoj se pominju živa i mrtva voda, pa pripovedanje izlazi iz toka bajke i fantastične priče i čitaocima otkriva da je to pričanje o stvarnosti zaogrnuto u bajkovito kazivanje. Staramajka je u ulozi pomoćnika, ali Svetlić nije učinila nikakvo dobro delo da bi stekla pomoćnika. Staramajka je savetuje da osedla krilatog konja i pođe u zemlju bajki, što bi trebalo da ukaže da svet u kome se Vedrić i Svetlić nalaze nije svet bajki. I mama je u ulozi pomoćnika: daje Svetliću koralnu loptu i savetuje je da je zamoli da joj pokaže put. Glavna junakinja je sada vila, pa se neobjašnjivo pretvara u belu svetlost i odlete u kraljevo utvrđenje (brzo i neobjašnjivo lako savlađivanje ogromnih prostranstava (kao u fantastičnim pričama). Potom je postupak, ali ne i reči iz ruske bajke Bajka o Ivanu Careviću, žar ptici i sivome vuku (Ruske bajke, 1963, Beograd, Narodna knjiga, str. 57). Vuk u ovoj tvorevini Z. Kuburović je savremen – jede sendviče. njemu Svetlić i Vedrić pomažu da utoli glad i tako stiču pomoćnika. Kad se najeo, vuk nudi svoju pomoć da dođu do zlatogrivog konja. Vuk, kao u ruskoj bajci, stavlja princeze na leđa, ali zna događaje iz svoje (ruske) bajke. Opis dvorca je kao u ruskoj bajci. I postupak je isti: Vedrić i Svetlić treba da uzmu staru uzdu i da u štali zauzdaju zlatogrivog konja. I opomena je ista: ne smeju da uzmu zlatnu uzdu. Kao u ruskoj bajci, dvorac je srebrn, i drugi zadatak je isti: da donesu žar pticu, ali da ne diraju kavez. Postupci Vedrića i Svetlića su drugačiji nego u ruskoj bajci: devojčice nisu uzele zlatnu uzdu i nisu dirale kavez. Vedrić pušta pticu iz kaveza, a vuk je preneražen. Kao u svakoj bajci, devojčice razumeju vuka i on njih, one se tome ne čude i ne plaše se vuka. Treći zadatak u prvom zadatku je isti kao u ruskoj bajci: u zlatnom gradu je Jelena princeza. Ali ima i razlika. U bajci sivi vuk ugrabi princezu, a u Školi za vile Vedrić i Svetlić uzimaju princezu. Nisu ni videle zlatnu haljinu. Princeza Jelena je iznenađena, pa pita: "Vi niste Ivan Carević ni jedna?" Jelena se vraća u dvor, a loptica ima čarobnu moć da vodi Vedrića i Svetlića (brzo i lako savlađivanje prostora). Svetlić se vajka što nema mame ili veštice Margerite i veštica se neobjašnjivo brzo i lako pretvara iz bisera u vešticu. Dovoljno je da Svetlić samo to poželi. Potom dve sestre vrlo brzo na metli savlađuju prostor i nađu živu vodu. Mladunac gavrana priča princezama, one ga razumeju i tome se ne čude. One poliju vuka i konja živom vodom da bi je isprobale. U ovom delu devojčice su same u svetu bajke. Mama je u mislima prelazila velike i različite prostore, a kad pomiluje metlu, ona beži (kretanje predmeta, kao u fantastičnoj priči). Na dvoru se neobjašnjivo pojavljuje lik iz grčke mitologije – Persefona, a zatim iznenada i Staramajka. Persefona kazuje misli opštijeg značenja: "Smrt daje smisao ljudskom životu, čar njihovom postojanju", a Staramajka o tome kaže nešto drugo: "Smrt nas podseća da jedino ljubav i sloboda vrede na svetu." Za ovakve iskaze opštijeg značenja ne znaju ni bajka, ni fantastična priča. Bajka ne govori da se junaci plaše, a Vedrić i Svetlić, iako male vile, strašno su se uplašile. Zbog toga se brzo snalaze, stavljaju kape na glave i postaju nevidljive. Za takav preobražaj znaju i bajka i fantastična priča. I onda je opet odstupanje. Mama pita male vile da li znaju priču o Demetri i Persefoni i u pripovedanje je utkana grčka legenda. Za ostvarenje drugog zadatka treba dospeti u podzemno carstvo, a to je moguće brzim savlađivanjem ogromnih prostranstava, kao u fantastičnoj priči. Male vile u troglavom čudovištu prepoznaju Kerbera. Vedrić zavije šalove oko dve Kerberove glave, a oko treće Svetlić zavije kosu i tako steknu pomoćnika: glave se uljudno zahvale i pas se pomeri da male vile prođu u podzemno carstvo. Devojčice znaju grčku mitologiju, pa kažu Haronu da su se Herakle i Enej živi vratili iz podzemnog sveta. Kao u bajci, male vile se ne boje junaka u podzemnom svetu i ne čude se što mogu da razgovaraju i da se razumeju. Na konju, novom pomoćniku, male vile prelete Stiks, a njih se boje senke mrtvih i beže. U podzemnom svetu će male vile čuti da je pravda jača od svetla (iskaz opštijeg značenja), a Eak sanja da će dobro biti nagrađeno, a zlo kažnjeno. Erinija, nov pomoćnik, sama se nudi da povede Vedrića i Svetlića po podzemnom svetu. Kad sretnu Persefonu, Vedrić i Svetlić kažu istinu zašto su došle. Persefona pita muža da li može da ide u Vilinsko carstvo na čaj. U ovoj slici su bogovi naslikani poput ljudi u grčkim mitovima. Da bi mogle da se vrate, male vile stavljaju kape i postaju nevidljive, neobjašnjivo se preobražavaju da bi mogle da prođu pored Erinija. Potom sledi deo koji ukazuje na fantastičnu priču. Svetlić pozove demona i koferče se pojavi pred njom. Demon prenese male vile na dvor. Demetra baca seme i žito brzo nikne i sazri, kao u Dolini jorgovana Tiodora Rosića. A onda je bitno obeležje fantastične priče: devojčice bude iz sna i kažu im da su sve sanjale. I Alisa je sanjala da je bila u zemlji čuda. Da bi uverio devojčicu da je sanjala, kralj Vilenjaka je pita: "Nisi valjda mislila da postoje? Vi ste samo dale obličje starom ljudskom snu." Zatim sledi iskaz opštijeg značenja: "Izmišljen svet je uvek opasan jer je ogledalo u kome se ogledamo." Nije li to objašnjenje sna devojčica? Posle toga male vile treba da ostvare i treći zadatak, koji se bitno razlikuje od zadatka u bajci: moraju same da odgonetnu kuda da idu i šta da rade. Zbog nemoći što ne zna šta da čini, Svetlić tresne nogom o zemlju i neobjašnjivo se otvore čarobna vrata. Sledi pričanje koje ide ispred pripovedanja: pisac saopštava čega su se kasnije sećale male vile. Za takav pripovedački postupak bajka ne zna. Ovim se težište zanimljivosti pomera sa onoga šta je bilo ka onom kako je bilo. Kao u bajci, kralj patuljaka traži da Vedrić i Svetlić izleče kraljevića, koji je i opisan. Pred njim male vile izvode samo uvodni deo basne Gavran i lisica. Vedrić se neobjašnjivo preobrazi u gavrana, a lisicu pretvara u cvet, pa se sama pretvara u lisicu, a Svetlić je gavran. Potom igraju basnu Cvrčak i mrav u kojoj cvrčak poziva mrava u kućicu. Potom igraju basnu Vo i žaba u kojoj vo kaže žabi da mora da vuče kola i da ga šibaju bičem. Igra je nepoznata bajci i fantastičnoj priči. Vedrić uspe da u igri nasmeje bolesnog kraljevića. Potom se dešavaju neobični preobražaji: iz uginulog psa je niklo drvo, samo na poziv se pojavljuje aždaja, pa je Vedrić pretvara u sto ljudi, a od njih ostaje pepeo. Malvina zabavlja patuljke i priča šta im se desilo, a aždaja oslobađa biće koje je potomak vilenjaka i ljudi i bez ikakve koristi za sebe. Sve to male vile gledaju i slušaju, razumeju, ali se ničem ne čude i ne plaše se. Tako su Vedrić i Svetlić ispunile i treći zadatak jer su prvo učinile dobro delo, pomogle nekome u nevolji. Same su otkrile šta treba da čine kad se neko nađe u nevolji. Tri zadatka koje devojčice ostvaruju su simbolična slika detinjstva. Za ostvarenje prvog zadatka devojčice su bile u svetu bajki, što je duhovna potreba ranog detinjstva. Drugi zadatak vodi devojčice u svet grčkih mitova, to je doba detinjstva kada se traga za korenima postojanja. Tu se Škola za vile razlikuje od fantastične priče jer u ovom delu deca idu u onostrani svet, ali ne plaše ga se. Treći zadatak je slika zrelijeg doba kada dete samo treba, na osnovu dotadašnjeg saznanja, da otkrije šta i kada valja da čini. Zatim se pojavljuju postupci kao u narodnim bajkama: Vedrić oslobađa princa tame jer mu daje da pije vodu i da jede. On se onda oslobodi lanaca. Kako ne priznaje Vedrić za princezu, napravi pustoš, pa Vedrić i Svetlić neobjašnjivo nestaju. Svetlić leti na kozi da traži Vedrić, a veštica leti na metli. Kad su naišli na uspavane, pisac objašnjava da se nekad naljutila vila iz Trnove Ružice i sve uspavala. Potom se krzna neobjašnjivo preobražavaju u životinje kao u fantastičnoj priči Grozdane Olujić. Uz to ide iskaz opštijeg značenja: "ljubav je koren dobra i zla: Zbog (treba: radi – D. G.) nje postoji svet." Potom su pred malim vilama neobjašnjivi preobražaji: kamenje se pretvara u salatu, pas se u plamenu preobrazi u viteza i priča o sebi. Pošto je princ, bori se protiv vitezova zla i pobeđuje, a na kraju mu pomaže aždaja. Pas postaje pomoćnik, ali se ne kaže zašto. Princ tame daruje princu čarobni ćilim, a kad princ poljubi aždaju u ruku i obraz, ona se preobrazi u divnu devojku. I onda je bitno odstupanje od bajke (kao u pesmi Zamislite): devojka kaže princu da se oženi njome. Tek u vrtu je devojka rekla princu svoje ime, njoj princ svoje, pa se ovo poglavlje završava kao u bajkama: I tako su dugo i srećno živeli. Ovde su postupci za koje zna fantastična priča. Vasilika pucne prstima i čovečuljci od šećera ožive. Kralj se pretvara u ogromnog zmaja i nosi Vedrić i Svetlić i kaže im: "Sve što izmislite, postoji negde." I ovaj iskaz ima ulogu da uveri čitaoca da ovo što je pisac (male vile) izmislio postoji negde. I sve to se pokorava jednom istom zakonu, zakonu srca. Mala vila se pretvara u dim i prođe kroz ključaonicu. Vedrić i Svetlić su bile u podzemnom svetu, a Vasilika je došla među ljude, ovostrani svet. Vasilikin svet, svet lepote, gde je sve moguće, mora se negde sastati sa Svetom ljudi, svetom osećanja. U ravni pripovedanja koja je ista kao na početku ovog dela sada na završetku ni bajke ni fantastične priče mama poljubi lutku i ona se preobrazi u devojčicu (kao što Pinokio od drvenog lutka postaje dečak). Svetlić dune u kamen i iz njega se stvori veštica Margerita. Sestre vode gošću devojčicu na kupanje, a devojčica pretvori sovu u krokodila, a mama pucne prstima i krokodil se pretvori u sovu. Devojčica priča, a mama je prekida i dopunjava, a za to bajka ne zna. Na kraju pripovedanja su pojedinosti iz Puškinovih bajki: Dete u buretu i Zlatna ribica. Očigledno je da se u Školi za vile nalaze sastojci bajke i sastojci fantastične priče. Raspored pripovedačke građe otkriva kompoziciju bajke, ali bajka nije ovoliko duga, ne imenuje junaka, ne opisuje ih, glavni junak nije i junak dela i pripovedač, u bajci nema sastojaka fantastične priče. Raspored pripovedne građe Škole za vile možemo ovako da predstavimo:
Po rasporedu građe i osnovnim činiocima i likovima ova tvorevina je bajka, ali po preplitanju sastojaka bajke, basne, fantastične priče i igre ovo je samosvojno delo koje ukazuje kako darovit stvaralac otkriva neslućene mogućnosti u stvaralaštvu za decu. Nije li to put kojim terba da krenu pisci za decu? |
|||||||||||||||||||||||||
design by: INternetClub
