br. 1-2/2000
|
Dragoljub D. Gajić: Vetar je, Aja (Vesna Aleksić, Beograd: Nolit 1997) je savremen naučno-fantastičan roman jer se devojčica igra na računaru igrice, a onda se neobjašnjivo pojavljuje tačka na ekranu. Devojčica Kaja je iznenađena, izražava svoju nevericu, proverava na ekranu i na prozorima. Tačka otkriva devojčici Kaji da je planeta Svetra u sazvežđu Logaritamskog prstena. Dakle, savladala je vrlo brzo i lako ogromna prostranstva, razgovara sa Kajom, a ova se ne čudi što se razumeju i ne plaši se. Zanimljiv je iskaz devojčice Kaje: "Vidim da čitamo fantastiku, ali ja to zaista ne volim." Uloga ovakvog iskaza je da otkrije da je Kaja čitala naučnu fantastiku i da zna šta je moguće u naučnoj fantastici, a šta u stvarnosti. Ovaj iskaz treba da uveri čitaoca da Kaja nije pod uticajem naučne fantastike i da joj se ne priviđa. Kaja se nije začudila tome što je biće sa druge planete tako brzo dospelo pred nju, već je čudi otkud Aja, njena gošća, zna da ona ima 11 godina. Da je Kaja uverena da je Aja stvarnost, pokazuje njeno poveravanje tajne ujaku: ona je dobila poruku sa neke udaljene planete, jer je ujak namestio satelitsku antenu. Ujak joj ne veruje i kaže joj da je otišla koju deceniju ispred svog vremena. Ali kad ujak stavi disketu u računar, uveri se da računar prenosi neobične poruke jer se na ekranu pojavi devojčica koja izražava svoju nevericu. Sve ono sa porukom je očigledno izfantazirala, a na disketi je poruka sa koje je nestala slika. Patike na slici uveravaju da je bilo nečeg. Kad se Kaja ujutru probudila, u njenoj odaji je sve sređeno. Odmah se setila Grimove bajke u kojoj patuljci noću sve sređuju. Drugo iznenađenje je što (neobjašnjivo) nema folije sa njenom slikom. Tada je ugledala devojčicu. Nije se uplašila, već je samo zanemela. Svoje saznanje i čuđenje izrazila je samo rečenicom: "Pa ti si ista kao ja!" "Ti si moj blizanac", odgovorila je gošća. Ni tada se ni Kaja ni njena gošća ne plaše, ne čude se što razgovaraju i što se razumeju. Gošća se uplašila zvuka budilnika, pa je Kaja sakriva u orman. To treba da uveri čitaoca da gošća ne zna šta je budilnik i da se boji nepoznatog zvuka, kao svako dete. Da je reč o naučno-fantastičnoj priči, uverava piščev iskaz da je Kajina drama bila toliko velika da joj se činilo na trenutke da još sanja. I pisac i junakinja izražavaju nevericu. Devojčica Kaja je savremeno dete, pa lako prihvata Ajinu izjavu da je doletela sa druge planete: "To s planetom je u redu, mogla je Kaja i da svari..., ali što je bila ista kao ona, e to je bilo suviše." Kaju to ne plaši, već je plaši pomisao da "će se čarolija izgubiti u trenu, onako kako se i pojavila". I gošća izražava nevericu: nije verovala da će dovde stići. Sve ostalo je stvarno, za verovanje. Tek tada je gošća umesto pisca objasnila svoj dolazak: nju je Kaja prisluškivala, antena je bila malo više okrenuta prema severu, a Alfred (njen računar) je uhvatio znak (prekinula joj se igrica). I moja, kaže Kaja. Alfi je, objašnjava gošća, izbacio Kajinu sliku i ona je pomislila da je njena. Na to će Kaja: "I ja sam pomislila da je tvoja slika moja." Aja na kraju objašnjava da je uletela u Kajin računar jer je jednostavnije. Sve što se dešavalo Kaji, dešavalo se i Aji. Da li je ovde reč o jednom liku ili o dva? Kajina misao da bi njen drug Vladimir otkačio od neverice treba da uveri čitaoca da je Kajina neverica nestala. On bi se ubrzo uverio u istinitost postojanja Aje i samo bi razmišljao odakle je poznaje. I Aja je savremeno dete, poznaje teoriju relativiteta. Tek posle svega što se desilo, Kaji se odjednom učinilo kako i sama počinje sve drugačije da posmatra. Da ima neverice, potvrđuju njene reči Aji: "Izgleda da smo stvarno iste", pa dodaje: "Odjednom čini mi se kao da te oduvek znam", što treba da uveri čitaoca da je Kajina neverica nestala. Naravno da je to čudo i zato Kaja kaže svojoj gošći da bi možda trebalo obe da se uštinu za obraz, da postupe kao junaci u fantastičnim pričama kada žele da se uvere da im se do tada sve pričinjavalo. Iako se Kaja čudi sebi i Aji, tvrdi Aji da njenog ujaka ne bi začudila. Ajin odgovor da to sigurno znači da je ujak strašno mlad ukazuje da mlađi čitaoci maštaju o čudima i lako ih prihvataju. Ali kada Aja razgovara sa Kajinim ujakom, on ne uočava zamenu, a Kaja sve prisluškuje da bi se uverila kako će ujak postupiti. Aja kaže Kajinom ujaku da se duplirala, ali ujak ni posle toga ništa ne zapaža. To treba da uveri čitaoca da su Kaja i Aja iste. Tek kad se pojavi i Kaja, ujak je unezveren. Iako je inženjer, Kajin ujak tvrdi da je nemoguće da Aja dospe do Zemlje jer je teleportacija nemoguća. On se nije uplašio niti se čudio što Aja zna naš jezik i što mogu da razgovaraju. Kaji, koja je uzrok njegove neverice, ujak kaže da, iako vidi, ne veruje. Piščeva tvrdnja da mačor razlikuje devojčice treba da uveri čitaoca da je Aja stvarno dospela u Kajin dom. Aja se potom igra starim zamkom, po tome se ne razlikuje od devojčice sa Zemlje, i tada objašnjava (junak, a ne pisac) da joj je Alfred, njen računar, dao virus da razume Kajin jezik. Pisac je pronašao još jednu mogućnost da uveri čitaoca da je Aja stvarnost: gošća se razbolela, dobila je ospe, a Kajina mama ne uočava razliku između devojčica. Pa ipak mama sa nevericom gleda u svoju kćer (u stvari, u Aju). Svoju nevericu Kajina mama ovako izražava: "Bila sam pomislila kako je sve neobično" jer joj Ajin zagrljaj nije ličio na njeno dete, bio je nešto novo. Dakle, postoji i druga devojčica. Tada Kaja pomisli da bi mogao da se pojavi mali princ. Kad može da se pojavi devojčica sa druge planete, zašto ne bi mogao da se pojavi i mali princ? Pa ipak i posle svega, Kaja je pored Aje ponavljala sebi da ne sanja. Pokušavala je da otkloni nevericu. Kajin brat je trezven: razgovarao je sa Kajom i bio je siguran da njegova sestra nema ospe iako je mama rekla da joj ne prilaze. On je video Kaju, ali ne i Aju. Kaji je, ujutro, odjednom normalno i prirodno što je Aja kod njih. Znači, neverice više nema, Aja je stvarnost, pa ipak se Kaja osećala kao okružena raznoraznim čudima. Kad je ugledao Kaju, pa Aju, deda je vrteo glavom, kao da ne veruje svojim očima, a Kaja tvrdi babi da nisu dve, da joj se učinilo da su dve. Tada se iznenada pojavljuje drugi lik iz svemira koji je brzo i lako savladao ogromna prostranstva. Devojka Nes razume naš jezik, nju razumeju i tome se niko ne čudi. Devojka Nes ima neobjašnjive moći koje su proizvod (ili koje će biti proizvod) nauke i tehnike: popravlja vrata pomoću senzora na dlanu. Nes se nije začudila, ali Kaja jeste: zašto Nes nije začudila neverovatna sličnost Kaje i Aje. Nes je računar, najsavremeniji koji postoji. Sposoban je i za neku vrstu osećanja. Da li će to računari biti slični ljudima ili je to sumorno predviđanje budućnosti čoveka koji će biti kao taj i takav računar? Tada je objašnjeno kako je Nes dospela na Zemlju: doletela je kockom, prevozom za dalja putovanja. Nes ima važnu osobinu: može da bude nevidljiva. Kajin ujak je uveren da je Nes stvarnost i žali što je sprava: "Ovakva cura da bude kompjuter, baš nepravda." I kao u svakoj fantastičnoj priči, i u ovoj se predmeti kreću, ali u ovom delu je to moguće jer je ormarić teleportacioni, znači kretanje je objašnjeno izmišljenim razlogom. Kad se kretao, Kaji kao da je vetar okrznuo lice. Pred Kajom je kretanje predmeta i menjanje mesta. Potom je objašnjeno zašto se Nes tako ponaša: ima plutonijumske baterije u potiljku. Kad su u galeriji, Nes okreće dlan i crtež se podiže i svi su videli da se crtež pomerio. U bolnici se dešavaju čudne stvari: lekarka je čula pevanje na nepoznatom jeziku, a bolničarka nije uspela da vidi kad je Nes prepovila bebe. Ona, dakle, svoje neobične moći upotrebljava da bi činila dobro delo. Takvo njeno ponašanje Kaja objašnjava mami i otkriva da je Nes biće drugačije od njih: njoj je učitano da voli decu. Lekarka je pogledala Nesine cipele i otkrila da takve nikad nije videla ni zamislila. Ako je čitalac sumnjao da Nes postoji, evo dokaza da Nes postoji. Potom pisac priča o događajima koji treba da uvere čitaoca da Nes postoji i da ima čudesne moći. Nes ima svetlost na dlanu kojom pokreće lift koji je neobjašnjivo stao. Kasnije je objašnjeno da nije bilo struje. Kad Nes okrene dlan, osvetljeni prozori promiču pred posetiocima bolnice. Nema objašnjenja kako je i zašto je Kaja lebdela u vazduhu. Tada se Kaja uplašila kad je pomislila da valjda Nesi neće tada crći baterije, pa da je ispusti da padne. Sada Kaja veruje u sve što joj se događa, pa svom drugu Vladimiru kaže da ne halucinira, razbija mu nevericu jer je dospela sa druge strane zgrade. njih dvoje se spuštaju sa one strane zgrade kao privezani za padobran (brzo i lako savlađivanje prostora). Tek tada će Kaja shvatiti da pored Nes ne oseća strah. Kad dva mladića na ulici napadnu Kaju, Nes svoje moći upotrebljava da učini dobro delo, brani Kaju, koja grdi Nes, prokletu mašinčinu, koja ništa ne čini da pomogne Riđem, a Nes se prene i masira mu srce. Tada se Kajin brat Milan pita da mu nije sudbina namestila da ima dve sestre, znači uveren je da je Aja Kajina bliznakinja. Aja ga odmah razuverava: "Na sreću, ja ti nikada neću biti sestra." Da bi izlaganje bilo zanimljivo, napeto i uzbudljivo, Vesna Aleksić vodi junake pred neočekivana iskušenja da bi se vanzemaljci suočili sa još nekim bićima sa Zemlje. Posle sukoba na ulici pojavljuje se milicija i od Nes traži legitimaciju, što znači da u njoj ne vidi nadzemaljsko biće. Kad Nes odgovori da nema legitimacije, milicioner je poziva da pođe sa njim u stanicu milicije, pa prebaci preko nje mantil. Za Aju je to nova mogućnost za dobru zabavu iako ih sve ne razume. Nes nije svesna mogućih neprilika u stanici, pa se i ona zabavlja. Okreće dlan prema cipelama i leva cipela je za tren nestala, a onda su u uglu dve desne cipele. Nes nastavlja da se zabavlja i da zabavlja one oko sebe, pa miliciji kaže Kajino ime i prezime i doda da je iz ambasade Republike Abari. To je prilika da Kaja kaže Vladimiru da ga mnogo voli jer zna da "abari" na svahili jeziku znači kako si. Nes kaže milicioneru da proveri podatke u računaru i kad ovaj to učini, stvarno se pojave podaci koje je navela, što sve prisutne i čitaoca treba da uveri da ona postoji. Na Ajin zahtev da nešto učini jer treba da idu, Nes pruži dlanove prema miliciji. Računar pišti, a svi izlaze na vrata jer ih inspektor ne vidi. Nes ima moć da preobražava likove. Samo je Milan video kad je Nes stavila prst u utikač, što bi trebalo da bude objašnjenje preobražaja. Na ulici Nes vozi velikom brzinom i ne poštuje svetlokaze. Tada Kaja kaže Milanu rečenicu koja je vrlo bitna za lik u naučno-fantastičnim pričama: "Sa njom (Nes – D. G.) ti se ništa loše ne može dogoditi." Dečaku Vladimiru Aja otkriva da je Nes računar. Humanoid. Da bi ga uverila da Nes ima neobične moći, Aja kaže Nes da premesti upravljač sa leve na desnu stranu, a Nes okrene dlan i kola nestanu. Posle toga Nes, a ne pisac, objašnjava čudan nestanak kola: podigla ih je u vreme. Tome dodaje još jedno objašnjenje koje je u ravni naučno-fantastične priče: mi smo tu dimenziju savladali. Svi zažmure i kad pogledaju, kola su neobjašnjivo lako i brzo na svom mestu. Tome se niko ne čudi i ne plaši se. Kad su Riđeg odveli u bolnicu, niko nije zapazio ništa čudno na Aji i na Nes, za sve su one ljudska bića. Tada Kaja kazuje vrlo značajnu misao: "Toliko toga sam danas videla od nje što mi je ličilo na san... Aja kaže da je Nes mašina, a mi smo ipak ljudi." Kaja je uverena posle svega da su Aja i Nes stvorenja sa druge planete, ali da nisu kao ona. Kaja ne izražava nevericu, nego je uverena u istinitost Ajina iskaza, koji je u ravni priče, otkriva čitaocu da je Nesina pamet na dlanu, pamet kakvu mi još nemamo. Kajin ujak će na to reći da najveću pamet mogu da unište obični ljudi. Aja pomisli da jedino momke nije mogla prevariti, dakle, ima neko ko je drugačije gledao i uvideo da Kaja nije Aja. Kaja zna, osetila je da joj Aja čita misli, ali se ne kaže kako je to moguće. Pred odlazak u svoj svet Aja kaže Kaji: "Izgleda da smo nas dve dupla zvezda, kosmički dvojnici, postoji to, znaš." Na kraju je Aja uverena da postoji Kaja, da su to dve ličnosti. I uverava Kaju u to. Na rastanku obećava da će se javiti Kaji: zaustaviće sve TV programe i pustiće crtaće. Tek tada Nes objašnjava Milanu čudesnu moć kocke za letenje: njen sjaj je od rubidijuma. Dečak Dima kaže da ga je spasla kompjuterka, neko čudno biće, da je, dakle, Nes, koja ima čudesne moći, upotrebila svoju moć da učini dobro delo i da se borila protiv zla. Rečenica da izgleda da samo čuda postoje, a sve ostalo naprave i pokvare ljudi treba da uveri čitaoca da i ovo čudo postoji. Posle Ajina odlaska, Kaja na maminim nogama vidi cipele kakve je imala Nes. Ako je sve bilo neverovatno i san, cipele nedvosmisleno uveravaju da su Aja i Nes bile gošće. I Kaja ne sumnja u to, već se pita: Kada li je to uradila nevaljala Nes? Posle toga je piščevo objašnjenje da je mama poželela te cipele, i to je bilo dovoljno da cipele ostanu ovde, na maminim nogama. Nes je neupadljivo učinila još jedno dobro delo, pa se zato Kaja pita: "Da li smo potcenili Nes kad smo pomislili da ne oseća?" Uveče planeta nestaje sa ekrana i počinju crtani filmovi, baš kao što je Aja obećala, ali se ne kaže kako je to moguće. To uverava i čitaoca i Kaju da je Aja bila u poseti. Pošto je i nana ljuša gledala crtane filmove, znači da crtani filmovi nisu želja i delo Kajine mašte. Kad na kraju ujak pita Kaju: "Da li su stvarno bile? Možda smo samo voleli vetar?", kazuje svoju nevericu u piščevu misao da je dovoljan vetar da pokrene maštu na stvaranje čudesnih svetova. Kaja je uverena da je sve bilo istina, pa kaže: "Pogledaj vesti i mamine cipele." Za odrasle taj svet možda nije postojao, za decu jeste. Ovo delo Vesne Aleksić je po svim obeležjima naučno-fantastična priča jer polazi od najsavremenijih dostignuća nauke i tehnike i u svetu mašte iskoračuje koju deceniju ispred i zamišlja šta bi sve moglo da se dogodi. I kao u svim naučno-fantastičnim delima, i u ovom delu junaci svoje moći upotrebljavaju da pomognu drugima u nevolji i čine dobra dela. Od bića sa druge planete Zemljanima ne preti opasnost, mogući su prijateljstva i saradnja, naročito među decom. |
design by: INternetClub
